Igre 
Istorija obeležavanja Prvog maja: Od krvave borbe za radnička prava, do uranka
Komentari01/05/2022
-08:25
Svet već 132 godine obeležava Međunarodni praznik rada, dan posvećen borbi za radnička prava, čije su temelje udarili učesnici demonstracija u Čikagu 1. maja 1886. godine.
Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18 sati i život na ivici bede bili su povod za niz štrajkova u kojima su zahtevani uslovi rada i života dostojni čoveka.
Na ulice je tada izašlo skoro 40.000 pripadnika radničkog pokreta koji su svoje zahteve simbolično istakli u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog uzdizanja.
"Samog prvog maja se nije desilo ništa - međutim, 3. maja je nastala velika tuča. Intervenisala je policija koja je delovala štrajkbreherski i bilo je smrtnih slučajeva", objašnjava za Euronews Srbija istoričar dr Aleksandar Stojanović iz Instituta za noviju istoriju, dodajući da je ograničavanje radnog vremena na osam časova dnevno najveća civilizacijska tekovina tih protesta.
profimedia
I danas, kada su se najrazvijenije zemlje sveta barem deklarativno približile idealima radničkih i političkih prava, Prvi maj je u svetu i dalje dan koji se obeležava akcijama, demonstracijama i sindikalnim okupljanjima, čija je suština bliska onome što su za sebe tražili čikaški nastradali radnici.
U Srbiji pak, poslednjih decenija se razvila nešto drugačija tradicija obeležavanja tog dana, Prvi maj se uglavnom poistovećuje sa prilikom za "spajanje" slobodnih dana, kraća putovanja, izlete i roštiljanja u prirodi.
Zato se na današnji dan vredi podsetiti i manje poznate istorije praznovanja Prvog maja na našim prostorima.
Povezane vesti
"Uspavana svest se budi"
Međunarodni praznik rada ustanovljen je na prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine kada je odlučeno da će svaki naredni 1. maj biti posvećen sećanju na čikaške radnike i borbama za radnička prava.
"Obaveza svih članica internacionale, uključujući i Srpsku socijaldemokratsku partiju u kojoj su bili Vasa Pelagić, Dimitrije Tucović i drugi viđeni levičari tog vremena, imali su obavezu da taj dan manifestuju, jer je simbolizovao zajedništvo radničke klase i radnika svih naroda i država u borbi za radnička prava, a pre svega u borbi za osmočasovno radno vreme koje ni dan danas neki nemaju", kaže dr Stojanović.
Wikipedia/Radničke novine
Ideal 8-8-8 naredne 1890. godine tražen je na ulicama mnogih evropskih i američkih gradova, a u Nemačkoj je došlo i do nereda kada se u proteste umešala policija.
Te godine u Beogradu nije bilo proslave, ali je zato objavljena dirljiva pesma pesnika Milorada Mitrovića "Prvi maj 1890. godine", prva na srpskom jeziku koja je posvećena tom prazniku.
Zora sreće nebom rudi,
Slobode se bliži dan.
Uspavana svest se budi,
I vekovni bega san.
Ne, sad više nema plača,
Zvek se čuje:
Od okova oštra mača
Radnik kuje.
Zadrmô se presto bede
Povezane vesti
Zagrljeno ljudsteo grede,
Da nam sramu nađe kraj.
I kumiri strepe holi,
Stra' ih shvati, —
Dršću laži apostoli
I Pilati.
Biće bure, biće groma,
Oriće se ceo svet,
Al' iz krvi, toga loma
Ljubavi će nići cvet.
Ne, sad nema više plača,
Povezane vesti
Od okova oštra mača
Radnik kuje.
Zvuci Marseljeze
U Beogradu je Prvi maj obeležen tek tri godine kasnije, a u njemu je važnu ulogu igrao Vasa Pelagić, narodni lekar i teoretičar socijalizma, koji je u Makedonskoj ulici poslao pozdrav "mladom srpskom proletarijatu" okupljenom u "Radničkoj kasini".
