Hrana kao potencijalna opasnost: Kako izgleda život dece sa nutritivnom alergijom i celijakijom
Komentari13/04/2026
-18:00
Život sa nutritivnim alergijama i celijakijom znači stalnu pažnju, planiranje i odgovornost, ne samo kod kuće, već i u vrtiću, školi i svakom društvenom okruženju. Kako izgleda odrastanje uz ograničenja i kako detetu objasniti da je drugačije po izboru hrane? O ovoj temi su za Euronews Srbija govorile mame dečaka sa ovim zdravstvenim problemima Milena Denić i Slavica Traživuk iz udruženja "Alergija i ja".
Sagovornice su na početku objasnile kako izgleda dan majki čija deca imaju navedeni zdravstveni problem i koliko se vodi računa o jelovniku.
"Mnogo se vodi računa. Prvo dete treba da nauči da neke stvari ne sme da jede, da ne sme da proba", navela je Slavica Traživuk.
Dodala je da roditelj zatim pravi nedeljni jelovnik kako bi dete u ishrani imalo namirnice koje sme da jede.
"Ima dece koja, na primer, neke stvari ne žele da jedu, i onda ste vi ograničeni sa namirnicama koje imate da bi mu spremili neki nutritivno kvalitetan obrok. Tako da je problem veliki", istakla je.
Objasnila je da se ujutru peče hleb ili pecivo i sprema ručak. Onda se hrana pakuje kako bi je dete nosilo u vrtić ili školu. Uveče se opet sprema večera po posebnom jelovniku.
"Dosta je zahtevno i komplikovano", rekla je.
Povezane vesti
Milena Denić je govorila i o tome kako se porodice snalaze tokom Uskrsa kako bi deca osetila draž kucanja jajima.
"To je jako dobra logistika. Prosto, mi smo porodice koje smo navikle da se snalazimo. Međutim, jako je bilo teško u tim prvim godinama kada smo otkrili alergije, posebno kada je koža kao organ još uvek nedovoljno razvijena, pa su deca i kontaktno alergična na jaje", ukazala je.
Navela je da su farbali drvena jaja. Obična jaja su stavljali u kesu kako ona ne bi kontaminirala drvena prilikom kucanja.
Hrana ne sme da dodiruje jedna drugu jer to predstavlja opasnost.
"Površine moraju da budu apsolutno čiste i bez kontakta. Površine kod pripreme hrane moraju da budu sveže, očišćene sa posebnim krpama", rekla je.
Euronews Srbija
Koji je najveći šok majkama?
Ukazala je i koji je najveći šok majkama. Objasnila je da je to trenutak kada je trebalo da se vrate u sistem, odnosno da se sa porodiljskog vrate na posao.
"Tu nailazimo na jednu situaciju neusaglašenosti zakona. S jedne strane imamo nešto što je zakonom predviđeno kao obaveza i prava, znači propisano i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i Zakonom o radu, i zakonom, i Porodičnim zakonom, i čitavom paletom zakona što je predviđeno za nas kao roditelje", ocenila je.
Povezane vesti
Objasnila je da u praksi nije prepoznata ozbiljnost života porodice sa nutritivnim alergijama.
"Kada krenemo u vrtić, dobijamo obaveštenje da ne mogu da upišu dete u vrtić zato što nije bezbedno ili ne mogu da mu obezbede obrok. Ili, sa druge strane, može delimično obrok da bude obezbeđen, ali mi imamo obavezu da spremamo hleb, da pravimo užine, donosimo voće", napomenula je.
Traživuk je govorila kako izgleda put od sumnje do postavljanja dijagnoze. Istakla je da su 10 godina lutali što se tiče mlađeg sina kako bi se utvrdilo da ima intoleranciju na gluten. Kod starijeg sina su slučajno utvrdili da ima celijakiju.
Euronews Srbija
"Nekada roditelji dosta lutaju. Kod dece je to dosta komplikovano. Međutim, kad se to sve otkrije onda mislim da roditelji i odahnu, znaju šta je u pitanju i onda se krene sa jednim sistemskim radom i spremanjem hrane", kazala je.
Denić je napomenula da su najsloženiji problem osnovne životne namirnice, pšenica, mleko i jaje.
"Možda je pšenica najizazovnija alergija sa kojom treba da se izborimo jer je praškasta i ima je svuda. Tu su, naravno, i orašasti plodovi", rekla je za Euronews Srbija Milena Denić.
Celo gostovanje Milene Denić i Slavice Traživuk možete da pogledate u videu na početku teksta
Komentari (0)