Čovek koji je u automobilu probio zvučni zid ponovo ispisao istoriju: U vozilu na vodonik išao brzinom od 654 km/h
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Jedina osoba koja je uspela da u automobilu probije zvučni zid postavila je u utorak još jedan svetski rekord, demonstrirajući potencijal pogona na vodonik.
Britanski vozač Endi Grin dostigao je brzinu od 653,908 km/h u automobilu koji pokreću dva motora sa unutrašnjim sagorevanjem na vodonik, ukupne snage 1.600 konjskih snaga. Time je postavio rekord u toj kategoriji vozila, saopštila je Međunarodna automobilska federacija (FIA), svetsko upravljačko telo za auto-moto sport.
Šezdesetčetvorogodišnji penzionisani pilot britanskog Ratnog vazduhoplovstva projurio je preko kristalne površine čuvenih Bonvilskih slanih ravnica u Juti u automobilu dugom 9,75 metara, koji je konstruisala britanska kompanija JCB, proizvođač građevinskih mašina.
Tanjug AP/Hannah Schoenbaum
Motori, prilagođeni iz teške mehanizacije koju proizvodi JCB, mešaju vodonik pod pritiskom sa vazduhom, a zatim ga pale kako bi proizveli snažne nalete energije.
"Pravo je čudo što možemo da pokažemo ovu tehnologiju i kvalitet inženjerskog rada na najboljoj trkačkoj podlozi na svetu, Bonvilskim slanim ravnicama", rekao je Grin za AP nakon vožnje.
Važno je naglasiti da se Grinov podvig u utorak nije približio apsolutnom rekordu u brzini na kopnu, koji je upravo on postavio 1997. godine koristeći mlazni pogon.
Tanjug AP/Douglas C. Pizac, File
Te godine seo je za upravljač vozila Thrust SSC, crne mašine u obliku igle smeštene između dva ogromna mlazna motora, i dostigao brzinu od 1.227,985 km/h. Time je probio zvučni zid i ostvario podvig kojem se niko do danas nije ozbiljno približio.
Povezane vesti
Njegove vožnje u pustinji Blek Rok u Nevadi proizvele su udarne zvučne talase koji su zatresli obližnji grad Gerlah.
Grin je 2006. godine takođe postavio rekord u brzini za automobil na dizel pogon, dostigavši 563,4 km/h upravo na Bonvilskim slanim ravnicama.
Tanjug AP/Hannah Schoenbaum
U utorak se vratio na isto mesto sa ciljem da taj rezultat nadmaši koristeći vodonik, koji je ranije opisao kao "gorivo budućnosti".
Pokušavajući da nadmaši svoj rekord za dizel vozila, Grin je bez problema oborio prethodni svetski rekord za vozila sa motorima na vodonik, koji je iznosio 298,5 km/h.
Na raspolaganju je imao pravac dug 16 kilometara za ubrzavanje. Nekoliko desetina zaposlenih u JCB-u i novinara posmatralo je vožnju iz daljine kroz kamere i dvoglede.
Grin je rekao da je kabina automobila koji je vozio u utorak bila "verovatno malo toplija" od one u vozilu na mlazni pogon iz 1997, uz temperature koje su redovno prelazile 50 stepeni Celzijusa.
Tanjug AP/Douglas C. Pizac,File
"Za to sam se pripremao četiri meseca, i kroz treninge u teretani i kroz navikavanje na visoke temperature toplim kupkama", rekao je on.
Povezane vesti
Ostatak nekadašnjeg praistorijskog jezerskog dna, Bonvilske slane ravnice nalaze se oko 160 kilometara zapadno od Solt Lejk Sitija i prostiru se iznad plitkog izdana, oblasti zasićene podzemnim vodama, koji pomaže hlađenju pneumatika.
Površina sa malim trenjem i suv pustinjski vazduh idealni su za postizanje velikih brzina, pa privlače vozače još od prve trke održane 1914. godine.
"Izgleda kao sneg i ponaša se pomalo kao ugaženi sneg. Iznenađujuće je klizavo", rekao je Grin.
Tanjug AP/Douglas C. Pizac,File
Pre automobilizma, bavio se pilotiranjem vojnim avionima, kada je ugledao oglas objavljen u britanskim novinama 1994. godine za vozača koji bi pokušao da probije zvučni zid.
Iako u utorak nije dostigao veću brzinu od zvuka, inženjeri kompanije JCB nadaju se da će njegov uspeh na vodonik uzdrmati industriju čiste energije.
Predsednik kompanije ranije je tvrdio da vodonik može bolje da odgovori na zahteve teške industrije nego električni pogonski sistemi.
Međutim, vodonik je čist samo onoliko koliko je čist i njegov izvor, a ogromna većina današnje proizvodnje i dalje se oslanja na fosilna goriva.
Tanjug AP/Hannah Schoenbaum
JCB je potpisao ugovor o kupovini zelenog vodonika, koji se proizvodi korišćenjem obnovljivih izvora energije, ali trenutno čini tek mali deo globalne proizvodnje vodonika.
Koncept i razvoj ovakve tehnologije postoje decenijama, ali su poslednjih godina doživeli novi zamah, rekao je Greg Kiolijan, profesor održivih sistema na Univerzitetu Mičigen i jedan od direktora univerzitetske inicijative MI Hydrogen.
Prema njegovim rečima, mnogi veliki proizvođači automobila već su razvili motore sa unutrašnjim sagorevanjem na vodonik ili tehnologiju gorivnih ćelija na vodonik, ali viši troškovi proizvodnje vodonika u odnosu na benzin i dizel i dalje predstavljaju prepreku široj primeni.
"On predstavlja važan energetski nosilac za dekarbonizaciju pojedinih delova privrede", rekao je Kiolijan. "Ali kada je reč o njegovoj široj primeni, presudan faktor ostaje cena."
Kako je dodao, sve veća pažnja posvećuje se mogućnosti dobijanja vodonika iz prirodnih podzemnih nalazišta, umesto izdvajanja iz vode, što bi moglo značajno da smanji troškove proizvodnje.
Komentari (0)