AI dizajnirala viruse koji ubijaju bakterije: Rešenje za rastuću otpornost na antibiotike ili novi rizik za čovečanstvo?

Veštačka inteligencija napravila je novi korak u svetu biologije. Naučnici sa Univerziteta Stanford uspeli su da uz njenu pomoć osmisle čitave genome novih virusa, a od 302 dizajna koja su odabrali za laboratorijsko testiranje, 16 se pokazalo funkcionalnim.

Za sada nema razloga za strah od nove zaraze, jer je reč o bakteriofazima – virusima koji napadaju bakterije, a ne ljude, a ovakva tehnologija jednog dana mogla bi da pomogne u borbi protiv bacila otpornih na antibiotike.

Ipak, činjenica da veštačka inteligencija može da projektuje funkcionalne biološke sisteme otvara i ozbiljna etička i bezbednosna pitanja. Šta ako se ista tehnologija jednog dana iskoristi za dizajniranje opasnih patogena?

Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu i mikrobiolog Valentina Arsić Arsenijević smatra da rezultate ovakvih istraživanja ne treba posmatrati nekritički.

"Ne mislim da je uopšte veliki naučni proboj. Mislim da je samo trenutak kada oni to stavljaju u pozitivnu konotaciju", rekla je Arsić Arsenijević.

Prema njenim rečima, veštačke strukture u biologiji prave se decenijama, zbog čega bi, smatra, trebalo imati u vidu i ranija iskustva sa laboratorijskim modifikacijama.

Šta su bakteriofagi?

Za razliku od virusa koji inficiraju ljude ili životinje, bakteriofagi su virusi koji napadaju bakterije. Van ćelije domaćina oni su potpuno inertni i nemaju sposobnost autonomnog razmnožavanja, a za sopstvenu replikaciju koriste tuđe ćelije i njihov potencijal.

Euronews Srbija

Upravo zbog toga, smatra Arsić Arsenijević, svaka mogućnost manipulacije sistemima koji imaju potencijal za replikaciju zahteva poseban oprez.

"Ne možete predvideti u složenim biološkim sistemima kakav će efekat biti", rekla je, govoreći o mogućnosti da se organizmi koji trenutno nisu opasni za ljude laboratorijski menjaju.

Istovremeno, ona je naglasila da činjenica da su istraživači od 302 dizajna dobili svega 16 funkcionalnih virusa ne bi trebalo da se predstavlja kao dokaz izuzetne preciznosti tehnologije.

"Da vaši gledaoci ne budu fascinirani time da je veštačka inteligencija nešto tako pametno uradila, pa su oni, znate, zadali trista nečega, a dobili šesnaest. Mislim, to je potpuno jedan nonsens.  To vam je kao kada detetu date da igra igrice, pa sada on ima sto pokušaja i, i u sto prvom uspe da pređe nivo igrice. Opasnost je to velika za čovečanstvo, po mom dubokom ubeđenju i ja ću se zalagati da država Srbija ne učestvuje u tako nečemu", rekla je profesorka.

"Ne smemo dozvoliti da alati kontrolišu čoveka"

Posebno pitanje je, prema njenim rečima, način na koji se ovakva istraživanja sprovode i kontrolišu.

Arsić Arsenijević podseća da u Srbiji naučna istraživanja moraju da prođu etičke procedure, uključujući odobrenje etičke komisije naučnoistraživačke organizacije, dok postoji i Etički odbor Srbije.

Navela je i sopstveno iskustvo sa istraživačkim projektom koji je, kako kaže, uključivao rad sa novim virusima.

Unsplash/CDC

"Ja sam smatrala da to mora da se zaustavi. Naravno, neki drugi su ipak dozvolili da se to završi, ali to ne može tako, verujte mi. Zato što nešto što se nepromišljeno uradi danas, može imati nesagledive posledice već sutra", upozorila je naša sagovornica.

Kako je navela, biološki mehanizmi u živom organizmu veoma su složeni i rezultat su selekcije koja je trajala vekovima i milenijumima.

"Mi sada vršimo takvu vrstu manipulacije. Apsolutno to ne mogu da podržim", rekla je Arsić Arsenijević, dodajući da, prema njenom mišljenju, i u svetu postoje zakoni koji zabranjuju određene aktivnosti u vezi sa veštački stvorenim mikroorganizmima.

Veštačka inteligencija zavisi od podataka kojima je "nahranjena"

Govoreći o tome kako veštačka inteligencija uopšte može da predvidi određene genske sekvence i njihovo funkcionisanje, profesorka je istakla da modeli počivaju na velikoj količini naučnih podataka koje su prethodno stvorili ljudi.

"To čime je nahranjena veštačka inteligencija je u stvari samo jedna velika količina informacija gde, AI vama selektuje ono što je mnogo često i ono što je retko", rekla je profesorka.

Zbog toga smatra da čovek mora da zadrži kritički odnos prema odgovorima koje dobija od veštačke inteligencije.

"To je samo tendenciozno nahranjena baza podataka i ništa više. I ako mi tu ne uključimo zdrav razum i ukoliko ne budemo kritički nastrojeni prema tome, dolazimo u vrlo opasne situacije", smatra Arsić Arsenijević.

Mogu li bakteriofagi jednog dana da zamene antibiotike?

Jedna od potencijalno korisnih primena bakteriofaga jeste borba protiv bakterija koje su razvile otpornost na antibiotike. Međutim, Arsić Arsenijević smatra da se i u tom slučaju mora biti oprezan.

Unsplash/National Institute of Allergy and Infectious Diseases

Podsetila je da u prirodi već postoji veliki broj supstanci sa antimikrobnim dejstvom i da priroda predstavlja izvor i uzročnika bolesti i lekova.

Ipak, kada je reč o primeni bilo kakvog novog tretmana, naglašava značaj individualnog pristupa.

"Vi i ja nikada nećemo isto odreagovati na neki tretman, na neki lek ili, ne daj Bože, na neki bakteriofag ili na neki virus, bio on prirodni ili veštački", rekla je ona.

Upravo se time, kako navodi, bavi personalizovana medicina – idejom da se terapija prilagođava pojedinačnom pacijentu, jer različiti ljudi mogu različito reagovati na isti tretman.

Ona lično, kaže, ne bi pristala na takav vid lečenja i koristi sredstva iz prirode koliko god je to moguće.

Iako je tokom razgovora iznela brojne rezerve prema primeni veštačke inteligencije u biologiji, Arsić Arsenijević naglašava da nije protiv same tehnologije.

"Dakle, ja nisam protiv alata i vrlo sam zainteresovana da određene alate i veštačke inteligencije koristim i u polju gljivičnih infekcija kojima se bavim. Ono protiv, protiv čega sam je to da alati kontrolišu čoveka. Ako to dozvolimo, onda smo se mi dehumanizovali. Dakle, dokle god čovek kontroliše alate i dokle god je namera humanistička, dakle pozitivna, to je dobro za čovečanstvo. Međutim, znate, nažalost, imamo i pojedince koji izgube kompas, pokušaju da budu bogovi u nečemu i to je onda tragedija za čovečanstvo", smatra naša sagovornica.

Više o virusima nastalim uz pomoć veštačke inteligencije pogledajte u priloženom videu.