Privlačnost počinje na tanjiru: Hrana koju jedete utiče na to kako mirišete - šta da izbegavate

Svako od nas ima jedinstven miris, poput otiska prsta. Sve, od našeg tipa ličnosti, do našeg raspoloženja i zdravlja, utiče na to kako mirišemo.

Mnogi od ovih faktora su van naše kontrole – ali ne svi. Značajan uticaj na naš miris ima i hrana koju jedemo. To ne utiče samo na naš celokupni aromatični profil, već i na to kako nas drugi doživljavaju, uključujući koliko privlačni delujemo, pokazuje mali, ali sve veći broj istraživanja, piše BBC.

Dah i znoj

Na biološkom nivou, hrana utiče na naš telesni miris na dva glavna načina, kaže Lina Begdače, vanredna profesorka studija zdravlja i blagostanja na Državnom univerzitetu Njujorka u Bingamtonu. To su naša creva i naša koža.

Prvo, creva. Dok varite hranu, bakterije u vašim crevima je metabolišu. Neke od tih interakcija između hemikalija iz hrane i bakterija oslobađaju gasove – isparljive molekule koje izlaze iz tela istim putem kojim je hrana ušla, objašnjava Begdače. To može dovesti do lošeg zadaha, ili halitoze, naročito u zavisnosti od toga šta jedete. Podaci sugerišu da otprilike trećina odraslih širom sveta pati od neke vrste halitoze, iako postoje i drugi uzroci osim varenja hrane.

Drugo, koža. Hemijski sastojci iz hrane, kada se metabolišu, takođe putuju kroz krvotok i mnoga tkiva u telu. Neki se izlučuju kroz kožu, gde dolaze u interakciju sa bakterijama na koži i tako stvaraju miris. (Da, sam znoj je bez mirisa; to su bakterije na koži koje se razvijaju u znoju i izazivaju neugodan miris).

Različite namirnice sadrže razne hemijske supstance koje deluju u različitim fazama, što rezultira različitim nivoima neprijatnog mirisa. Ali hrana koja daje najjači miris gotovo uvek ima jednog zajedničkog "krivca" - sumpor. Ipak, iznenađujuće, neka istraživanja sugerišu da ovi mirisni spojevi mogu imati neočekivani efekat i učiniti nas privlačnijima.

Voće i povrće

Brokoli, kupus, prokelj i karfiol mogu biti osnovni deo zdrave ishrane – ali su puni sumpornih jedinjenja, koja često podsećaju na miris pokvarenih jaja. Kada ta jedinjenja dospeju u krvotok i dođu u kontakt sa bakterijama na koži, znoj može postati snažno neprijatan, objašnjava nutricionistička terapeutkinja Keri Bison.

Hrana iz porodice lukovica, kao što su beli luk i crni luk, takođe može uticati na miris našeg znoja i daha. Kada se metabolišu u ljudskom telu, razlažu se u neugodne spojeve poput dialil-disulfida i alil-metil-sulfida, koji se oslobađaju iz tela u malo različitim vremenskim intervalima – odmah nakon konzumacije, a zatim, u slučaju alil-metil-sulfida, sa vrhuncem nakon 30 minuta.

TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ

Iznenađujuće, studije sugerišu da, iako beli luk definitivno izaziva loš zadah, znoj ispod pazuha postaje privlačniji. Naučnici su 42 muškarca opremili ulošcima za prikupljanje znoja ispod pazuha tokom 12 sati, dok su neki od njih jeli malo belog luka, neki puno belog luka, a neki su uzimali dodatke sa belim lukom. Zatim su 82 žene ocenjivale miris sa tih uloška prema subjektivnim kriterijumima: prijatnost, privlačnost, muževnost i intenzitet. Muškarci koji su jeli malo belog luka nisu izazvali veliku reakciju, dok su oni koji su jeli puno belog luka bili percipirani kao vrlo seksi. Oni koji su uzimali suplemente takođe su bili ocenjeni kao privlačniji.

"Ovu studiju smo ponovili tri puta jer smo bili zaista iznenađeni", kaže naučnik koji stoji iza eksperimenta Jan Havliček, koji proučava ljudsku etologiju i hemijsku komunikaciju na Karlovom univerzitetu u Češkoj Republici. 

