Mentalno zdravlje sportista: Psihijatar otkriva zašto ni šampioni nisu imuni na depresiju i anksioznost
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Mentalna snaga postaje sve važniji deo vrhunskog sporta, ali se o mentalnom zdravlju sportista i dalje nedovoljno govori. Pritisak rezultata, očekivanja javnosti i stalna borba za uspeh mogu ostaviti posledice i na najuspešnije takmičare. O tome kako psihička stabilnost utiče na stvaranje šampiona, zašto profesionalni sportisti nisu imuni na depresiju i anksioznost, kao i o važnosti fizičke aktivnosti za celokupno zdravlje, za Euronews Srbija govorila je psihijatar Marina Lukić.
Lukić ističe da vrhunski sportisti nisu imuni na mentalne poteškoće, uprkos slici savršenstva koja se često stvara u javnosti.
"Naši veliki šampioni su ipak ljudi. Iza svih tih medalja stoji čovek koji ima pravo da ima depresiju, anksioznost, panične napade, da doživi burnout ili da u nekom trenutku izgubi motivaciju. Ne smemo da zaboravimo da su oni ljudi, iako ih često glorifikujemo i očekujemo od njih da uvek budu jaki i srećni", rekla je Lukić.
Prema njenim rečima, sportska psihijatrija je relativno mlada oblast koja se bavi mentalnim zdravljem sportista, prevencijom i lečenjem mentalnih poremećaja, ali i proučavanjem uticaja vežbanja na različita psihička stanja.
"Sportska psihijatrija je kod nas i dalje velika nepoznanica. Ona se bavi mentalnom higijenom, prevencijom i lečenjem mentalnih bolesti u elitnom sportu, ali i uticajem vežbanja na stanja poput depresije i šizofrenije, gde imamo veoma snažne naučne dokaze o koristima fizičke aktivnosti", navela je ona.
Euronews Srbija
Govoreći o pritiscima sa kojima se suočavaju profesionalni sportisti, Lukić objašnjava da oni nisu nužno češće pogođeni mentalnim problemima od opšte populacije, ali su izloženi specifičnim rizicima.
"Sportisti imaju dodatna opterećenja - stalna putovanja, očekivanja javnosti, medijski pritisak i potrebu da svakog dana budu na vrhunskom nivou. Problem je i strah da pokažu slabost, jer se često postavlja pitanje da li će ih okruženje prihvatiti ako kažu da imaju problem ili će ih zbog toga smatrati manje vrednim", rekla je psihijatar.
Povezane vesti
Ona dodaje da se kod mlađih generacija primećuje veća spremnost da potraže pomoć, ali da je potrebno još mnogo rada na sistemskom pristupu.
"Moramo da edukujemo roditelje, trenere, ljude koji rade sa decom u razvojnim kategorijama, klubove i saveze. Važno je prvo prepoznati problem i raditi na prevenciji, a tek onda na lečenju", istakla je Lukić.
Govoreći o vezi fizičke aktivnosti i mentalnog zdravlja, ona navodi da sport može imati veoma važnu terapijsku ulogu.
"Kada govorimo o fizičkoj aktivnosti i mentalnom zdravlju, ne govorimo samo o rekreaciji. Vežbanje može biti deo terapije. Dokazi pokazuju da fizička aktivnost utiče na raspoloženje, kogniciju, funkcionalnost i može doprineti smanjenju simptoma različitih mentalnih poremećaja", rekla je ona.
Ipak, kako objašnjava, osobama koje se bore sa depresijom često je najteže da naprave prvi korak.
"Prvo je važno potražiti stručnu pomoć. Ljudi koji se bore sa depresijom ne mogu biti prepušteni sami sebi. Potrebna je podrška porodice, prijatelja i okruženja koje razume da smanjena aktivnost nije lenjost ili nedostatak volje, već posledica bolesti", navela je Lukić.
Ona je najavila i konferenciju "Mind Up 26", koja će biti posvećena mentalnom zdravlju u elitnom sportu.
Povezane vesti
"Po prvi put okupljamo stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem u elitnom sportu. To nije samo konferencija, već pokret za zdraviji i humaniji sport. Održava se 12. septembra u Beogradu, a okupiće sportske psihologe, psihijatre, lekare, bivše i aktivne sportiste, kao i stručnjake iz inostranstva", rekla je Lukić.
Na konferenciji će, kako navodi, biti reči o brojnim temama koje utiču na sportiste – od depresije, emotivne regulacije i poremećaja ishrane do oporavka nakon povreda, zavisnosti, dopinga i pritisaka sa kojima se suočavaju mladi sportisti.
"Roditelji, treneri i svi koji učestvuju u razvoju mladih sportista moraju da se edukuju i da razumeju sa čime se deca bore. Mentalno zdravlje ne sme biti poslednja stvar o kojoj razmišljamo. Kao što imamo stručnjake kada povredimo mišić ili tetivu, tako mora da postoji i stručnjak za mentalno zdravlje u svakom ozbiljnom sportskom sistemu", zaključila je Marina Lukić.
Detaljan prilog pogledajte u videu iznad teksta.
Komentari (0)