Poslednji beogradski parfemdžija: "Sava" budi pozitivne emocije personalizovanim mirisima

U starom delu Dorćola jedan lokal miriše drugačije od ostalih. Reč je o parfimeriji "Sava", otvorenoj davne 1954. godine, a čini se da nikada nije bila popularnija. Priča o poslednjem parfemedžiji u Beogradu Nenadu Jovanovu za kratko vreme stigla je do svih krajeva sveta.

Vitrine u parfimeriji odavno nisu mesta za skladištenje samo ručno proizvedenih mirisa, već i poklone iz dalekih zemalja.

Iza uslužne prostorije leži tajna koja se decenijama strogo čuva. Kvalitetan proizvod kupca treba privući na "prvi miris". Ako se u tome ne uspe, vešte ruke pronalaze nove kombinacije. 

Euronews

Nemanja Jovanov, sin poslednjeg parfemdžije, za Euronews Srbija kaže da je "teško ući u tuđi nos".

"Nama je jednostavno da napravimo miris koji se nama dopada, ali treba napraviti miris koji se dopada drugoj osobi, nadograditi nečiju biohemijsku mirisnu osnovu i izazvati pozitivnu emociju koja i jeste suštinski poenta u koriščenju mirisa", objašnjava Nemanja.

Lepeza mirisa

U proizvodnji autentičnih mirisa važna je kreativnost, a često i hrabrost za upuštanje u rizik i eksperimentisanje.

"Nije tajna da je pravljenje mirisa dosta kompleksna stvar. Upravo zbog toga, prvo treba prihvatiti momenat greške koji je potpuno u redu. Mi pravimo miris svojim čulom, pretežno za sebe, sa idejom i intencijom da taj miris ponudimo trećim licima koji treba da budu zadovoljni. Ako mogu da budem malo precizniji, nije ni moguće napraviti miris samo jednom i ponuditi nekome, zato mora da postoji lepeza", objašnjava naš sagovornik.

Euronews

On kaže da trendi mirisi često mirišu veoma slično, jer dizajneri na savremenom tržištu nisu spremni mnogo da rizikuju.

"To je loše, s obzirom na to da je tržište mirisa, gde stvari nisu konkretne i opipljive, mesto gde se najlepše može eksperimentisati. Neke od najčuvenijih mirisa su nastali kao slobodni ispadi iz tada mnogo labavijih trendova. Danas gotovo da niko nema hrabrosti da iskoči iz toga", primećuje Nemanja.

Istorija beogradskih parfimerija

Za kupovinu parfema potrebno je vreme, a dok se čeka, skromno se provlače razgovori o istoriji parfimerije. 

"Sava" nije samo jedina parfimerija ove vrste u Srbiji, već i jedna od retkih u Evropi. Porodica Jovanov je otpočela ovaj posao neposredno pre Drugog svetskog rata. Nekada "Đurđevak" na Topličinom vencu, danas u jednoj od najstarijih beogradskih ulica, čiji izlog, još iz pedesetih godina, privlači izdaleka - od starih bočica do fotoaparata i slika predaka, koji su iskustva i ljubav prema parfemima prenosili na mlađe generacije i time ovu parfimeriju upisali u srpsku istoriju.

Euronews

"U tada, smešno manjem, daleko manjem Beogradu nego danas, postojale su 23 ovakve zanatske parfimerije", objašnjava Nenad Jovanov, dodajući da su uprkos teškim uslovima, zahvaljujući međusobnoj kolegijalnosti, parfemdžije opstajale.

"Niko od nas nije mogao postojati sam samcijat", dodaje naš sagovornik.

Dok su zanatlije poput Nenada otišle u trgovce, on je istrajao.

"Postojale su kuće koje su uvozile sve te sirovine, prepakivale u manja pakovanja, po nekoj drugoj ceni, po kilogramu, litru, komadu, ali vrlo dostupna za pojedince. No, nestankom struke, nestalo je i interesovanje za tako nekim veleprodajnim kućama za ovu namenu", kaže poslednji parfemdžija.

Štedi se na svemu, sem na sadržaju

Iako je u proizvodnju "Savinih" parfema francuska škola umešala prste, ono što ih razlikuje od začetnika mirisnih kreacija je označavanje parfema.

"To nije naš izum, to smo preuzeli od Francuza, naših glavnih dobavljača u smislu komponenata, koje čine najmanje devedesetak posto. To je neka vrsta tradicije. Da bismo se razlikovali od Francuza, tata je rekao: 'Neka budu slova', tako da su kod nas danas slovni kodovi naših mirisnih kompozicija", objašnjava Nenad.

Glavna vodilja kroz porodičan posao već sedam decenija je da cilj nije zarada, već utisci i zadovoljstvo mušterija.

"Cilj nam je da vam za što je moguće manje novca nudimo što bolji proizvod. Sada nema puno mudrosti. Pakovanje mora biti skromno, bočica mora biti skromna i funkcionalna. Etikete sa kodom mirisne kompozicije kucamo i dan danas pisaćom mašinom - nemamo ništa štampano. Činimo sve da uštedimo na svim poljima, da ne bismo štedeli na sadržaju", objašnjava Jovanov.

Prijatan doček porodice Jovanov je ovde tradicija. Čak i oni koji izađu praznih ruku, ne odlaze nenamirisani, a u znak sećanja i zahvalnosti, obavezno je fotografisanje sa domaćinima.