Čudo iz Černobilja: Može li gljivica iz radioaktivne zone da postane ključ za dugoročne misije na Marsu?

Jedna vrsta gljivice pronađena u Černobilju mogla bi biti ključ za dugoročne misije na Mesec i Mars.

Dok se naučnici pripremaju za moguće misije na Mars, proučavaju gljivicu otkrivenu na radioaktivnom području u Černobilju, u Ukrajini, koja bi mogla pretvarati zračenje u energijum piše Euronews.

Gljivica, poznata kao Cladosporium sphaerospermum, koristi jonsko zračenje zahvaljujući svom tamnom pigmentu – melaninu. Prema pretpostavljenom mehanizmu, ona na taj način pretvara zračenje u hemijsku energiju.

Ovaj proces, nazvan radiosinteza, još je uvek hipoteza i nije potvrđen, a smatra se da je sličan načinu na koji biljke koriste hlorofil za pretvaranje svetlosne energije u hemijsku tokom fotosinteze.

Istraživači su 2022. godine otkrili da se Cladosporium sphaerospermum može uzgajati na Međunarodnoj svemirskoj stanici u petri šoljama, pod uslovima simuliranog kosmičkog zračenja.

Studija je pokazala da je sloj gljivice debljine 1,7 milimetara smanjio nivo zračenja zabeležen senzorima ispod petri šolje za dva procenta. 

Bertrand NICOLAS / AFP / Profimedia

Istraživači zatim procenjuju da bi sloj debljine oko 21 centimetar gotovo u potpunosti mogao da neutrališe zračenje prisutno na površini Marsa. Taj sloj bi mogao biti i tanji — oko devet centimetara — ako bi se gljivica pomešala sa marsovskim tlom.

Studija iz 2022. godine pokazala je da bi ovo mogao biti efikasan način da se ljudi zaštite od zračenja koristeći lokalne materijale, umesto da se dodatne zalihe šalju sa Zemlje, što bi predstavljalo veliku prednost za buduće misije.

Smatra se da je za sposobnost apsorpcije zračenja zaslužan melanin, prirodni pigment koji je, između ostalog, odgovoran za boju kose i očiju kod ljudi.

Jedna studija iz 2007. godine, sprovedena u SAD, pokazala je da gljivice sa visokim nivoom melanina zapravo brže rastu kada su izložene visokim dozama zračenja.

Prema Inicijativi za svemirska istraživanja Univerziteta Džordžtaun u SAD, zračenje je jedan od ključnih izazova za slanje astronauta na dugoročne misije na Mesec i Mars.

Ove gljivice bi takođe potencijalno mogle da zaštite astronaute od galaktičkih kosmičkih zraka — visokoenergetskih naelektrisanih čestica koje potiču izvan našeg Sunčevog sistema ili iz eksplozija zvezda.

Kosmički zraci su još jedan veliki izazov koji mora biti rešen pre dugotrajnih svemirskih misija, jer mogu "prekinuti DNK lance, narušiti strukturu proteina i… povećati rizik od ozbiljnih bolesti poput raka", navela je istraživačica Zahida Sultanova za The Conversation.