Hrana koja hladi telo: Šta da jedete, a šta da izbegavate tokom velikih vrućina
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Većina ljudi zna da bi tokom velikih vrućina trebalo izbegavati direktno sunce i piti mnogo vode. Međutim, ako još niste prilagodili ishranu visokim temperaturama, možda je pravo vreme da to učinite.
Tokom toplotnog talasa pravilna ishrana može da održi nivo energije, pomogne hidrataciji i značajno utiče na to kako se osećamo, piše britanski Telegraph.
Nutricionisti zato imaju šest saveta o tome kojim namirnicama tokom velikih vrućina treba da date prednost, a koje da izbegnete, kako biste se rashladili.
1. Birajte namirnice koje hidriraju
Tokom vrelih dana telo se pojačano znoji kako bi se rashladilo. Ako izgubljenu tečnost ne nadoknadite, ubrzo ćete osetiti posledice dehidratacije - biće vam teže da se koncentrišete, osetićete mentalni umor, glavobolju, razdražljivost i potrebu za spavanjem.
Pored toga što treba piti više vode, korisno je jesti i namirnice bogate vodom, koje pomažu da se nadoknadi tečnost izgubljena znojenjem. Zapravo, oko petine ukupnog dnevnog unosa tečnosti dolazi upravo iz hrane.
Veliki broj biljnih namirnica sastoji se uglavnom od vode, pa tako krastavac sadrži čak 96 odsto vode, više nego bilo koja druga namirnica, a paradajz oko 95 odsto vode.
Jagode, dinja, pečurke, pomorandže i bobičasto voće takođe doprinose hidrataciji organizma, uz to što imaju malo kalorija, a bogati su vitaminima i vlaknima.
Povezane vesti
2. Prirodni izvori elektrolita
Hrana ne nadoknađuje samo izgubljenu tečnost. Znojenjem gubimo i elektrolite, koji imaju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže tečnosti i pravilnom radu mišića.
Unsplash/Lee Myungseong
Elektroliti su minerali koji, kada se rastvore u vodi, nose električni naboj i učestvuju u regulaciji brojnih funkcija organizma, uključujući ravnotežu tečnosti i prenos nervnih signala.
Oni doprinose kontrakciji mišića, regulaciji krvnog pritiska, radu ćelija i proizvodnji energije. Zato je koncentracija slabija kada smo dehidrirani.
Iako su praškovi sa elektrolitima postali veoma popularni i mogu biti korisni pri intenzivnom znojenju, poput vežbanja, Naser savetuje da se oni prvenstveno unose iz prirodnih namirnica.
Na taj način dobijate i vlakna, vitamine i antioksidanse, a manja je verovatnoća da ćete uneti previše elektrolita.
Avokado, banane i paradajz bogati su kalijumom i magnezijumom, dok pasulj sadrži oba minerala, ali i kalcijum.
Preliv za salatu od limunovog soka, maslinovog ulja i morske soli takođe doprinosi unosu kalijuma, kalcijuma i magnezijuma, koji su naročito važni za osobe koje pate od grčeva.
Povezane vesti
3. Grickajte hranu koja može da pomogne zaštiti kože
Hrana može da pruži određeni stepen prirodne zaštite od ultraljubičastog zračenja. Naravno, to nikako nije zamena za kremu sa zaštitnim faktorom, ali znamo da lubenica sadrži antioksidans likopen, koji pomaže u neutralisanju slobodnih radikala nastalih usled izlaganja UV zračenju.
Sličan efekat, prema pojedinim istraživanjima, imaju i polifenoli iz zelenog čaja.
Unsplash/Kenta Kikuchi
Drugim rečima, tokom vrućina se rashladite užinom u vidu lubenice ili je dodajte u neku salatu, a tokom dana pijte zeleni čaj. Ako ne volite vruć, ostavite ga da se ohladi i poslužite ga sa ledom.
4. Birajte hladne obroke
Uključivanje rerne ili šporeta dodatno zagreva dom, pa se savetuju sveže salate i druga jela koja nije potrebno termički obrađivati.
Danas su na raspolaganju i mnoge zdrave namirnice u konzervisanim varijantama, poput kuvanih leblebija, gotove kine i sočiva, kao i različite ribe.
To su minimalno prerađene namirnice od kojih brzo možete sastaviti lagan obrok, uz povrće poput krastavca, paradajza i zelenih lisnatih salata.
5. Probajte čaj od nane
Ako vam se čini da vam se usta rashlade nakon nane, to nije samo subjektivan osećaj.
Nana je prirodno rashlađujuća biljka, jer sadrži mentol koji aktivira receptore za hladnoću u ustima.
Istraživanja pokazuju da mentol aktivira receptore koji se inače uključuju samo kada smo izloženi niskim temperaturama. Iako mentol nije zaista hladan, organizam reaguje kao da jeste.
6. Topli napici uprkos vrućinama
Možda zvuči paradoksalno, ali topli napici mogu pomoći tokom toplotnog talasa.
Ispijanje toplog napitka podstiče znojenje, a upravo znojenje predstavlja jedan od glavnih mehanizama hlađenja organizma.
Sličan efekat može imati i ljuta hrana. Kapsaicin iz ljutih paprika, kao i izotiocijanati iz rena, senfa i rena "prevare" nervni sistem da pomisli kako je telu još toplije, što podstiče znojenje i naknadno rashlađivanje.
Ako želite da kuvate bez dodatnog zagrevanja kuće, iskoristite lepo vreme za roštilj.
Meso ili povrtne ražnjiće marinirajte u ljutom prelivu, a poslužite ih uz domaću krompir salatu. Dodajte i povrće bogato vodom kako biste ostali hidrirani i olakšali varenje.
Šta bi trebalo izbegavati?
Nutricionisti upozoravaju da tokom velikih vrućina određene namirnice mogu dodatno opteretiti organizam.
Na prvom mestu tu je ultra-prerađena hrana može doprineti dehidrataciji jer sadrži mnogo soli, a malo vode. Organizam tada izvlači vodu iz ćelija, što dodatno povećava rizik od dehidratacije.
Unsplash/Elza Kurbanova
Takođe, trebalo bi izbegavati veoma obilne obroke. Naime, kada pojedete težak obrok, telo mora više da radi kako bi svarilo hranu, pri čemu stvara dodatnu toplotu. Mnogo je bolje jesti manje, a češće obroke.
Ni zaslađeni napici i slatkiši nisu najbolji izbor.
"Gazirani i zaslađeni napici, kao i ledeni sladoledi na štapiću, brzo podignu nivo šećera u krvi, a zatim sledi nagli pad, zbog čega ćete kasnije biti još žedniji.
Da bi se taj efekat ublažio, preporučuje da se slatkiši jedu odmah nakon glavnog obroka ili da se pripreme zdravije alternative.
Ipak, ni u takvim stvarima ne treba preterivati, pa se ponekad slobodno možete počastiti sladoledom, mnogima omiljenom letnjom poslasticom.
Komentari (0)