Kada je pretoplo za rad? Smrt čistačice opomena za sve, prepoznajte znake opasnosti jer ni kancelarije nisu bezbedne
Komentari
19/07/2025
-17:38
Od italijanskih farmi do nemačkih skladišta i šire, visoke letnje temperature predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik za radnike širom Evrope.
Toplotni stres može izazvati toplotnu iscrpljenost, toplotni udar, pa čak i smrt, i to čak i nekoliko sati ili dana kasnije. Napor koji telo ulaže da se rashladi može takođe izazvati probleme sa bubrezima i pogoršati srčane bolesti, respiratorne tegobe i mentalno zdravlje, piše Euronews.
Ovi rizici su postali očigledni tokom brutalnih toplotnih talasa ranije ovog leta, kada se 51-godišnja čistačica ulica u Barseloni srušila i umrla nekoliko sati nakon završetka svoje smene. Španske vlasti istražuju da li je toplotni talas uzrokovao njenu smrt.
Za razliku od drugih ekoloških zdravstvenih opasnosti, poput zagađenja vazduha, ne postoje jedinstvena pravila o izloženosti toploti za radnike u Evropskoj uniji, pa je državama članicama prepušteno da donose zakone.
Ali, kada je zapravo previše vruće za rad – i šta radnici mogu da urade da zaštite svoje zdravlje tokom toplotnih talasa?
Razumite i prepoznajte rizike
Visoke temperature nisu jedini zdravstveni rizik tokom toplotnih talasa. "Temperatura vlažne kugle" (Wet Bulb Globe Temperature – WBGT) smatra se boljim pokazateljem toplotnog stresa za fizički aktivne radnike jer uzima u obzir toplotu, vlažnost, vetar i sunčevu svetlost.
WBGT uključuje četiri nivoa pretnje: nizak, povišen, umeren, visok i ekstreman. U zavisnosti od regiona, temperature iznad 29 do 32 stepena Celzijusa smatraju se ekstremnom pretnjom za dobrobit radnika, značajno povećavajući rizik od bolesti izazvanih toplotom.
Valicchia/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
Povezane vesti
Ekstremna vrućina je posebno opasna za ljude koji rade napolju i obavljaju fizički zahtevne poslove, poput građevinskih radnika, poljoprivrednika i pripadnika hitnih službi.
Međutim, i zaposleni u zatvorenom prostoru, uključujući one koji rade u kancelarijama, takođe mogu biti izloženi riziku, naročito ako se nalaze u loše rashlađenim ili neprovetrenim prostorijama, prema podacima Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA).
Na globalnom nivou, ekstremna vrućina godišnje usmrti skoro 19.000 radnika, prema podacima Međunarodne organizacije rada (ILO), dok je u EU zabeležen porast smrtnosti povezanih s toplotom na radnom mestu od 42 odsto od 2000. godine.
Obratite pažnju i preduzmite mere
Mnogi ljudi možda i ne shvataju da su izloženi riziku od toplotnog stresa, naročito ako su mladi i inače zdravi, upozorava Alesandro Marinjaćo, direktor istraživanja odeljenja za epidemiologiju rada i životne sredine pri Nacionalnom institutu za osiguranje od povreda na radu (INAIL) u Italiji.
"Nedostaje svest o riziku po zdravlje radnika usled izloženosti ekstremnim temperaturama na radu“, rekao je Marinjaćo za Euronews Health.
Njegov tim razvio je alat za mapiranje dnevnih nivoa rizika za radnike u Italiji, u zavisnosti od toga koliko je posao fizički zahtevan i da li se obavlja na suncu ili u hladu.
Zdravstveni stručnjaci naglašavaju da radnici treba da prate svoje fizičke simptome.
Povezane vesti
"Radnici treba da obrate pažnju na simptome kao što su vrtoglavica, umor, glavobolja, mučnina, grčevi u mišićima, nesvestica i konfuzija“, rekao je Ignjasio Doreste, viši savetnik u Evropskoj konfederaciji sindikata (ETUC), koja predstavlja radničke grupe.
Ako osetite simptome toplotnog stresa, odmah prekinite s radom, popijte vodu, skinite višak odeće i sedite na hladno i senovito mesto. Ako se ne rashladite u roku od 30 minuta, potražite hitnu medicinsku pomoć.
Nekoliko zemalja EU ima pravila za zaštitu radnika od toplotnog stresa, uključujući Nemačku, Sloveniju, Mađarsku, Belgiju, Kipar, Grčku, Španiju, Francusku i Italiju.
Povezane vesti
U Francuskoj, na primer, poslodavci su dužni da obezbede svežu vodu za piće i prilagode radno okruženje i radno vreme kako bi zaštitili radnike od ekstremnih vrućina.
U delovima Italije, vlada je tokom poslednjeg velikog toplotnog talasa u julu zabranila rad na otvorenom tokom najtoplijih sati dana.
Generalno, zemlje koje imaju zakone vezane za rad na visokim temperaturama propisuju ograničenja za rad u zavisnosti od intenziteta posla: oko 29–30 stepeni Celzijusa za visoko intenzivne poslove, 30–31 za umerene i 31,5–32,5 stepeni za lake poslove, prema podacima ILO.
EU takođe zahteva da poslodavci zaštite zdravlje i bezbednost radnika od profesionalnih rizika uopšte, iako ne postoji specifičan zakon o toplotnom stresu.
U celoj EU, "kad god je radnik suočen s pretnjom po sopstvenu fizičku bezbednost, ima pravo da odbije da radi“, rekao je Doreste za Euronews Health.
Međutim, "potrebna je jača primena zakona“, dodao je, posebno zato što su "bolesti povezane sa toplotom na radnom mestu često nedovoljno prijavljene“.
ETUC je pozvao na donošenje novih zakona koji bi zaštitili radnike u EU tokom toplotnih talasa, uključujući pravo na lekarske preglede i pravo da odbiju da rade bez posledica ako veruju da bi rad na ekstremnoj vrućini ugrozio njihovo zdravlje.
Komentari (0)