Nauka

Naučnici otkrili zašto nam umnjaci rastu tek kad odrastemo

Komentari

Autor: Science Alert, Jutarnji

08/10/2021

-

20:43

Naučnici otkrili zašto nam umnjaci rastu tek kad odrastemo
Pexels - Copyright Pexels

veličina teksta

Aa Aa

Misterija izbijanja kutnjaka, koji najčešće počnu da rastu krajem tinejdžerskih godina, već neko vreme muči naučnike. Ipak, stručnjaci sa univerziteta Arizona u SAD smatraju da su shvatili u čemu je stvar.

Antropolog Halška Glovačka i njen kolega paleoantropolog Geri Švarc analizirali su primere različitih lobanja kako bi uporedili njihov razvoj tokom evolucije. Rasporedili su kosti i zube 21 vrste primata u 3D modele i otkrili da vreme izbijanja naših kutnjaka ima mnogo veze s osetljivom ravnotežom biomehanike u našim lobanjama.

 
Naime, odrasli oblici zuba koje koristimo za mlevenje hrane obično izlaze iz desni u tri faze - u dobu od oko šest, 12 i 18 godina. Ostali primati odrasle kutnjake dobijaju ranije.

Šimpanzama kutnjaci izbijaju u trećoj, šestoj i 12. godini. Žuti pavijan ima odrasle kutnjake već sa sedam godina, a rezus makaki od  šeste godine, piše Science Alert.

Jedan važan faktor koji ograničava vreme pojavljivanja zuba je prostor. Ako vilica nije dovoljno velika za puni set zuba, nema ih smisla u nju uguravati. Ljudi nemaju baš toliko prostora u ustima kao neki drugi primati, ali to još ne objašnjava zašto se umnjaci pojavljuju toliko kasno u našim životima ili zašto nam njihovo izbijanje često stvara određene probleme.

Pitanje bezbednosti vilice?

Stručnjaci smatraju da se zapravo radi o pitanju bezbednosti.

"Ispostavilo se da naša vilica raste vrlo sporo, verovatno zbog naše sveukupne evolucije i, u kombinaciji s našim manjim licima, to rezultira kašnjenjem kada je u pitanju mehanički bezbedan prostor", rekao je Švarc.

Kutnjaci kod primata nalaze se tačno ispred dva temporomandibularna zgloba koji, za razliku od ostalih zglobova u našem telu, moraju da funkcionišu u savršenoj sinhronizaciji. Takođe, moraju da vrše priličan stepen sile na jednu ili više tačaka u vilici kako bi primati mogli da grizu ili žvaću.

Ako u tom procesu neki zub bude na pogrešnom mestu, nastala sila može da ima loš uticaj na vilicu koja jednostavno nije dovoljna velika da se nosi s tim pritiskom. Zato vrste s dužom vilicom ranije razviju odgovarajuću strukturu za rast celog seta zuba.

Ljudi nemaju tu sreću i moraju da čekaju da se naše lobanje razviju do te mere da sile koje deluju na svaki skup odraslih kutnjaka neće da oštete našu vilicu koja raste.

"Ova studija pruža novi uvid kroz koji se mogu videti dugo poznate veze između razvoja zuba, rasta lobanje i profila sazrevanja", rekla je Glovačka.

Komentari (0)

Magazin