"Palata uma" i njene skrivene odaje: Kako da imate pamćenje poput Šerloka Holmsa

Postoji scena iz serije "Šerlok" koja mi često pada na pamet. Šerlok Holms (Benedikt Kamberbač) posećuje svoju "palatu uma", ili memorijski dvorac, kako bi shvatio kako su on i njegov prijatelj/pomoćnik Džon Votson (Martin Friman) bili omamljeni. Reči, fraze i slike lebde oko njegove glave, a on ih rukama premešta.

"To je tehnika prisećanja", objašnjava Votson zbunjenom posmatraču.

"Zamisliš mapu neke lokacije – ne mora biti stvarno mesto – i tamo postaviš uspomene".

Teoretski, kaže, nikada ništa ne možeš zaboraviti:

"Samo treba da pronađeš put nazad do toga".

Scena je smešna. Postala je mim. I uglavnom je besmislena.

"Ovo više liči na običnu slobodnu asocijaciju", kaže dr Nikol Long, vanredna profesorka psihologije na Univerzitetu Virdžinije, kada sam joj poslao taj snimak.

Ali palata uma je stvarna mnemotehnika (tehnika prisećanja), a Votsonov opis je prilično tačan, kaže Long.

Unsplash

U akademskim krugovima je ova tehnika poznata kao metoda lokusa, i potiče iz antičke Grčke. I dalje se široko koristi: jedno istraživanje pokazalo je da devet od deset "superiornih memorista" koristi metodu lokusa.

Ja definitivno nisam superiorni memorista – neko sa "izuzetno zadržavajućom memorijom", prema rečniku Kolins. Često se osećam kao da svaki dan počinjem iznova, poput novorođenčeta. Informacije uđu u moj mozak i ispare, poput vode koja isparava iz vrele tave. Prijatelji spomenu ljude ili događaje iz prošlosti, a ja se samo prazno osmehnem, bez pojma o čemu pričaju. Ako zadatak ili plan odmah ne upišem u "listu obaveza" na telefonu, nestane zauvek.

Zato sam pitao stručnjake kako palata uma zaista funkcionišu i pokušao da napravim svoju.

Šta je palata uma?

Kao što je Džon Votson rekao u "Šerloku", pravljenje palate uma, tj. memorijskog dvorca podrazumeva zamišljanje neke strukture ili mesta u umu i povezivanje stvari koje želiš da zapamtiš sa određenim lokacijama na tom mestu, objašnjava Long.

"Najklasičnija verzija su sobe u tvom domu", kaže ona i dodaje: "Recimo da želiš da zapamtiš listu reči. Postaviš svaku od tih reči u drugu sobu i razmišljaš o svakoj stvari na svakom mestu".

Unsplash

Na primer, da zapamtiš poslednjih deset dobitnica Oskara za najbolju glumicu, možeš zamisliti Majki Medison na ulaznim vratima, Emu Stoun u dnevnoj sobi, Mišel Jeo u kuhinji, i tako dalje.

Da bi se setio reči, zamisliš sebe kako hodaš kroz svoj dom i vidiš svaku stvar na njenom određenom mestu.

Kakve informacije možeš čuvati palati uma?

Metoda lokusa ne funkcioniše za sve informacije. Najbolja je za pamćenje jednostavnih, diskretnih podataka, kaže Long, poput brojeva ili reči.

"Za složenije uspomene teže je koristiti ovu strategiju", kaže ona i dodaje:

"Ako tražiš kuću za kupovinu i obiđeš više kuća, bilo bi čudno da svaku kuću povežeš sa drugom sobom u svom domu. Bilo bi previše smetnji".

Odlučujem da zapamtim prvih 20 cifara broja Pi. Prijatelji me pitaju da li je to najpraktičnija informacija za pamćenje. Kada će mi to trebati? Osećaće se prilično glupo jednog dana kada nas neko zaustavi na ulici i pita da li možemo izrecitovati prvih 20 cifara broja Pi.

Kako da napravim svoju palatu uma?

Iako prikaz u "Šerloku" sugeriše da gradiš jedan ogroman, blistav umni dvorac za sve svoje uspomene, to baš i nije tako.

Ako pokušavaš da zapamtiš različite setove informacija, korisno je zamisliti različite lokacije umesto da sve podatke trpaš u uglove svoje garsonjere.