Pošto beli luk ima antioksidativna i antimikrobna svojstva koja poboljšavaju zdravlje ljudi, on spekuliše da je upravo to razlog zbog kojeg miris ovih muškaraca deluje prijatnije ženama.

MSW / ImageSource / Profimedia

Ostalo povrće ima vrlo jedinstven uticaj na naš miris. Biljka špargla proizvodi spoj koji se zove asparaginska kiselina i, kada se vari u telu, takođe oslobađa sumporne spojeve. Upravo ti hemijski spojevi, poput metantiola i dimetil-sulfida, čine da znoj i urin imaju karakterističan miris. 

Što se tiče voća i povrća uopšteno, konzumiranje većih količina može dovesti do prijatnijeg mirisa tela. Studija iz 2017. godine u Australiji pokazala je da su muškarci koji su jeli više voća i povrća značajno povezani sa lepšim mirisom – voćnim, cvetnim i slatkim.

Ista studija sugeriše da su ljudi koji u ishrani imaju malo masti, mesa, jaja i tofua takođe povezani sa prijatnijim mirisom znoja. Ishrana bogata ugljenim hidratima proizvodila je najmanje privlačne mirise.

Meso i riba

Meso i riba takođe mogu proizvesti specifičan miris tela jer se životinski proteini razlažu u telo na aminokiseline i masti, koje se zatim izlučuju kroz znoj – gde dolaze u kontakt sa bakterijama na koži.

Još jedna studija odraslih muškaraca iz 2006. godine, koju je sproveo tim Havličeka, može pružiti uvid u to da li meso čini ljude privlačnijim. Naučnici su pratili 30 muškaraca koji su dve nedelje jeli ili mesnu, ili nemesnu ishranu. Žene su ocenjivale njihov miris po prijatnosti, privlačnosti, muževnosti i intenzitetu. Miris muškaraca na ishrani bez mesa prosečno je ocenjen kao privlačniji, prijatniji i manje intenzivan.

"Na naše iznenađenje, oni koji su jeli meso mirisali su nešto lošije nego kada nisu jeli meso", kaže Havliček.

Janie Airey / ImageSource / Profimedia

Ovo nije bilo ono što je očekivao da će pronaći, jer se meso smatra važnim delom ljudske ishrane kroz evoluciju. Međutim, nijedan rani čovek nije jeo toliko mesa koliko je uobičajeno u današnjem složenom, industrijalizovanom 

Alkohol i kafa

Alkohol – posebno kada se konzumira u velikim količinama i redovno, kaže Begdače – može izazvati neprijatan miris kako iz gastrointestinalnog trakta, tako i iz znojnih žlezda. Kada telo obrađuje alkohol razlažući ga u jetri, oslobađa se spoj zvan acetaldehid, toksičan i isparljiv spoj koji ima jak, prepoznatljiv miris ustajalog alkohola. A pošto alkohol izaziva dehidraciju i smanjuje protok pljuvačke, omogućava bakterijama da duže ostanu u ustima, što dovodi do postojanog neprijatnog daha.

Jedna studija je, na primer, primetila da su od 235 ispitanika oni koji su svakodnevno konzumirali alkohol najčešće žalili na loš dah i imali veću koncentraciju hlapivih sumpornih jedinjenja u dahu. Druga studija iz 2010. godine proučavala je muškarce koji su pili pivo tokom eksperimenta i one koji su pili vodu. Otkrili su da su pivopije bili privlačniji – ali, nažalost, samo za komarce.

Kofein koji se nalazi u kafi i čaju, s druge strane, može stimulisati apokrine žlezde, koje su odgovorne za znojenje u područjima poput pazuha i prepona. Povećana proizvodnja znoja može stvoriti povoljnije okruženje za bakterije, što potencijalno dovodi do jačeg telesnog mirisa, kaže Bison. Osim toga, jedna studija je pokazala da se molekuli kofeina mogu naći čak i u znoju – ali nema podataka o tome da li sam kofein utiče na telesni miris.