Zdravlje

Nova studija otkriva zbog čega omikron ima sposobnost da lakše "beži" antitelima

Komentari

Autor: Cell Reports Medicine; T.T.

06/02/2022

-

20:22

Nova studija otkriva zbog čega omikron ima sposobnost da lakše "beži" antitelima
Nova studija otkriva zbog čega omikron ima sposobnost da lakše "beži" antitelima - Copyright Pixabay; AP Photo/Petros Karadjias

veličina teksta

Aa Aa

Rezultati nove studije Instituta tehnologije u Masačusetsu (MIT), objavljeni u žurnalu "Cell Reports Medicine", pokazuju da desetine mutacija u spajk proteinu omikrona pomažu da izbegne sve četiri klase antitela koje dobijamo kada preležimo kovid 19 ili se vakcinišemo.

Koristeći računarski pristup, dr Ram Sasisekharan, profesor biološkog inženjerstva i zdravstvenih nauka i tehnologije na MIT-u, otkrio je kako mutirane aminokiseline omikrona utiču na druge aminokiseline i time dobio sasvim novi pogled na to kako nova varijanta izbegava postojeća antitela.

"Važno je dobiti sveobuhvatniju sliku o mnogim mutacijama koje se vide u omikronu, posebno u kontekstu šiljastog proteina, s obziorm na to da je on od vitalnog značaja za funkciju virusa i sve glavne vakcine su zasnovane na tom proteinu", kaže i dodaje:

"Postoji potreba za alatima ili pristupima koji mogu brzo da odrede uticaj mutacija u novim varijantama virusa koji izazivaju zabrinutost, posebno za SARS-CoV-2"

Međutim, iako je omikron u stanju da izbegne većinu antitela u određenom stepenu, vakcine i dalje nude zaštitu, kaže on.

"Ono što je dobro u vezi sa vakcinama jeste da ne stvaraju samo B-ćelije, koje proizvode monoklonalni odgovor (antitela), već i T-ćelije koje pružaju dodatne oblike zaštite", ističe.

Zašto antitela slabije reaguju na omikron?

Kada se omikron prvi put pojavio u novembru prošle godine, prof Sasisekharan i njegove kolege su počeli da analiziraju njegov trimerni protein koristeći metod računarskog modeliranja zasnovanog na modelu koji su prethodno razvili kako bi proučavali druge viruse.

Ova tehnika im omogućava da odrede kako su mutacije u genetskoj sekvenci povezane u trodimenzionalnom prostoru kroz mrežu interakcija između aminokiselina koje kritično utiču na strukturu i funkcije virusnog proteina.

Kada se pojavio omikron, sa oko trideset mutacija na proteinu šiljka, istraživači su odlučili da brzo iskoriste svoj metod za proučavanje sposobnosti varijante da izbegne antitela. Svoju analizu su fokusirali na domen vezivanja receptora (RBD) koji je deo šiljastog (spajk) proteina, koja ciljaju antitela. RBD je takođe deo virusnog proteina koji se vezuje za ljudske ACE2 receptore i omogućava virusu da uđe u ćelije.

Istraživači su uporedili varijantu omikron sa originalnim virusom SARS-CoV-2, kao i beta i delta varijantama. Beta i delta varijante imaju mutacije koje im pomažu da izbegnu antitela klase 1 i 2, ali ne i klase 3 i 4. Omikron, s druge strane, ima mutacije koje utiču na vezivanje sve četiri klase antitela.

"Kod omikrona možete videti da je značajan broj lokacija izmenjen u poređenju sa betom i deltom", kaže prof. Sasisekharan - "Od vuhanskog soja do bete, a zatim i delte, postoji opšti ternd ka većoj sposobnosti bekstva"

Ti poremećaji omogućavaju virusu da izbegne ne samo antitela stvorena vakcinacijom ili prethodnom infekcijom, već i mnoge tretmane monoklonskim antitelima koje su razvile farmaceutske kompanije.

Kako su pacijenti počeli da se pojalvjuju sa infekcijama omikronom, istraživači i farmaceutske kompanije su nastojale da usmere lečenje predviđajući koja antitela će najverovatnije zadržati svoju efikasnost protiv nove varijante. Tako se verovalo da će njihova monoklonska antitela verovatno vezati omikron za sebe i neće izgubiti potenciju. Međutim, kada su eksperimentalni podaci postali dostupni otkriveno je da varijanta omikrona u velikoj meri beži od antitela poznatijih kao ADG20, AZD8895, AZD1061, dok je aktivnost monoklonskog antitela S309 smanjena tri puta.

Osim toga, u studiji je otkriveno da ga neke od mutacija čine zaraznijim.

Važne smernice za nove vakcine

Nalazi iz ove studije mogli bi pomoći da se identifikuju regioni RBD-a koji bi mogli biti ciljani budućim vakcinama i terapijskim antitelima.

Laboratorija Sasisekharana je prethodno konstruisala terapeutsko antitelo koje je snažno i specifično neutralisalo Zika virus ciljajuci visoko umreženi protein na površini omotača virusa.

On se nada da će tako identifikovati RBD lokacije na kojima bi mutacije mogle biti štetne i za virus SARS-CoV-2, što bi mu otežalo beg od antitela koja ciljaju te regione.

Da bi se stvorila efikasnija terapijska antitela, Sasisekharan veruje da će možda biti neophodno razviti koktele antitela koja ciljaju različite delove spajk proteina. Te kombinacije bi verovatno morale da uključuju antitela klase 3 i 4, koje nude manje mogućnosti omikronu da izbegne antitela.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Magazin