Marko je razvio softver koji sugeriše dijagnozu za 0,2 sekunde: Lekarima štedi vreme, a pacijentima može produžiti život

Komentari

Autor: Tara Tomović

05/12/2021

07:55

Marko je razvio softver koji sugeriše dijagnozu za 0,2 sekunde: Lekarima štedi vreme, a pacijentima može produžiti život - Copyright foto: ArtiQ

veličina teksta

Aa Aa

Zahvaljujući softveru zasnovanom na veštačkoj inteligenciji koji je razvila kompanija ArtiQ u Luvenu u Belgiji, a čiji je izvršni direktor Marko Topalović poreklom iz Srbije, lekari sada mogu preciznije i blagovremeno da postave dijagnozu i leče pacijente sa hroničnim plućnim bolestima.

U pitanju je softver namenjen lekarima pulmolozima, koji samostalno određuje dijagnozu, te udruženo sa naporima lekara skraćuje vreme čekanja dijagnoze. Ovo je od velikog značaja u slučaju ozbiljnijih oboljenja budući da softver lekarima pruža udruženi izveštaj, pa čak i dijagnozu, koju on, shodno mišljenju može brže proveriti i naložiti dalje analize.

U razgovoru za Euronews Srbija Topalović kaže da ni u jednoj zemlji nije lako pokrenuti startap, ali da je to u Belgiji možda malo lakše zato što postoji eko-sistem koji podržava ovakve inicijative.

"Ja sam iskazao tu želju na univerzitetu nakon čega su me poslali na kurs koji vas uči tome kako da pokrenete firmu. Taj kurs pruža potencijalna znanja i, ono što je meni bilo najzanimljivije, metalnu podršku jer se svi susrećemo sa tim prvi put, treba da mislimo o puno stvari što se tiče administracije i strategije. Takav tip kursa me je zaista ohrabrio", kaže on i dodaje da je jedna od najvećih vrednosti upravo mreža kontakata koja se tim putem stvara.

"Svi ti ljudi su na istom putu, pa se napravi mreža onih koji uvek mogu da se kontaktiraju za određene savete".

Inače, grad Luven je dobio nagradu za evropsku prestonicu inovacija, pa nije slučajno što je Marko baš u ovom gradu stacioniran.

"Ima dosta mladih ljudi koji pokreću biznise, meni je to bilo iznenađujuće. Naravno, ima i onih koji kao lakši put vide da rade za druge. Svakako sve zavisi od individualnih želja i ambicija. Nekad se pitam kako će sledeća generacija izgledati"

Marko je u Beogradu studirao Elektrotehnički fakultet (ETF), a potom se usavršavao za biomedicinski inženjering. Upravo je taj multidisciplinarni sektor između tehnike i medicine ono što ga je uvek interesovalo. Kada se prijavio za doktorat u Belgiji, tema je bila veštačka inteligencija za testove plućne funkcije.

"Tokom doktorskih studija smo uvideli šta tačno treba da napravimo kako bismo pomogli ljudima, ali tada još nismo ni znali da ćemo napraviti firmu. Nije to bilo samo hoćemo li ili ne, pitanje je bilo da li bi takva firma imala smisla i da li bi bila održiva. Putovao sam dosta da bih predstavio taj proizvod, da bismo uopšte saznali da li će doktori širom sveta videti to kao nešto što će im pomoći ili ne. Potom smo pričali sa investitorima - da li oni vide vrednost u tom projektu i biznisu uopšte"

Firma ArtiQ trenutno zapošljava sedmoro ljudi, još troje radi na "freelance" bazi, a u timu su i lekari pulmolozi koji imaju ulogu savetnika.

Softver i lekar su tim koji dovodi do brže dijagnoze

Topalović kaže da softver ima cilj da pomogne u dijagnozi, a ne da bude precizniji od lekara, iako je jedna studija pokazala da je tako.

