Veštačka inteligencija sve više pomaže oftalmolozima: Promene na oku mogu da se otkriju pre simptoma

Oftalmologija poslednjih godina ubrzano napreduje, a razvoj veštačke inteligencije i novih tehnologija omogućava lekarima da pojedine promene na oku otkriju mnogo ranije, nekada i pre nego što pacijent primeti da ima problem. Istovremeno, napreduju i terapije, laserske procedure i hirurške metode, dok se sve više govori i o mogućnosti da roboti jednog dana samostalno izvode pojedine operacije.

O tome je za Euronews Srbija govorio dr Mirko Jankov, oftalmolog i predsednik Udruženja hirurga katarakte i refraktivnih hirurga Srbije, koji je ocenio da se medicina generalno pomera od lečenja posledica ka prevenciji i ranom otkrivanju bolesti.

"Oftalmologija je, kao i ostatak medicine, išla od toga da rešavamo posledice ka tome da sprečavamo da se nešto desi, da pronađemo uzroke bolesti i da što ranije otkrijemo promene", rekao je Jankov.

Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija u oftalmologiji trenutno ima posebno važnu ulogu u analizi snimaka i ranom otkrivanju promena.

"Jedan je brži, a to je za brzu dijagnozu, naročito onda kada imamo neke slike koje treba da analiziramo i da uočimo male promene koje će posle da se dese", objasnio je Jankov.

Takvi sistemi već se koriste kod pojedinih oboljenja, među kojima su dijabetičke promene na očnom dnu, degeneracija makule i glaukom.

Euronews Srbija

Kod dijabetesa, kako je objasnio, promene na krvnim sudovima mogu da se vide na očnom dnu, dok veštačka inteligencija može da pomogne u prepoznavanju obrazaca i poređenju nalaza sa velikim bazama podataka.

"Na taj način, kad imamo veliku bazu podataka, to pravilo velikih brojeva može da pomogne da se rano otkrije hipertenzija, može da se otkrije dijabetes", rekao je Jankov.

Kod glaukoma je situacija nešto složenija, jer postoje velike anatomske razlike među ljudima. Veštačka inteligencija zato može da poredi nalaze istog pacijenta kroz vreme, ali i da ih uporedi sa nalazima osoba slične starosti i drugih karakteristika.

"Tu može puno da pomogne – za poređenja, za praćenje i za predviđanje u kom smeru to ide", naveo je Jankov.

On procenjuje da je razvoj veštačke inteligencije u dijagnostici već veoma odmakao i da smo možda na oko 80 odsto puta do onoga što bi ta tehnologija u budućnosti mogla da omogući. Kada je reč o hirurgiji, međutim, razvoj je sporiji.

Da li će roboti operisati oči?

Jankov navodi da se već razvijaju sistemi koji povezuju hirurga i robotsku tehnologiju, a koji mogu da stabilizuju pokrete i povećaju preciznost tokom intervencije.

"Mislim da vreme ide u tom smeru da će relativno brzo biti moguće da čitave operacije budu izvedene od strane robota", rekao je.

Kako je dodao, u oftalmologiji je nedavno izvedena i prva potpuna robotska operacija katarakte, ali na neživom modelu.

Unsplash/Judy Beth Morris

Ipak, do potpuno autonomne hirurgije ima još mnogo izazova. Ljudsko oko se razlikuje od osobe do osobe, a hirurg tokom operacije mora da reaguje na konkretne anatomske karakteristike pacijenta.

"Imamo aparate koji su bezbedni, ali još uvek zavisi od hirurga", rekao je Jankov.

Srbija više ne zaostaje za razvijenim zemljama

Govoreći o dostupnosti savremenih metoda u Srbiji, Jankov ističe da danas više ne postoji velika razlika u odnosu na zemlje u kojima je ranije usavršavao znanje.

"Danas Srbija je isto. To što se radi ovde, radi se tamo. Ja radim u Švajcarskoj, isto tako, nema nikakve razlike", rekao je.

Prema njegovim rečima, savremena sočiva, laseri i drugi materijali koji se koriste u oftalmološkoj hirurgiji dostupni su i pacijentima u Srbiji.

Euronews Srbija

Poseban problem, međutim, vidi u edukaciji mladih oftalmologa, zbog čega Udruženje hirurga katarakte i refraktivnih hirurga Srbije radi na uvođenju savremenih simulatora za obuku.

