Medicinski preokret: Jedna od najčešćih operacija kolena zapravo donosi više štete nego koristi

Uobičajena operacija kolena za oštećenje hrskavice ne donosi korist pacijentima i može dovesti do lošijih ishoda, pokazuje desetogodišnje istraživanje.

Studija je pratila ishode kod pacijenata lečenih zbog rupture meniskusa, kojima je urađena parcijalna meniscektomija, jedna od najčešćih ortopedskih operacija. Njihovi rezultati upoređeni su sa pacijentima koji su nasumično raspoređeni da se podvrgnu "lažnoj operaciji", u kojoj zapravo nije sproveden nikakav zahvat.

Pacijenti kojima su zaista uklonjeni oštećeni delovi meniskusa, nisu osetili poboljšanje i imali su lošije rezultate u nizu merenja koja procenjuju funkciju kolena, bol i napredovanje simptoma.

Profesor Tepo Jervinen, ortopedski hirurg i istraživač na Univerzitetu u Helsinkiju koji je predvodio studiju, rekao je: "Naši nalazi sugerišu da bi ovo mogao biti primer onoga što je poznato kao medicinski preokret, kada široko primenjivana terapija ispadne neefikasna ili čak štetna."

Meniskus je elastični jastučić od hrskavice u kolenskom zglobu koji služi kao amortizer između butne i potkolenične kosti. U svakom kolenu postoje po dva.

Ruptura meniskusa, pri kojoj se ivice tkiva oštećuju, može nastati usled naglog uvrtanja kolena tokom bavljenja sportom. Oštećenje može nastajati i postepeno tokom vremena, a magnetna rezonanca često otkriva oštećenja meniskusa kod zdravih ljudi bez simptoma.

"Sada znamo da se ove rupture meniskusa veoma često nalaze kod pacijenata bez simptoma. Tokom proteklih 20 godina, nagomilali su se dokazi koji sugerišu da su većina ovih nalaza na magnetnoj rezonanci zapravo slučajni", kaže Jervinen.

Simptomi povezani sa rupturom meniskusa uključuju bol u kolenu, ukočenost, otežano savijanje kolena ili osećaj krckanja i škljocanja pri pokretu, piše Guardian.

Unsplash

Studija je obuhvatila 146 pacijenata uzrasta od 35 do 65 godina iz pet finskih bolnica. Trećina je doživela oštećenje meniskusa nakon akutne sportske povrede ili uvrtanja kolena, dok su dve trećine postepeno razvile simptome. Pacijenti su nasumično raspoređeni da prime ili operaciju meniskusa ili "lažnu operaciju", pri kojoj su napravljeni rezovi, ali zahvat nije izveden.

Nakon 10 godina praćenja, grupa koja je operisana imala je lošiju funkciju kolena, veće napredovanje osteoartritisa i veću verovatnoću za naknadnu operaciju kolena.

Mark Bodič, konsultant za hirurgiju kolena i bivši predsednik Britanskog ortopedskog udruženja, rekao je da su smernice dobre prakse u toj zemlji poslednjih godina promenjene kako bi odražavale nova saznanja o ograničenim koristima operacije. To uključuje produženje preporučenog perioda čekanja da bi se videlo da li će se simptomi povući sami od sebe ili uz fizikalnu terapiju, sa tri na šest meseci.

"Ranije je tri četvrtine pacijenata bilo operisano, ali sada je to bliže četvrtini. Imamo pristup ‘razmisli pre nego što reaguješ’. Operacija ne bi trebalo da bude prvi korak", ističe stručnjak.

Ipak, naveo je da postoje podgrupe pacijenata koje i dalje mogu imati koristi, na osnovu njegovog kliničkog iskustva.

"Ako operišete zbog bola, ishod je veoma neizvesan. Ali postoji grupa koja ima mehanički osećaj zapinjanja u kolenu, kod njih je korist predvidivija", rekao je Bodič.

Jervinen je istakao da su mnoge nezavisne, neortopedske organizacije koje izdaju kliničke smernice preporučile da se ovaj postupak ukine.

"Ipak, na primer, Američka akademija ortopedskih hirurga i Britansko udruženje za hirurgiju kolena i dalje podržavaju ovu operaciju. To jasno pokazuje koliko je teško odustati od neefikasnih terapija", zaključuje istraživač.

Rezultati su objavljeni u časopisu "New England Journal of Medicine".