Igre 
Kako su nastali okeani na Zemlji? Ruski i kineski naučnici misle da imaju odgovor
Komentari31/01/2022
-18:31
Ruski i kineski naučnici pretpostavljaju da je mineral magnezijum hidrosilikat teorijski mogao da postoji u ranim fazama razvoja Zemlje i da se, padom pritiska, raspao i oslobodio veliku količinu vode koja je dovela do stvaranja okeana, navodi se u istraživanju koje je objavljeno u naučnom žurnalu "Physical Review Letters".
Kako voda ima ogromne implikacije na tektonske promene, klimu, poreklo života na Zemlji i potencijalnu nastanjivost na drugim planetama, nije ni čudo što je njeno poreklo viševekovna zagonetka.
Istraživači pretpostavljaju da su u ranim etapama geološke istorije zemlje, kada se materija podelila na jezgro i plašt, temperatura i pritisak bili mnogo viši.
"Neki naučnici su mislili da su našu vodu 'zasejale' komete, ali izgleda je ovaj izvor veoma ograničen - izotopski sastav vode u kometama je prilično drugačiji od onog na zemlji", kaže prof. Artem R. Oganov iz moskovskog Instuta za nauku i tehnologiju "Skolkovo", koji je ko-autor studije.
Dakle, ako voda nije došla odozgo, mora da je došla odozdo, iz dubine omotača ili čak, iz jezgra Zemlje. Međutim, kako je mogla da preživi nasilnih prvih 30 miliona godina Zemlje, kada je planeta bila veoma zagrejana i neprestano bombardovana asteroidima, pa čak i doživela katastrofalni sudar sa planetom veličine Marsa?
Kineski naučnici pod rukovodstvom Sijao Donga sa Univerziteta Nanking i dr Oganov su pomoću kompjuterskog modeliranja pretpostavili da je na Zemlji postojalo jedinjenje Mg2SiO5H2, odnosno magnezijum hidrosilikat koje je bilo stabilno prilikom visokog pritiska i temperatura, a teorijski je takav mineral mogao da sadrži 11 odsto vode.
Naučnicima do sada nije bilo poznato stabilno jedinjenje koje bi moglo da "zaključa" atome vodonika i kiseonika u unutrašnjosti planete dovoljno dugo, a zatim ih oslobodi kao vodu.
Povezane vesti
"U ranim fazama na Zemlji nije bilo vode zbog visokih temperatura i neprekidnih udara asteroida. Kada je nastalo jezgro, oko 30 miliona godina posle formiranja Zemlje, silikatni minerali su bili potisnuti u pojas sa nižim pritiskom gde je magnezijum hidrosilikat bio nestabilan i podelio se na vodu i rastvor MgSi03+MgO", ističe dr Oganov na svom Fejsbuku.
To znači da je tokom prvih 30 miliona godina deo Zemljine vode bio bezbedno skladišten u obliku hidrosilikata u dubinama današnjeg jezgra. Za to vreme Zemlja je izdržala najtežu fazu bombardovanja asteroidima.
Istraživači kažu da njihova studija pokazuje koliko ljudska intuicija ponekad može biti pogrešna. Niko nije razmišljao o silikatima pri pritiscima u jezgru, jer se tamo navodno ne nalaze sastavni atomi. Čak i tada, niko nije očekivao da je hidrosilikat stabilan u osnovnim uslovima jer se verovalo da ekstremne temperature i pritisci "cede" vodu iz minerala. Ipak, tačno modeliranje zasnovano na kvantnoj mehanici pokazalo je suprotno.
"To je takođe priča o tome kako je materijal koji je kratko postojao u planetarnoj vremenskoj skali, imao ogroman uticaj na evoluciju Zemlje", nastavlja Oganov.
"Ovo je u suprotnosti sa uobičajenim geolškim načinom razmišljanja, ali kad bolje razmislim, evoluciona biologija je pokazala da veliki deo onoga što danas vidimo jeste evoluiralo iz vrsta koje su izumrle", zaključio je.
Preporuka za vas
Komentari (0)