Na takvim simulatorima mladi lekari mogu da vežbaju operaciju katarakte, prolaze kroz različite korake intervencije i dobijaju procenu uspešnosti pre nego što počnu da operišu stvarne pacijente.

"Ne možeš da znaš šta ti leži ako nisi probao sve. A ne možeš baš da probaš na ljudima. Tako da moj savet je stvarno da svako na specijalizaciji treba da prođe kroz to", rekao je Jankov.

Skidanje dioptrije laserom: Kada je moguće?

Jedna od najpoznatijih procedura u savremenoj oftalmologiji jeste lasersko skidanje dioptrije. Jankov navodi da je danas najrasprostranjenija LASIK metoda, koja je u odnosu na ranije tehnike dodatno unapređena.

On ističe da postoje različite metode za različite vrste i visine dioptrije, ali da je jedan od osnovnih uslova za lasersku korekciju da dioptrija bude stabilna.

"Skidanje dioptrije nije: 'Raste mi dioptrija, daj da idem da operišem pa da stane'. Ne, nego oko raste, pa je posledica tog rasta dioptrija", objasnio je.

Kod dece sa visokom miopijom i određenim rizicima mogu se primenjivati terapijski protokoli kojima se pokušava usporiti napredovanje kratkovidosti, uključujući i atropinske kapi, ali o tome odluku donosi oftalmolog.

Telefon nije jedini krivac za probleme sa očima

Dugotrajno gledanje u ekran često se povezuje sa oštećenjem vida, a posebno se govori o plavoj svetlosti. Jankov, međutim, upozorava da problem ne treba svoditi samo na plavu svetlost.

Prema njegovim rečima, intenzitet plave svetlosti u laboratorijskim istraživanjima koja su pokazala moguće štetne efekte mnogo je veći od onoga kojem su ljudi izloženi tokom uobičajenog korišćenja telefona ili računara.

Unsplash/Adolfo Félix

Veći problem predstavlja dugotrajno gledanje na blizinu.

"Problem je što gledamo na blizu, što imamo spazam akomodacije, onda to može da raste miopija", rekao je.

Dugotrajno fokusiranje na blizinu može da dovede i do zamora očiju, glavobolje i osećaja težine u očima.

Gledanje u daljinu i žmirkanje mogu da odmore oči

Jankov savetuje da tokom rada za računarom ili korišćenja telefona treba praviti pauze i povremeno gledati u daljinu. Posebno ističe značaj žmirkanja, odnosno zatvaranja očiju tokom dana, naročito kod ljudi koji mnogo vremena provode pred ekranima.

Prema njegovim rečima, takve kratke pauze mogu da pomognu i kod problema sa suvim okom.

"Svaki put kad možeš. Ne moraš da prekidaš uopšte rad, ali kad si ga prekinuo zbog drugih stvari, bolje bi bilo da svakih pola sata malo opet žmuriš, protegneš se", savetovao je.

Prevencija je važnija nego što se često misli

Jankov ističe da briga o očima ne počinje tek kada se pojave problemi sa vidom. Pored redovnih pregleda, važne su i svakodnevne navike.

"Zdrava ishrana, sport, ne treba imati pritisak, dijabetes, to se odražava na oko, ali nije specifično da to radite zbog oka", rekao je.

Kada je reč o svakodnevnom ponašanju koje direktno može da pomogne očima, izdvojio je odmaranje pogleda, gledanje u daljinu, žmirkanje i, kada je potrebno, korišćenje veštačkih suza.

Istovremeno, upozorio je na rizik od direktnog gledanja u sunce i izlaganja jakom ultraljubičastom zračenju.

"Ne u sunce. Kod pomračenja Sunca nikako ne treba gledati u sunce, jer to bukvalno može da sprži makulu i napravi ozbiljan problem na očnom dnu", upozorio je.

Govoreći o solarijumima, naveo je da ultraljubičasto zračenje može biti štetno i za oči i za kožu, zbog čega izlaganje takvom zračenju ne treba shvatati olako.

Razvoj tehnologije, zaključuje Jankov, već menja način na koji se očne bolesti otkrivaju i leče, ali istovremeno ne može da zameni značaj prevencije i odgovornog odnosa prema zdravlju očiju.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.