Ispred kafane je odjekivala "Marseljeza", kao simbol slobode i revolucije, praćena poklicima "Živeo Prvi maj!", ali se proslava nije prelila na ulice, jer su je zaustavili žandarmi.
Dr Stojanović objašnjava da nije slučajno to što se slušala Marseljeza - pesma koja je simbol revolucije.
"Te godine još se nije odigrala Boljševička revolucija, tako da je revolucionarni uzor u Evropi za bilo kakva građanska, politička, socijalna i ekonomska prava bila Francuska revolucija. Otuda i značaj 'Marseljeze'", objašnjava istoričar.
U tim prvim godinama obeležavanje Prvog maja je podrazumevalo protestnu šetnju radnika i članova i pristalica određenih partija, pre svega, Socijaldemokratske. U suštini, najčešće je bilo reči o šetanju nekoliko hiljada ljudi centralnim ulicama Beograda.
"Budući da je stranka imala internacionalistički karakter, delimično revolucionarni, to se nikako nije uklapalo u monarhističko uređenje Srbije. Počela su policijska ograničenja, prvo za to kojim trasama protestna povorka može da prođe, a dolazilo je i do sukoba s policijom i redarima", objašnjava dr Stojanović.
Protestne šetnje sa većim ili manjim sukobima demonstranata i štrajkbrehera, održavale su se do Prvog svetskog rata, a onda su u međuratnom periodu postali popularni uranci, doduše ne masovnog karaktera, kakvi će postati uobičajeni nakon Drugog svetskog rata.
S crvenim karanfilom u kosi
"Otprilike u međuratnom periodu se javlja fenomen Uranka, koji nije originalno odavde", kaže dr Stojanović, ističući da se Prvi maj u Zapadnoj Evropi na taj način obeležavao znatno duže.
Na takvim okupljanjima, koja još nisu postala masovna, sastajali su se radnički sindikati i manje grupe radnika, pevali političko-borbene pesme i izvodili "političke jednočinke".
Tako je 1934. kada u Beogradu nije organizovan nikakav događaj, studentska omladina iz prestonice u Smederevu sa radnicima ondašnjeg "Sartida" održala skup. Učesnici su vezivali crvene mašne ili stavljali crveni karanfil u kosu, koji su bili simbol prolivene radničke krvi.
profimedia
"U vreme pre motorizovanih vidova transporta, pre nego što je bilo lako organizovati da se više ljudi premesti s jednog mesta na drugo, obično su pripreme obeležavanja i proslave trajale dva dana. Počinjalo se dan ranije, jer je trebalo doći od nekuda, pripremiti hranu, podijum za održavanje nekog kulturno-umetničkog programa... To je značilo da se Prvi maj dočekivao uz logorske vatre, pravila jela u kotliću, koja se obično dugo prave", objašnjava sagovornik Euronews Srbija.
Već 1945. Prvi maj je proglašen državnim praznikom i obaveznim neradnim danom ukazom Josipa Broza Tita, a proslava Prvog maja pretvorila se u pravu svetkovinu na kojoj je beogradskim ulicama prodefilovalo više od 250.000 vojnika, radnika i omladinaca.
"Podignimo u vis čela"
Simbolika Prvog maja za socijalističku državu poput Jugoslavije bila je od izuzetnog značaja. Običnim ljudima moralo se pokazati da su pobednici, da je radnik konačno dobio svoje mesto u društvu koje sam stvara i koje mu pripada.
Zato su u svim glavnim gradovima Jugoslavije 1947. organizovane svečane vojne parade, a jedan snimak možete da vidite i na ovom linku:
Ustanove su morale da pribavljaju posebne dozvole za rad, a ustalila se praksa da oni ljudi koji moraju da rade za Prvi maj dobijaju izuzetno izdašne dnevnice - nekad do iznosa trećine ili polovine mesečne plate.
