Živimo duže, ali ne i zdravije: Zabrinjavajući trend u 204 zemlje sveta
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali velika nova globalna studija ukazuje na to da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Očekivani životni vek tokom proteklog veka drastično je porastao i dostigao 73,8 godina, zahvaljujući naglom smanjenju zaraznih bolesti, smrtnosti majki i dece, kao i napretku u prevenciji i lečenju hroničnih oboljenja.
Međutim, novo istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet Public Health pokazalo je da godine koje su dobijene nisu nužno provedene u dobrom zdravlju. Kako je rast očekivanog životnog veka u gotovo svih 204 analizirane zemlje i teritorije nadmašio poboljšanja u zdravom životnom veku, autori studije smatraju da zdravstveni sistemi moraju da preusmere fokus sa prostog produžavanja života na unapređenje kvaliteta tih dodatnih godina, piše Euronews.
Istraživači su utvrdili da su ljudi širom sveta 2023. godine u proseku proveli 14,5 odsto života u lošem zdravstvenom stanju, pri čemu je duži životni vek sve češće praćen nezaraznim bolestima, zdravstvenim tegobama koje ne dovode do smrtnog ishoda i različitim oblicima invaliditeta.
Zemlje u kojima ljudi žive najduže ujedno beleže i više godina provedenih u lošem zdravlju, što ukazuje na to da duži životni vek produžava period bolesti i invaliditeta tokom odraslog doba, umesto da ga odlaže za poslednje godine života.
Godine 2023. stanovnici najbogatijih zemalja proveli su 15,7 odsto svog života u lošem zdravstvenom stanju, dok je podsaharska Afrika imala najmanji jaz od devet godina.
Holandija je zabeležila najveći apsolutni rast, pri čemu je udeo života provedenog u lošem zdravlju porastao sa 13,2 odsto 1990. godine na 15,7 odsto 2023. godine.
Povezane vesti
Najveći morbiditetni jaz, odnosno trajanje ili udeo života proveden u lošem zdravstvenom stanju, zabeležen je u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Kanadi.
Nasuprot tome, stanovnici Naurua, Solomonskih Ostrva i Laosa imali su najmanji morbiditetni jaz i provodili najmanje godina života u lošem zdravlju.
Šta stoji iza ovog jaza?
Autori studije utvrdili su da su zdravstvena stanja koja ne dovode do smrtnog ishoda odgovorna za 57,4 odsto globalnog morbiditetnog jaza, jer produžavaju period tokom kojeg ljudi žive sa invaliditetom ili narušenim zdravljem.
Pixabay
Među njima su glavni uzročnici bili poremećaji mišićno-koštanog sistema, poput bola u donjem delu leđa, mentalni poremećaji, bolesti čula poput starosnog gubitka sluha, kao i nenamerne povrede.
U zemljama sa nižim prihodima među vodećim uzrocima bili su i nutritivni deficiti, respiratorne infekcije, tuberkuloza i zanemarene tropske bolesti.
Studija je identifikovala i više faktora rizika, uključujući visok indeks telesne mase (BMI), neuhranjenost dece i majki, upotrebu duvana, povišen nivo glukoze u krvi natašte i zagađenje vazduha.
Upotreba droga i prekomerna konzumacija alkohola našle su se među deset vodećih faktora rizika koji doprinose morbiditetnom jazu isključivo u regionima sa visokim prihodima, dok se nezaštićeni seksualni odnosi izdvajaju kao vodeći faktor samo u podsaharskoj Africi.
Povezane vesti
Kako izgleda zdrava budućnost?
Prema mišljenju autora, rezultati otvaraju pitanja održivosti sistema socijalne zaštite i raspodele resursa između prevencije, lečenja i inovacija. Pošto procenat života provedenog u lošem zdravlju kontinuirano raste od 1990. godine, postoji hitna potreba da se pažnja usmeri na zdravo starenje, proces razvoja i očuvanja funkcionalnih sposobnosti koje omogućavaju dobrobit u starijem životnom dobu, prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Unsplash
"Naši nalazi sugerišu da buduća poboljšanja zdravlja stanovništva neće proizaći samo iz toga da ljudima pomognemo da žive duže, već i da žive zdravije", rekao je glavni autor studije Kristofer Marej, direktor Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) pri Medicinskom fakultetu Univerziteta Vašington.
"Napredak u zdravom starenju ne bi trebalo meriti samo dužinom života, već i dužinom života provedenog u dobrom zdravlju, uz veća ulaganja u prevenciju, dugoročno upravljanje bolestima i hroničnu negu kako bi se smanjio broj godina provedenih u lošem zdravstvenom stanju", rekao je Marej.
Povezane vesti
Autori studije navode da ekonomski modeli pokazuju kako bi unapređenje zdravlja kroz usporavanje negativnih posledica starenja moglo doneti veće finansijske koristi nego povećanje životnog veka eliminacijom pojedinačnih bolesti.
"Unapređenje zdravog starenja zahtevaće veći fokus na stanja i faktore rizika koji doprinose godinama života provedenim sa invaliditetom. Ranije delovanje kroz prevenciju i kvalitetniju dugoročnu negu moglo bi da ima značajne društvene, zdravstvene i ekonomske efekte", rekla je Ketrin Bizinjano, koautorka studije.
U tom cilju, studija poziva na kontinuirana ulaganja u prevenciju, rehabilitaciju, usluge mentalnog zdravlja i dugoročnu negu, kao i na unapređenje pristupa asistivnim tehnologijama i integrisanim modelima dugotrajne nege.
Komentari (0)