Prijateljstvo kao oslonac za mentalno zdravlje: Zašto su bliski odnosi važni tokom celog života
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Međunarodni dan prijateljstva obeležava se 30. jula, na osnovu odluke Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2011. godine. Cilj ovog dana jeste da podseti na značaj prijateljstva među ljudima, zajednicama i narodima kao vrednosti koja doprinosi miru, solidarnosti i međusobnom razumevanju.
Osim što obogaćuju svakodnevni život, prijateljski odnosi imaju važnu ulogu i u očuvanju mentalnog zdravlja, pružajući podršku u trenucima radosti, ali i kada se suočavamo sa izazovima.
Prof. dr Gordana Dedić, specijalistkinja neuropsihijatrije i psihoterapeutkinja, za Euronews Srbija kaže da je prijateljstvo dobrovoljan i uzajaman odnos između dvoje ili više ljudi, zasnovan na poverenju, poštovanju i emocionalnoj bliskosti.
Unsplash
"Sve to utiče na razvoj ličnosti. Prijatelji se međusobno podržavaju, zajedno odrastaju i kroz taj odnos čovek dobija priliku da sagleda sebe - kakav je i kako ga drugi vide", kaže Dedić.
Dodaje da su prijatelji prvi ljudi koje biramo sami, za razliku od porodice u kojoj odrastamo.
"Roditelje, braću i sestre ne možemo da biramo, ali prijatelji predstavljaju naš prvi lični izbor. Odnos koji smo izgradili u primarnoj porodici postaje osnova za stvaranje prijateljstava, a kasnije i emotivnih veza, koje često nastaju po sličnom obrascu", objašnjava sagovornica Euronews Srbija.
Prema njenim rečima, upravo zbog toga prijateljstvo ima snažan zaštitni efekat na mentalno zdravlje.
Povezane vesti
"Imati prijatelja znači da imate s kim da podelite sreću, ali i tugu ili problem. Tada ste manje anksiozni i manje depresivni", ističe Dedić.
Ona dodaje da se prijatelji najčešće pronalaze na osnovu sličnih interesovanja, afiniteta i načina razmišljanja, ali da tokom zajedničkog odrastanja utiču jedni na druge i međusobno se oblikuju.
Da li su prijateljstva iz detinjstva drugačija?
Govoreći o razlikama između prijateljstava stečenih u detinjstvu i onih koja nastaju kasnije, Dedić smatra da su najraniji odnosi često lišeni interesa.
Unsplash
"Prijateljstva iz obdaništa nastaju kada deca tek postanu svesna sebe i prisustva druge osobe. To su odnosi bez interesa. Kasnije se mogu pojaviti različiti razlozi zbog kojih se ljudi druže, svesno ili nesvesno, ali mislim da su prava prijateljstva upravo prijateljstva bez interesa", kaže ona.
Takvi odnosi, dodaje, mogu nastati i tokom studija ili nekih drugih važnih životnih perioda.
"Imamo prijatelje iz gimnazije, srednje škole, sa fakulteta, ali i ona dugogodišnja prijateljstva koja počinju još u obdaništu. To je individualno, ali je suština da su najvrednija ona prijateljstva koja nisu zasnovana na koristi", kaže dr Dedić.
Prijatelji oblikuju naše stavove
Na pitanje koliko prijatelji utiču na naše ponašanje i razmišljanje, Dedić odgovara da je takav uticaj prirodan, ali i poželjan.
Povezane vesti
"Ljudi se menjaju i ogledaju u drugim ličnostima. Na nas utiču roditelji, profesori, ali je uticaj prijatelja, posebno u adolescenciji, izuzetno značajan", navodi ona.
Kako objašnjava, adolescencija je period u kojem vršnjačka grupa ima veliki uticaj na donošenje važnih životnih odluka.
"To je veoma uzbudljiv period života, kada se mnoge stvari rešavaju upravo među vršnjacima. Tada se donose odluke koje mogu biti dobre, ali ponekad i loše - od izbora fakulteta do izbora emotivnog partnera. Zato je uticaj vršnjačke grupe veoma značajan za formiranje ličnosti i prijateljstava", zaključuje prof. dr Gordana Dedić.
Povezane vesti
Međunarodni dan prijateljstva zato može da bude podsetnik da izdvojimo vreme za ljude koji su nam važni. Jedan telefonski poziv, kafa ili razgovor sa prijateljem često su mnogo više od lepog gesta: mogu biti važan doprinos očuvanju bliskosti i mentalnog zdravlja.
Komentari (0)