"Mnogo značajnije od provođenja uranka u određenim aktivnostima zapravo su bile političko umetničke manifestacije koje su organizovane i na nivou opština gradova, većih preduzeća, kolektiva, gde se izvodio kulturno umetnički program. Naravno, hrana piće, prigodni politički govori - to se sve povezivalo sa istorijom radničkog pokreta u Jugoslaviji sa Komunističkom partijom, antifašističkom borbom. To je imalo funkciju delimičnog učvršćivanja režima i ideološke indoktrinacije, jednostavno stvaranje jedne mentalne mape kod ljudi da te stvari idu jedne sa drugima neizostavno - da je to deo jednog puta, jednog paketa i jedne politike i borbe koju u suštini vodi komunistička partija Jugoslavije, na čelu sa Josipom Brozom Titom", objašnjava dr Stojanović.
Iz tog perioda je i niz fotografija koje se čuvaju u arhivi Muzeja istorije Jugoslavije, koje su nam ljubazno ustupili za potrebe ovog teksta, a možete ih pogledati u ovoj galeriji:
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
U tom periodu nastale su i mnoge radničke pesme, bez kojih nisu mogle da se zamisle uranci, od kojih je najpoznatija: "Da nam živi živi rad".
Drugarska se pesma ori
Pesma koja slavi rad
Srce gromko nek nam zbori
Da nam živi, živi rad!
Podignimo u vis čela
Mi - junaci rada svog,
Naša biće zemlja cela,
Da nam živi, živi rad!
U divljaka luk i strela,
Železnica, selo i grad,
To su naših ruku dela,
Da nam živi, živi rad!
Pravo radnika na roštilj i dobru muziku
Masovno obeležavanje Prvog maja u prirodi, kakvo pamte današnje generacije počelo je šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je značajniji broj Jugoslovena mogao da priušti automobil.
Tada je postalo sasvim normalno i uobičajeno da se porodica ili grupa prijatelja organizuje, zajedno odu na neko mesto u prirodi, da kampuju možda i noć pre ili da dođu rano ujutro i provedu čitav dan u prirodi u rekreativnim aktivnostima praveći roštilj, kotliće i uživajući.
"Budući da su radnička prava bila zaista na visokom nivou u vreme socijalizma, prestala je potreba za nekom vrstom protesta ili manifestovanjem zahteva za radničkim pravima. Jednostavno, radnici su mogli zaista da se fokusiraju na proslavljanje tog dana. Da to bude jedna potpuno svetkovina usmerena na lično zadovoljstvo", objašnjava dr Stojanović.
Vremenom je to ostao jedini sadržaj obeležavanja Prvog maja na našim prostorima, ali Predrag Marković, istoričar Instituta za savremenu istoriju, ukazuje da je u nekim zemljama suština tog praznika zadržana.
"Kod nas u političkom smislu to nikad nije bio naročito zapažen praznik, ali na primer u Nemačkoj svakog Prvog maja imate ritualnu tuču s policijom", kaže Marković za Euronews Srbija.
"Nekada su postojale te prvomajske parade, ali one su vremenom nestale. Imate čuveni film 'Parada' Dušana Makavejeva, to je recimo poslednji prikaz velike prvomajske manifestacije. Posle toga, kod nas Prvi maj više nikad nije imao veliki značaj", dodaje istoričar.
Naš sagovornik objašnjava da je Prvi maj poslednjih godina izgubio svoju ideološku sadržinu.
"Više ljudi danas roštilja, nego što ide na ideološke skupove. Ima zemalja u kojima se ozbiljno obeležava Prvi maj, ali to su zemlje gde postoje moćne sindikalne i razne druge političke organizacije. Kod nas se niko baš ne bavi Prvim majem", ističe Marković.
Marković, takođe, podseća da je Prvi maj prvenstveno praznik radničke klase, koja je prema njegovim rečima, kao i velike fabrike i organizacije, u Evropi izumrla.
"Prvi maj treba da menja svoje značenje i prilagodi se fragmentiranom društvu. Ne postoji više homogena radnička klasa sa ogromnim organizacijama, velike fabrike, veliki rudnici, već ljudi rade u mnogo fragmentiranijim sredinama. Zato treba da bude prilagođen novoj vrsti poslova i radnih mesta", smatra istoričar.
Komentari (0)