Nova piramida ishrane u SAD okrenuta naglavačke: Šta jedu Amerikanci i kako bi šema trebalo da izgleda u Srbiji?
Komentari
02/02/2026
-07:01
Američko Ministarstvo poljoprivrede objavilo je novi set smernica za ishranu, koji uključuje prehrambenu piramidu koja izgleda potpuno drugačije od one na koju ste verovatno navikli.
Nove preporuke o ishrani, objavljene 7. januara, stavljaju naglasak na proteine i zdrave masti, dok umanjuju značaj žitarica, što predstavlja odstupanje od dosadašnjih državnih smernica. Zapravo, prateći vizuelni prikaz prehrambene piramide gotovo je u potpunosti obrnut u odnosu na raniji model — kako po izgledu, tako i po sadržaju, piše USA Today.
Na konferenciji za novinare u Beloj kući, portparolka Karolin Livit izjavila je da je ova odluka u skladu sa obećanjima predsednika Donalda Trampa i ministra zdravlja Roberta F. Kenedija Mlađeg da će "Ameriku učiniti ponovo zdravom".
"Kao ministar zdravlja i socijalnih službi, moja poruka je jasna: jedite pravu hranu", rekao je Kenedi. On je ovu promenu nazvao "najznačajnijim resetovanjem savezne politike ishrane u istoriji".
Ovo su neke od najupadljivijih razlika između stare i nove prehrambene piramide.
Kako izgleda nova prehrambena piramida?
Sjedinjene Države su prestale da koriste model piramide za prehrambene preporuke 2011. godine, kada je uveden vizuelni prikaz koji je više ličio na tanjir za obrok. Ministarstvo zdravlja i socijalnih službi pod vođstvom RFK Juniora vratilo je poznatu "relikviju" iz 1990-ih i 2000-ih, praktično je okrenuvši naglavačke.
Obrnuti trougao sada prikazuje grupe namirnica koje bi trebalo jesti u velikim količinama na vrhu, dok one koje bi trebalo konzumirati u manjoj meri stoje na dnu.
Povezane vesti
Staro naspram novog
Vizuelni prikaz nije jedina stvar koja je promenjena. Žitarice, koje su nekada bile osnova preporučene ishrane, sada su najmanja grupa i pomerene su na dno. Proteini, mlečni proizvodi, zdrave masti, voće i povrće sada čine najveće kategorije i "konkurišu" za vrh piramide.
weedezign / Alamy / Profimedia
Sama proteinska grupa nije postojala kao kategorija na popularnom vizuelnom prikazu ishrane sve do 2011. godine, a tada je još bila preporučena u manjim porcijama. Najnovije smernice ne samo da naglašavaju proteine kao zasebnu kategoriju, već je preporučeni unos povećan na 1,2–1,6 grama po kilogramu telesne težine dnevno, u odnosu na prethodni dugogodišnji minimum od 0,8 g/kg.
Pristup mastima takođe je napravio skoro potpun zaokret. Prethodne iteracije nutricionističkih smernica savetovale su da se minimiziraju ili izbegavaju punomasni mlečni proizvodi i sve vrste masti, uključujući i zdrave i zasićene. Sada se preporučuju tri porcije punomasnog mleka dnevno, a RFK Junior je izjavio da Ministarstvo poljoprivrede "okončava rat protiv zasićenih masti".
Nove smernice sada podstiču konzumaciju "zdravih" masti, uključujući zasićene, stavljajući ih na vrh piramide u istoj kategoriji sa proteinima i mlečnim proizvodima. I dalje se preporučuje da zasićene masti ne čine više od 10 odsto dnevnog unosa kalorija; međutim, sugeriše se da ove zdrave masti dolaze iz prirodnih izvora celovite hrane, poput avokada.
Ministarstvo zdravlja i socijalnih službi (HHS) proglašava "rat" protiv dodatog šećera, s posebnim naglaskom na njegovo izbegavanje ili ograničenje unosa na najviše 10 mg po obroku.