"U suštini to nije nešto što želimo da nam bude marketing jer doktor mora da nastavi da posmatra pacijenta i uradi dodatne testove u bolnici i on će svakako u nekom trenutku dati dijagnozu. Ne želimo da predstavljamo naš softver kao nešto što je bolje od lekara nego nešto što će mu pomoći, odnosno da je doktor sa ovim softverom efikasniji od onoga bez. Taj timski rad je najbolji", kaže on i nastavlja:

"Upravo to treba da bude poenta jer se često ljudi plaše da će veštačka inteligencija zameniti ljude. To zamenjuje samo jedan korak u ovom našem slučaju - lakšu interpretaciju tih inicijalnih skrining testova i smernice ka sledećem koraku koji treba da pomogne lekaru da bolje dijagnostikuje bolest"

Softver kompanije ArtiQ koristi se već u 10 bolnica u Belgiji, u jednoj u Holandiji, u dve u Engleskoj, a trenutno se instalira još jedan u Danskoj.

"Početkom sledeće godine treba da instaliramo softver u još 15 bolnica u Austriji, Švajcarskoj i Češkoj", kaže Topalović.

Interesovanja iz Srbije, kaže ima. Međutim, prioritet firme jeste da se širi na veća tržišta, pa tek onda na manja kao što je naša zemlja.

"Prvo smo krenuli iz Belgije koja je naše domaće tržište, pa se lagano širimo na komšiluk - Holandiju, Nemačku i Britaniju, a sledeće godine nam je cilj da probamo da uđemo na američko tržište. Srbija u biznisu dolazi kasnije. Kao nekom ko dolazi iz Srbije, naravno da mi je ona interesantna i da sam bio u kontaktu sa nekoliko ljudi, ali postoje određeni izazovi vezani za to kako se tehnologija integriše, sisteme na koje su lekari navikli da rade, kakvi su im protokoli prilikom dijagnostike, itd"

Softver je 82 odsto precizan

Nakon što pacijent obavi testove spirometrije i telesne pletizmografije, sledeći test se odnosi na to koliko pluća razmenjuju kiseonik i ugljen-dioksid. Nakon toga lekar pritisne "Save" i za 0,2 sekunde dobija izveštaj.

"Naš softver zapravo interpretira te rezultate, te doktor ne mora da kuca rezultate - to je jedna vrsta prednosti. Druga prednost je sugestija dijagnoze, što znači da nije reč softvera glavna, a doktor će da potvrdi ili naloži još analiza. Nekada se dešava da se lekar i softver ne slože, pa se lekar pita zašto je softver razmišlja u tom pravcu i naloži još analiza"

Topalović kaže da softver uči baš kao i ljudi - iz različitih primera koji se ponavljaju.

"Softver se izlaže velikom broju primera različitih bolesti i različitih pacijenata - možda su oni svi drugačiji, ali imaju istu bolest i onda se to ponavlja dok on ne nauči"

Razlika između čoveka i softvera pak, postoji. Kako kaže, softver kada nauči uvek će imati isto znanje i, za razliku od čoveka, ume da prepozna neke suptilne promene u šablonima podataka koje čovek možda neće videti jer će se fokusirati samo na nekoliko parametara.

"Ono što je nama bilo bitno jeste da ga naučimo što više. Skupljali smo par godina podatke od puno pacijenata iz 33 različite bolnice u Belgiji, zato što u različitim delovima države postoji različita šansa da negde ima više lokalaca, a negde više doseljenika; negde će biti različitih bolesti više, negde manje, ili različitih tipova pacijenata - oni sa retkim bolestima će dolaziti u veće bolnice, ovi sa učestalim u manje. Nama je bilo bitno da pokupimo sve te varijacije i zato smo uzeli 33 bolnice u obzir", zaključuje u razgovoru za Euronews Srbija Milan Topalović, izvršni direktor kompanije ArtiQ.