Istorija

Gladijatori, leopardi i mamuti: Novootkriveni rimski brod samo je delić velikog blaga koje krije Viminacijum

Komentari

Autor: Nataša Jovanović

24/09/2023

-

16:46

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Ostaci nasukanog rečnog broda pronađeni su ovog leta na tri kilometara od prostora antičkog Viminacijuma tokom iskopavanja jalovine, ali je to samo delić velikih blaga koja krije ovaj arheološki lokalitet. Brod dužine 13 metara, širine tri i po metra otkriven je nakon što je tehničar na bageru obavestio dežurnog rudarskog inženjera da je naišao na neobične ostatke starih komada drveta u tlu, a sličnih situacija u kojima su na teren hitno pozivani arheolozi, bilo je mnogo puta.  

"Deluje kao da gledate zvono za uzbunu u vatrogasnoj stanici - svi se rastrče, popakujemo se i onda brzom brzinom na lice mesta", kaže za Euronews Srbija arheolog Ilija Danković. 

Euronews

Zanimljivo je da su slična plovila na istom mestu otkrivena i pre tri godine.

"Kod nas je jako teško naći organski materijal, pogotovo kada nije u vodi, ali mi smo imali tu sreću da na sloju gde je oranica, na sedam metara dubine, nađemo očuvana plovila", dodaje Danković.

Novootkriveni brod, o kom su pisali mnogi svetski mediji, nije celovit i pretrpeo je velika oštećenja, ali je drvo ipak u dobrom stanju. 

Arheološki park Viminacijum

 

"Preneli smo ga i zakopali u pesak da se drvo ne bi osušilo, jer je reč o jednom od najdelikatnijih materijala. Ukoliko se osuši, ono se raspadne, zato mi na taj način zapravo čuvamo drvo", objašnjava za Euronews Srbija konzervatorka Dragana Gavrilović, koja radi na ovom projektu.

Brod će u pesku biti sve dok naučnici ne dobiju novac za njegovo konzerviranje. Analize će pokazati iz kog perioda potiče, a postoje sumnje da je nekada bio deo rimske flote. Ispod ovih oranica, nekada se nalazio rimski vojni logor i grad Viminacijum. Naučnici godinama unazad istražuju kako se ovde živelo pre više od 1.600 godina.

Život drevnih Rimljana u Viminacijumu

Arheolog Danković objašnjava da je specifičnost Viminacijuma u tome što se ne nalazi pod nekim modernim gradom, kao što je to slučaj sa Singidunumom ispod Beograda, Sirmijumom, ispod Sremske Mitrovice i Naisusom ispod Niša.

Tanjug/Dragan Kujundžić

 

"Imamo jednu izuzetno srećnu okolnost da možemo da iskopamo grad i vojni logor u celosti", podvlači Danković.

Do sada je istraženo tek tri do pet procenata ukupne površine Viminacijuma. Najznačajnija nalazišta su mauzolej imperatora Hostilijana, rimski amfiteatar i gradske terme. Terme sa pet bazena su prve istražene jer predstavljaju tipično rimsko nasleđe.

"Za Rimljane je kupanje bilo ritual, način života, a ne samo puka higijena", kaže za Euronews Srbija Nemanja Mrđić, direktor Arheološkog parka "Viminacijum".

"Rimljani su ovde doveli tri vodovoda. Viminacijum nikad nije oskudevao u vodi, jer se nalazi na ušću Mlave i Dunava, ali su oni sagradili čak tri akvadukta, da bi doveli svežu kvalitetnu izvorsku vodu do grada", objašnjava Mrđić.

Borbe gladijatora i leoparda

Viminacijum je bio multietnički grad u kojem je živelo oko 30.000 stanovnika. Kao i svaki rimski grad imao je svoj amfiteatar. Arheolozi pouzdano tvrde da su se ovde nekada održavale borbe gladijatora sa divljim životinjama.

Tanjug/Dragan Kujundžić

 

"To znamo, jer smo našli kosti medveda, divlje svinje, ali isto tako smo našli kosti leoparda i po tome smo jedinstven lokalitet među svim evropskim provincijama rimskog carstva. Pored grada Rima, mi smo jedini pronašli kosti leoparda, što je pokazatelj da su ovde i te životinje učestvovale u spektaklu. Takođe, na zidu amfiteatra smo našli freske razapetog tigra, leoparda i lava", otkriva arheolog Ivan Bogdanović.

Danas se na istom mestu održavaju koncerti, pozorišni festival "Viminacijum fest", a čitav kompleks privlači turiste iz celog sveta. Broj posetilaca porastao je otkako su u Arheološki park stigle i kosti mamuta, koji su na tom prostoru živeli mnogo pre ljudi.

Viminacijum naseljavali i mamuti

Zvezda Viminacijuma je "baka Vika", stari mamut otkriven 2009. godine na 27 metara dubine u površinskom kopu Drmno. 

"Vika je mamut star oko 65 godina. U trenutku smrti zaglavila se u živom pesku pradelta Morave i tu kako je uspela da se zaglavi, tako nije uspela da se izvuče - legla je, skapala i taj živi pesak je do današnjeg dana sačuvao njeno telo", objašnjava direktor Mrđić, dodajući da je prve godine kada je prezentovana zabeleženo povećanje broja posetilaca od 35 procenata.

Viku, očekivano, najviše vole deca, a najmlađima je na raspolaganju i avantura park. Ovde se svakog leta organizuju i dečiji arheološki kampovi i mnogobrojne ekskurzije. Poseta ovde traje po nekoliko sati jer je kompleks velik, a gostima su na raspolaganju sobe za spavanje i restoran.

Bez razvijenog turizma arheologija ne bi opstala, svesni su u ovom arheološkom parku. Da bi mogli više da istražuju neophodan im je novac, a njega donosi veliki broj turista. Za posetioce će uskoro biti otvoren muzej Viminacijuma, kao i spa-centar.

"Mi živimo tu istoriju o kojoj pričamo i zato i jesmo možda tako uspešni", kaže direktor Mrđić.

"Želimo da kad dođete ovde možete stvarno da prepoznate tog Rimljanina koji je nekad tu živeo, da osetite njegove strahove, da vidite njegove uslove života i zašto je Viminacijum toliko značajan - ne samo zbog ruševina, nego zbog one priče koja leži iza jednog arheološkog nalazišta i iza svih onih ljudi i onih hiljada grobnica koje su ostale iza njih", ističe naš sagovornik.

Mnoga blaga još uvek su pod zemljom. Nalazište je opasano rudarskim kopom i kako bi se spaslo što više arheolozi se trude da idu ispred bagera. Vredno rade tokom cele godine, a posla je toliko da će ovde moći da kopaju i njihovi unuci.

Komentari (0)

Magazin