Najčešće krvne grupe u Srbiji: Koja susedna država nam je najsličnija, a koja se najviše razlikuje?

Krvne grupe predstavljaju jedan od osnovnih genetskih faktora koji igraju ključnu ulogu u transfuziji krvi, transplantaciji organa i razumevanju genetskog porekla populacija. Sistem ABO i Rh-faktor najčešće se koriste za klasifikaciju krvnih grupa, a njihova rasprostranjenost značajno varira u različitim delovima sveta. Evropa, a posebno Srbija, ima specifičan obrazac u ovom pogledu.

Na svetskom nivou, najčešća krvna grupa je O, koju ima oko 45% populacije. Slede je A (oko 40%), B (oko 11%) i najređa – AB (oko 4%). Rh-faktor je takođe važna odrednica: većina ljudi na planeti (oko 85%) je Rh pozitivna, dok je svega 15% Rh negativno.

FoNet/Ana Paunković

Krvna grupa O je posebno zastupljena u Latinskoj Americi i Africi, dok su grupe A i B češće u Evropi i Aziji. Na primer, u Indiji i Pakistanu grupa B je dominantna, dok je u Japanu i Koreji znatno više osoba sa krvnom grupom A.

Evropa: dominacija grupa A i O

U Evropi dominiraju krvne grupe A i O. Grupa A je posebno česta u centralnoj i severnoj Evropi – u Nemačkoj, Austriji i Skandinaviji. Grupa O preovlađuje u nekim drugim delovima Evropi, posebno u Španiji, Portugalu i Irskoj. Grupa B je manje zastupljena, ali je učestalija u istočnoevropskim i balkanskim zemljama, uključujući Srbiju.

Evropa se takođe izdvaja po većem procentu Rh negativnih osoba u odnosu na druge kontinente. U Velikoj Britaniji i Irskoj, čak oko 15–17% populacije je Rh negativno, dok je taj procenat znatno niži u Aziji i Africi.

Srbija: krvna grupa A na prvom mestu

U Srbiji, raspodela krvnih grupa se generalno uklapa u evropske obrasce, ali sa nekoliko specifičnosti. Prema dostupnim podacima, raspodela izgleda ovako:

A – oko 42%

O – oko 38%

B – oko 14%

AB – oko 6%

Kada je reč o Rh-faktoru, oko 84% stanovništva je Rh pozitivno, dok je 16% Rh negativno, što Srbiju stavlja među zemlje sa iznadprosečnom učestalošću Rh negativnih osoba.

FoNet/Ana Paunković

Ove statistike imaju praktičan značaj, posebno u organizaciji dobrovoljnog davanja krvi. Na primer, osobe sa krvnom grupom O- (univerzalni davaoci) su izuzetno važne u hitnim slučajevima, jer njihovu krv može primiti bilo koji pacijent.

Od komšijskih zemalja Bugarska najsličnija Srbiji

Kao i Srbija, i njene susedne države pokazuju slične obrasce u raspodeli krvnih grupa, uz manje regionalne razlike:

Bosna i Hercegovina: Dominira grupa O (oko 39%), a slede A (oko 38%), B (oko 16%) i AB (oko 7%). Rh negativnih je približno 15%.

Crna Gora: Slična struktura kao i u Srbiji – grupa A je najčešća (oko 41%), a O i B slede. Rh negativnih je oko 14%.

Severna Makedonija: Grupa O je najzastupljenija (oko 42%), zatim A (oko 38%), B (oko 15%), a AB (oko 5%). Rh negativnih ima oko 13%.

Albanija: Raspodela krvnih grupa pokazuje da je grupa O najzastupljenija – oko 45%, zatim A (oko 35%), B (oko 15%) i AB (oko 5%). U Albaniji je procenat Rh negativnih niži u odnosu na većinu evropskih zemalja – kreće se oko 10–11%.

Bugarska: Identična struktura kao u Srbiji - grupa A (oko 42%) i O (oko 38%) dominiraju, dok je B zastupljena sa oko 14%, a AB sa oko 6%. Rh negativnih je nešto manje – oko 12%.

FoNet/Ana Paunković

Rumunija: Slična struktura – A (oko 43%), O (oko 37%), B (oko 14%), AB (oko 6%). Rh negativnih je oko 15%.

Mađarska: Veći procenat Rh negativnih – oko 16%. Krvna grupa A je najčešća (oko 42%), zatim O (oko 38%), B (oko 14%) i AB (oko 6%).

Hrvatska: Najzastupljenija je krvna grupa A (oko 40%), zatim O (oko 36%), B (oko 16%) i AB (oko 8%). Rh negativnih osoba ima oko 17%, što je iznad evropskog proseka.

Uprkos sličnostima, ove razlike su važne za regionalnu organizaciju zdravstvenih sistema, posebno u prekograničnoj medicinskoj saradnji i bankama krvi.

Krvne grupe – više od medicinske činjenice

Raspodela krvnih grupa u svetu odražava migracione tokove, genetske osobenosti i istorijske uticaje. U Evropi dominiraju grupe A i O, dok Srbija i njene susedne zemlje imaju nešto veću učestalost grupe A i Rh negativnog faktora u odnosu na globalni prosek. Ove informacije nisu značajne samo za medicinu, već i za antropologiju, genetiku i planiranje zdravstvenih politika.

Razumevanje krvnih grupa i njihove raspodele može pomoći ne samo u spasavanju života, već i u boljem razumevanju ljudske raznolikosti i povezanosti.