"Ako uđeš u jednu sobu i pokušavaš da zapamtiš pet stvari, to je teško jer moraš ih razlikovati, pa postaje zbunjujuće", kaže Long.

Da saznam više, obratio sam se profesionalcima. Višva Radžakumar, indijski student koji je osvojio svetsko prvenstvo Memorijske lige 2025, rekao mi je preko mejla da ne zamišlja uvek isto mesto kada čuva informacije.

"Može biti bilo koja lokacija koja mi u tom trenutku padne na pamet", kaže on.

Ponekad čak ne zamišlja mesta.

"Za brojeve, dajem im život stvarajući slike", kaže i dodaje: "9.356 znači Majkl Džekson gleda televiziju, dok 0812 znači Aleks Malen (memorijski atletičar) jede sladoled".

profimedia

Trenutno, Radžakumarev rekord za pamćenje 80 nasumičnih cifara je 13,41 sekundi.

"Takođe mogu zapamtiti 180 cifara za minut i preko 360 cifara za oko tri minuta", kaže on.

Odlučujem da koristim svoj stan kao memorijski dvorac. Na ulaznim vratima zamišljam 3.14159; na kuhinjskom radnom stolu 265; na šporetu, 358; u sudoperi, 979; na vratima spavaće sobe 323; na kauču 846.

Trebalo mi je oko dva minuta da u mislima učvrstim slike cifara.

"Hoćeš li da me čuješ kako recitujem prvih 20 cifara broja Pi?", pitam sve s kojima razgovaram tog dana. I nekoliko dana posle toga.

Niko nije toliko impresioniran koliko sam se nadao, ali meni je to zadovoljavajuće. Takođe, niko ne proverava je li tačno, pa ako grešim, niko ne bi znao. Jednom, dok sam prolazio kroz brojeve, shvatio sam da sam govorio "256" umesto "265", ali inače se čini da je upalilo.

Zašto palata uma funkcioniše?

"Kratak odgovor je – ne znamo", kaže Long.

Jedna teorija je da prilikom postavljanja informacija u palatu uma posvećujemo posebnu pažnju tim informacijama, pa je veća verovatnoća da ćemo ih zapamtiti.

"Samo razmišljanje o strategijama za pamćenje nečega pomoći će ti da pamtiš bolje nego da samo pasivno puštaš da stvari prolaze kroz tebe", objašnjava Long.

Ali možda ima više od toga. Metoda lokusa je posebno prilagođena tome kako mozak funkcioniše. Jedno od primarnih područja mozga odgovornih za pamćenje je hipokampus, kaže Long.

"Dve stvari koje hipokampus najviše voli da radi su prostorna navigacija i asocijacije", kaže ona.

Dakle, korišćenjem prostorne navigacije za povezivanje mesta i predmeta, omogućavamo hipokampusu da radi ono što najbolje ume.

Mogu li palate uma poboljšati ukupnu memoriju?

"Još uvek se raspravlja o tome", kaže Long i dodaje: Mislim da je odgovor – ne može škoditi".

Je li pamćenje prvih 20 cifara broja Pi zaista toliko impresivno?

Možda i nije, ali setite se šta sam rekao o svojoj užasnoj memoriji? Za mene, nekoga ko redovno zaboravi najvažniju stavku na listi za kupovinu, to je bio ogroman uspeh.

Ipak, da bih se dodatno testirao, koristio sam generator nasumičnih reči da dobijem 12 reči za pamćenje: slabost, administracija, savet, protest, koledž, godišnjica, kobasica, genetski, rast, jaz, doneti, izolacija.

Unsplash

Mentalno sam postavio ove reči po stanu mojih roditelja, što mi je uzelo oko minut. Za dva minuta, zapamtio sam ih. Testirao sam se nekoliko puta tokom dana i pitao se koliko dugo ću povezivati lampe u trpezariji mojih roditelja sa rečima "koledž" i "godišnjica".

Prolazim kroz ovu listu nekoliko puta dnevno i mogu da se setim svake reči. Kako je to korisno, pitaš se? Pa, osećaćeš se prilično glupo kada me neko zaustavi na ulici i zamoli da izrecitujem tačno tih 12 reči.