Depresija nije samo zimski problem: Kako vrućine i tropske noći mogu ozbiljno da ugroze mentalno zdravlje
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Sezonska depresija se najčešće povezuje sa hladnim i mračnim zimskim danima, ali neki ljudi je doživljavaju tokom leta.
Više od milijardu ljudi širom sveta suočava se sa problemima mentalnog zdravlja, a ovaj teret je u porastu, prvenstveno zbog sve veće učestalosti anksioznosti i depresije.
Jedan od manje poznatih oblika depresije jeste sezonski afektivni poremećaj (SAD), poseban oblik depresivnog poremećaja koji karakteriše sezonski obrazac pojavljivanja i koji, kao i svaki drugi oblik depresije, predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje.
Sezonska depresija je češća tokom zime i povezuje se sa kraćim, mračnijim i hladnijim danima, kao i sa manjkom društvenih aktivnosti. Međutim, iako se letnja depresija javlja kod manjeg broja ljudi, ona može biti podjednako onesposobljavajuća kao i mnogo poznatiji zimski oblik.
Nedavno istraživanje pokazalo je da je letnji sezonski afektivni poremećaj atipičan podtip koji pogađa oko 0,57 odsto svetske populacije, dok zimski SAD pogađa oko pet odsto stanovništva.
Ovo stanje mogu da pokrenu toplotni talasi i tropske noći, a simptomi se kreću od blažeg "letnjeg neraspoloženja" do ozbiljnih depresivnih simptoma koji mogu da onesposobe osobu, uključujući nesanicu, gubitak apetita, uznemirenost i anksioznost.
Prema rečima Adama Borlanda, kliničkog psihologa Klinike Klivlend, održavanje dnevne rutine, izbegavanje ekstremnih vrućina i davanje prioriteta kvalitetnom snu mogu pomoći u ublažavanju tegoba. Ipak, u težim slučajevima preporučuje se obraćanje lekaru.
Povezane vesti
Porast poremećaja mentalnog zdravlja
Širom sveta broj ljudi koji žive sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja gotovo se udvostručio tokom poslednjih 30 godina, pre svega zbog rasta broja slučajeva anksioznosti i depresije, piše Euronews.
Nedavna analiza iz nove Studije o globalnom opterećenju bolestima (Global Burden of Disease Study), objavljena u časopisu The Lancet, pokazala je da je tokom 2023. godine oko 1,2 milijarde ljudi, odnosno približno 15 odsto svetske populacije, živelo sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja.
Ovi podaci predstavljaju rast od 95 odsto u broju slučajeva između 1990. i 2023. godine. U istom periodu mentalni poremećaji su se na listi vodećih uzroka gubitka zdravlja u svetu pomerili sa 12. na 5. mesto.
Kada je reč o velikom depresivnom poremećaju i anksioznim poremećajima, rast je još izraženiji i iznosi 131 odsto, odnosno 158 odsto, što ih čini dvama najčešćim poremećajima mentalnog zdravlja.
"Odgovor na potrebe globalne populacije u oblasti mentalnog zdravlja, posebno najugroženijih grupa, predstavlja obavezu, a ne izbor", naveli su autori Studije o globalnom opterećenju bolestima za 2023. godinu.
Procenjuje se da u evropskom regionu svaka šesta osoba, odnosno oko 140 miliona ljudi, živi sa nekim poremećajem mentalnog zdravlja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), samo jedna od tri osobe sa depresijom u ovom regionu dobija negu i podršku koja joj je potrebna.
Od pandemije kovida 19, broj slučajeva depresije i anksioznosti među mladima porastao je za procenjenih 25 odsto, a među osobama uzrasta od 15 do 29 godina samoubistvo je danas vodeći uzrok smrti u evropskom regionu.
Povezane vesti
Komentari (0)