Ko su bili Skiti, narod čije je blago Ukrajina konačno uspela da povrati

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozdravio je odluku Apelacionog suda u Amsterdamu da se Ukrajini vrati skitsko zlato, saopšteno je danas iz ambasade Ukrajine u Beogradu. Kako se navodi u saopštenju, o ovoj odluci suda predsednik Zelenski je pisao danas na svojoj Tviter stranici.

"Dugo očekivana pobeda Ukrajine u sudu Amsterdama. Skitsko zlato će se vratiti u Ukrajinu. Zahvalan sam sudu na pravednoj odluci, a timovima Ministarstva pravde, Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva kulture na rezultatu", napisao je predsednik.

"Mi svoje uvek vratimo. Prvo ćemo vratiti skitsko zlato, a onda Krim", dodao je on.

Apelacioni sud Amsterdama presudio je danas da zbirka takozvanog skitskog zlata pripada Ukrajini i da treba da bude vraćena ukrajinskoj državi, a slučaj se tiče kolekcije koja je bila izložena u holandskom muzeju tokom ruske okupacije Krima, navodi se u saopštenju.

Izložbu "Krim: zlato i tajne Crnog mora" čine zbirke pet muzeja, od kojih se jedan nalazi u Kijevu, a četiri na Krimu. Među 500 eksponata izložbe su artefakti od skitskog zlata, svečani šlem, drago kamenje i mačevi starih Grka i Skita.

Izložba je inače otvorena u Amsterdamu u februaru 2014. godine, u mesecu kada je zbačen ukrajinski proruski predsednik, a ruske snage oduzele Krim Ukrajini. Već sledećeg meseca EU i SAD su odbacile sporni referendum o aneksiji kao nezakonit.

"Žilav" i inovativan narod

Skiti su bili drevni nomadski narodi i plemena iranskog porekla koja su u 8. i 7. veku pre nove ere migrirala iz središnje Azije na područje čiji je centar bila današnja Ukrajina i gde su osnovali tzv. Skitsko kraljevstvo.

Skitija se protezala sve od Dunava na zapadu, pa do granica Kine na istoku, a vladavina ovog naroda održala se negde do drugog veka pre nove ere. Do kraja antike, Samati, narod njihovog porekla dominirao je zapadom Skitije.

Veliki deo vrednih informacija o Skitima dolazi upravo od grčkog istoričara Herodota. Herodot je u svojoj istoriji napisao da "niko ko ih napadne ne može pobeći i niko ih ne može uhvatiti ako ne žele da budu nađeni".

Koliko su bili sposobni svedoči i činjenica da je u 6. veku p.n.e. jedan vizantijski pisao opisao Skite kao narod koji "uopšte ne posustaje dok ne postigne potpuno uništenje svojih neprijatelja".

Živeli su kao pravi nomadi koji su imali tendenciju da ne ostavljaju mnogo iza sebe, a ono što danas znamo o njima je uglavnom kroz iskopavanja humki i primere kamene umetnosti.

Wikimedia/Dbachmann

Štaviše, činjenica da su živeli kao nomadi bila je strašna i za Herodota.

"Jer kad ljudi nemaju utvrđene gradove ili tvrđave, već su svi nosioci kuća i strelci na konju, koji ne žive od obrade zemlje već od uzgoja stoke i nošenja svojih kuća na točkovima, kako oni ne bi bili nepobedivi i nepristupačni" (Istorije, četvrta knjiga)

Čak su i razvili moćnu vrstu strela koje su bile napravljene od različitih slojeva drveća i pruća.

Zapamćeni su pak, kao najraniji narod koji je ovladao ratnim veštinama na konju. Travnate stepe na jugu njihovog kraljevstva bile su idealne za uzgoj konja i podizanje jahačkih veština na zavidan nivo. Konji su bili stilski opremljeni, a materijal od kojeg su izrađivali sedla, uzde i bičeve bio je funkcionalan, izdržljiv i lagan. Sedlarski konji su takođe sahranjivani u veoma složenim kostimima.

Do ranog srednjeg veka bili su u velikoj meri asimilovani sa ranim Slovenima.

Zanimljivosti o Skitima

Skiti su bili izuzetno dobri u livenju metala. Radili su sa zlatom, bronzom i gvožđem koristeći kombinaciju tehnika poput livenja, kovanja i mešanja sa drugim metalima.

Igali su i važnu ulogu na Putu svile, ogromnoj trgovinskoj mreži koja je povezivala Grčku, Persiju, Indiju i Kinu, gde su bili prepoznatljivi po skitskoj umetnosti i inovativnom načinu obrade metala.

 

AP/Peter Dejong

Međutim, način na koji su poštovali preminule otkrio je mnogo toga o ovom narodu. U planinskom regionu u blizini granica Rusije, Kazahstana, Kine i Mongolije, pronađene su izuzetno očuvane skitske grobnice koje su najbolje pokazale koliko su napora ulagali da sačuvaju izgled mrtvih, koristeći jedan oblik mumifikacije.

Uklonili bi moždanu materiju kroz rupe izrezane na glavi, isekli tela i uklonili što je moguće više mekog tkiva pre nego što bi sve to zamenili suvom travom i zašili kožu.

Osim toga, opremali su tela osnovnim potrepštinama za "onaj svet". Kopali su duboke rupe, a na dnu zidali drvene konstrukcije.

Inače, sva zamrznuta tela Skita koja su do sada pronađena na različitim lokacijama bila su tetovirana. Tetovali su ruke, noge i gornji deo trupa, a slike su predstavljale fantastične životinje u borbi, ptice i jednostavne tačke koje podsećaju na modernu akupunkturu.

Otkriveno je i da su neke žene imale svetlu kosu i plave oči, a muškarci su bili snažno građeni i imali crvenu ili tamniju kosu.