Pronašao "rupu u zakonu" da besplatno stekne hiljadu ari zemljišta, pa proglasio sebe za kralja Švajcarske

Mladi Jonas Lauviner imao je samo 24 godine kada je sebe  proglasio za kralja Švajcarske. Iako je ceremonija krunisanja, izvedena 2019, izgledala vrlo realistično, mnogi su je shvatili kao šalu, budući da Švajcarska nikada nije imala monarhiju, pa je Lauviner, sin Švajcarca i Marokanke, doživljavan kao bezazleni ekscentrik.

Međutim, "kralj Jonas" kako sebe naziva, pronašao je rupu u zakonu i počeo da širi svoje "alpsko carstvo", pa je sada postao trn u oku vlastima.

Naime, prema švajcarskom zakonu, kada se neki plac registruje kao zemljište bez vlasnika, svako ga može besplatno steći tako što će lokalnom savetu uputiti zahtev za njegovo preuzimanje. Takvog zemljišta u Švajcarskoj nema mnogo, ali ga ima tu i tamo: na primer, parcela koju porodica odbije da prihvati kao deo nasledstva, poneki mali šumski posed ili povremeno deo privatno izgrađenog puta.

Potraga za takvim parcelama zahteva temeljnu analizu katastra, kojom se očigledno niko nije sistematski bavio, sve dok Lauviner, viši tehničar na projektima industrijske automatizacije, nije shvatio da bi to moglo biti ključ za izgradnju poslovanja u oblasti nekretnina.

Za nešto više od decenije, iskoristio je ovu rupu u zakonu da besplatno stekne 148 raštrkanih parcela širom Švajcarske, ukupne površine 117.144 kvadratna metra, piše The Times.

Parcele "kralja" Švajcarske

Zemljišta koja je Lauviner "stekao", nisu naročito vredna, a njegovo "kraljevstvo" nije veliko: ima tek oko četvrtinu površine Vatikana. Ipak, obuhvata 83 deonice puteva, što mu daje značajnu pregovaračku moć u odnosu na lokalne zajednice.

Na primer, za put u jednom stambenom naselju koji je preuzeo nakon što ga je investitor napustio, naplaćuje naknadu za održavanje stanarima koji ga koriste.

Lauviner, danas 31-godišnjak, smatra da je fer zemljoposednik.

"Ne zatvaram puteve i ne naplaćujem mnogo za njih", tvrdi on, a osim naknada za održavanje,  zarađuje "prodajom prava na gradnju u blizini puta i prodajom prava prolaza ako se gradi nova kuća".

Svoja "osvajanja" uporedio je sa "vojnom kampanjom", ali je dodao: "Radim to digitalno i bez krvoprolića".

Često ga nazivaju samoproglašenim kraljem, iako on insistira da je taj opis pogrešan i da su ga prvi upotrebili mediji koji su izveštavali o njegovom sticanju zemljišta.

"Oni su rekli da sam kralj Švajcarske. Pomislio sam: ‘Ovo je pametno’", kaže Lauviner.

Tako je počeo da pozira u uniformama, koje podsećaju na kraljevske i napravio "zvanični sajt kralja Švajcarske". Dodeljuje i Orden zasluga, kojim je dosad odlikovano 12 osoba, a ima i "carsku banku".

Na sajtu se navodi da Lauvinerovo kraljevstvo poštuje švajcarski ustav i zakone zemlje.

"Znam da sam simbolični kralj. Nisam stvarni suveren Švajcarske. Ipak, to je više od puke šale. Stvorio sam nešto novo", navodi mladić.

Ako ništa drugo, ovaj potez ga je učinio popularim i to toliko,  da su mu neki Švajcarc čak nudili da mu besplatno ustupe zemljište.

"Mnogi misle da je ovo lepa priča", rekao je, priznajući da ima i protivnika. "Otprilike ih je pola-pola. I nije loš rezultat".

Dodao je da bi mnogi švajcarski političari bili zadovoljni takvim odnosom podrške.

"Dostigao sam vrhunac slobode"

Ipak, otpor raste, posebno zato što je Lauviner inspirisao i druge da počnu da pretražuju zemljišne registre u potrazi za parcelama bez vlasnika.

Nekoliko švajcarskih kantona, uključujući Bern, reagovalo je tako što je pokrenulo inicijativu da se lokalnim vlastima dodeli pravo preče kupovine napuštenog zemljišta.

Jozef Šuler, odbornik u kantonu Lucern, osudio je ono što je nazvao Lauvinerovim "skandaloznim" ponašanjem u vezi sa jednim putem koji je lokalna vlast želela da preuzme. Šuler je rekao da je Lauviner pristao da ustupi put besplatno, ali samo ako se nazove po njemu. U suprotnom, tražio je nadoknadu od 150.000 švajcarskih franaka.

Dodao je da Lauviner ima "prekomernu žeđ za moći i naglašenu potrebu za samopromocijom", a advokat iz Lucerna Loris Fabricio Mainardi, pokrenuo je pravni postupak protiv njega, optužujući ga za "zloupotrebu“.

Lauviner je tvrdio da postupa u skladu sa zakonom i na kraju, tužba protiv njega je odbačena.

On smatra da njegovi kritičari promašuju poentu i kaže da njegov cilj nije da destabilizuje Švajcarsku, već samo da pokaže da "svako može biti kralj na sopstvenoj teritoriji".

Govoreći o širem pitanju republikanskog uređenja Švajcarske, rekao je: "Demokratija je veoma važna, ali u nekom trenutku mora postojati neko ko kaže: ‘Ne, moramo da nastavimo. Ne možemo samo da slušamo sve koji se žale’".

Monarhije, prema njegovom mišljenju, funkcionišu dobro ako je "suveren mudar i ima iskustvo sveta", iako priznaje da to nije uvek slučaj. Apsolutne monarhije su "opasne", ali "ustavna monarhija i nije tako loša", smatra on.

Lauviner, međutim, nema želju da preuzme tu ulogu čak i u malo verovatnom slučaju da Švajcarska jednog dana postane prava monarhija. "Gotovo sam dostigao vrhunac slobode", rekao je, dodajući da su mu akvizicije zemljišta donele finansijsku nezavisnost. "Da sam pravi kralj, izgubio bih tu slobodu".