Preporuke u vezi sa konzumacijom alkohola takođe su značajno promenjene. Umesto da se postavlja numeričko ograničenje broja pića dnevno — što je ranije bilo do jednog za žene i do dva za muškarce — sada se savetuje jednostavno minimalizovati konzumaciju, pri čemu se manje naglašava poruka da "nema sigurne količine alkohola".
Svakih pet godina - nove preporuke
O tome da li se u Srbiji hranimo planski ili stihijski, i ko vodi računa o kvalitetu hrane koju jedemo, za RTS je govorila doktorka Jagoda Jorga, stručnjak za ishranu. Istakla je da u Srbiji treba da postoji posebna agencija koja bi bila zadužena za bezbednost hrane.
Povezane vesti
Kako je rekla, svaka "piramida ishrane" uvek izaziva interesovanje javnosti, kao što je to slučaj sa poslednjom koja dolazi iu SAD, ali dodaje da mnoge države imaju sopstvene piramide ishrane i da "vodiči dobre ishrane mogu biti velikim delom politička stvar, a ne samo naučna, stručna, medicinska".
Komentarišući najnoviji američki vodič, dr Jorga navodi da u SAD "svakih pet godina izađu sa novim preporukama i da iza toga stoji ceo naučni odbor".
"To je bord ljudi koji stalno prate sve što je vezano za ishranu i zdravlje. Znači – kakva je ta ishrana, kakve su posledice te ishrane, šta može da se uradi da se prevenira oboljevanje u narodu. Amerikanci su ovim hteli da prekinu stalni trend porasta gojaznosti. Kod njih preko 70 odsto ljudi ima problem povećane težine i enormno veliki broj u okviru toga i gojaznost kao dijagnozu. Kod nas je to 50 i nešto odsto", rekla je ona za RTS uz opasku da je "javno zdravlje politika, a nije medicina".
Povezane vesti
Nova "piramida ishrane" je sada na neki način "obrnuta".
"Ta piramida možda najviše liči na ono što mi inače primenjujemo u dijetama za redukciju težine. Znači težište je na dobroj kvalitetnoj hrani, jako je povećano učešće belančevina, proteina. Nekad je bilo, i dalje su uslovi da je 0,8 ili 0,83 grama na kilogram telesne težine. Znači 70 kilograma puta 0,8 – 56 grama proteina. Ova nova piramida njihova sad kaže 1,2 do 1 do dva grama maltene na kilogram telesne mase, to je gotovo duplo, što podrazumeva onda veći unos mesa. Oni sad veoma insistiraju na crvenom mesu, piletini, ribi, punomasnih mlečnih proizvoda", kaže dr Jorga.
Kakva bi trebalo da bude "srpska piramida"?
Pošto skoro svaka država ima svoju piramidu ishrane, logično je pitanje – kakva bi trebalo da bude "srpska piramida ishrane".
Doktorka Jorga s tim u vezi kaže da je ideja da se najpre utvrdi koje bolesti i zdravstveni problemi najviše muče domaće stanovništvo. Kod nas su to, kako dodaje, visok krvni pritisak, povećana telesna težina i dijabetes. Onda se pristupa izradi preporuka i plana ishrane, i to "na osnovu navika područja".
"Američka piramida kaže da koristite maslinovo ulje i goveđi loj. Mislim to nije u našim navikama. Znači po meni, ono što bi u Srbiji trebalo više da se proizvodi, kao što jedu Skandinavci, to je ulje od uljane repice. To ulje je izuzetno kvalitetno i jako dobro za sprečavanje različitih stvari, kardiovaskularnih bolesti", objasnila je dr Jorga.
Može se koristiti i svinjska mast, ali ne kao jedina masnoća, a potrebno je povećati i unos povrća. Navodi istraživanja instituta "Batut" prema kojem "ogroman broj ljudi ne koristi povrće svaki dan".
Komentari (0)