Kako su izgledali ljudi Rimskog carstva: Izložba u Budimpešti "oživljava" ljude od pre 2.000 godina (FOTO)

Devojčica sa sela, vojnik i rob koji su živeli pre gotovo 2.000 godina u Starom Rimu, dobili su nova lica i zamišljene životne priče, u fascinantnoj novoj izložbi u Budimpešti.

U Muzeju Akvinkum, lobanje iz rimskog doba pronađene u antičkom gradu Akvinkumu pretvorene su u verodostojne rekonstrukcije ljudskih lica, pružajući posetiocima priliku da zavire u živote ljudi koji su nekada živeli na udaljenoj granici Rimskog carstva.

Izložba pod nazivom "Nekada smo bili poput vas" koristi arheologiju, antropologiju, genetiku i istorijsku imaginaciju sa ciljem da savremenu publiku ponovo poveže sa ljudima čiji su ostaci sačuvani gotovo dva milenijuma.

Tanjug AP/Bela Szandelszky

Rekonstrukcija lica stanovnika Akvinkuma iz rimskog doba izložena je pored originalne lobanje koja je poslužila kao njen uzor u muzeju u Budimpešti, piše Euronews.

Pored originalnih lobanja, rekonstruisana lica predstavljena su zajedno sa izmišljenim imenima, zanimanjima i mogućim životnim pričama, u pokušaju da drevni stanovnici Akvinkuma ne budu posmatrani samo kao arheološki predmeti, već kao stvarni ljudi.

"Tokom iskopavanja pronalazimo lobanje i skelete, dokumentujemo ih, uglavnom možemo da utvrdimo da li su pripadali muškarcu ili ženi, a zatim nalazi završavaju u odgovarajućem skladištu, i tu se priča završava. Ta tela nemaju težinu, nemaju život, nemaju dušu", rekao je dr Lorant Vaš, arheolog i jedan od kustosa izložbe.

Tanjug AP/Bela Szandelszky

"U vezi sa ovom izložbom zapitali smo se šta bi se dogodilo kada bismo te ljude približili posetiocima koristeći arheološke nalaze, informacije dobijene iz natpisa, rezultate antropoloških istraživanja i nalaze arheogenetike."

Kako su drevna lica ponovo oživela?

Stručnjaci su analizirali oblik i strukturu lobanja, zajedno sa arheološkim dokazima i rezultatima DNK istraživanja, kako bi procenili detalje poput strukture lica, mogućeg porekla, pa čak i karakteristika kao što su boja kose, kože i očiju.

Tanjug AP/Bela Szandelszky

Najrealističnije rekonstrukcije izradila je umetnica Emeše Gabor, koja radi u svom studiju u Budakešiju, nedaleko od Budimpešte.

Koristeći 3D odštampane replike originalnih lobanja, ona je pažljivo obnavljala lica sloj po sloj, najpre proučavajući kosti, a zatim modelujući mišiće i crte lica.

Tanjug AP/Bela Szandelszky

Na izložbi je predstavljeno i rekonstruisano lice deteta iz rimskog doba, zamišljenog kao člana porodice koja se bavila bojenjem tekstila.

Međutim, iako su lica zasnovana na naučnim dokazima, identiteti i biografije koje ih prate nisu stvarni. Kustosi su osmislili moguća imena, zanimanja i životne okolnosti na osnovu saznanja istraživača o svakodnevnom životu u Akvinkumu.

"Sve je fikcija. Nažalost, ne znamo čak ni prava imena tih ljudi. Pokušali smo da u njihove zamišljene životne priče uključimo sve što su nam pružila antropološka i genetička istraživanja. Ali, bez obzira na to, sve je i dalje fikcija. Ne možemo tvrditi da su zaista živeli baš tako i da se sve dogodilo na taj način, ali možemo reći da su mogli da žive upravo tako", rekao je dr Peter Vamoš, arheolog i jedan od kustosa izložbe.

Istraživači su koristili istorijske obrasce davanja imena, natpise i antropološke studije kako bi kreirali verovatne životne scenarije za svaku osobu.

Pored rekonstrukcija lica, posetioci mogu da vide i rekonstruisano grobno mesto, kao i mumiju iz rimskog doba.

Izložba "Nekada smo bili poput vas" otvorena je u Muzeju Akvinkum u Budimpešti do 31. oktobra 2027. godine.