Protesti protiv prekomernog turizma šire se Evropom: Da li je ovo šansa za Srbiju da privuče strane goste?
Komentari29/06/2025
-10:00
Protesti protiv prekomernog turizma zahvatili su južnu Evropu, gde građani upozoravaju na porast troškova života i gubitak stambenog prostora zbog masovnog priliva turista. Dok gradovi poput Barselone i Venecije traže održive modele turizma, Srbija nastoji privući strane goste, nudeći kvalitetne smeštajne kapacitete i bogato kulturno nasleđe.
O prekomernom turizmu i rešenjima za Euronews Srbija je govorio Miroslav Knežević, dekan Fakulteta za turistički i hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum, koji je analizirao kako Srbija može iskoristiti zasićenost popularnih destinacija i pozicionirati se kao atraktivna alternativa.
Prekomerni turizam i njegove posledice
On navodi primere Kanarskih ostrva i Malte, gde desetine hiljada turista dnevno stvaraju gužve i opterećuju infrastrukturu, izazivajući frustracije lokalnog stanovništva. Na Malti, na primer, na površini od 316–317 km² boravi do 38.000 turista dnevno, što stvara ogroman pritisak na saobraćaj i komunalne usluge.
"Prekomerni turizam zapravo dolazi kao posledica prevelikog broja turista na određenom prostoru, na određenoj turističkoj destinaciji u određenom vremenskom intervalu. I ono što se zapravo negde kao prekomerni turizam navodi jeste ta pojava da, recimo, kad uzmemo neki primer kao što su Kanarska ostrva ili kao što je, recimo, Malta, da na određenoj površini od nekoliko stotina km² vi imate desetine hiljada ljudi koji dnevno borave ili, još preciznije, ostvare određeni broj noćenja", rekao je Knežević.
Euronews Srbija
Knežević naglašava da su ove destinacije ekonomski zavisne od turizma, koji čini 40–50 odsto njihovog BDP-a, što dovodi do sukoba između ekonomske dobiti i kvaliteta života lokalnog stanovništva.
Ova dilema izaziva proteste u gradovima poput Barselone i Venecije, gde stanovnici traže ravnotežu između turističkih prihoda i svojih potreba.
On ističe da prekomerni turizam nije samo pitanje broja turista, već i neodgovornog upravljanja resursima, poput prevelikog broja kratkoročnih iznajmljivanja preko platformi poput Airbnb-a, što dodatno povećava cene stanovanja.
Povezane vesti
Prilika za Srbiju kao alternativnu destinaciju
Knežević ukazuje na mogućnost da manje poznate destinacije, poput Srbije, iskoriste zasićenost popularnih evropskih gradova. Turisti, suočeni s gužvama i visokim cenama na destinacijama poput Malte ili Kanarskih ostrva, sve češće biraju alternative koje nude slične doživljaje s manje gužve.
Srbija, s razvijenom infrastrukturom i sve većim brojem letova nacionalne avio-kompanije, postaje dostupnija stranim gostima. U 2024. broj noćenja stranih turista gotovo je izjednačen s domaćim, a devizni priliv od turizma porastao je četiri do pet puta u odnosu na pre 15 godina.
"To što je jedno od obeležja turizma, jeste da vi imate tu mogućnost substitucije, da jednu destinaciju zamenite drugom i da u odnosu na to šta su negde vaše potrebe kao turiste ili vaši motivi putovanja, u nekom trenutku odaberete destinaciju koja nudi nešto slično", rekao je Knežević.
Tanjug/Rade Prelić
Srbija se pozicionira kao atraktivna destinacija zahvaljujući kvalitetnim hotelima, razvoju saobraćajne infrastrukture i događajima poput Svetske izložbe EXPO, koja potvrđuje njenu spremnost za globalno tržište.
Međutim, Knežević upozorava da politička nestabilnost i globalni sukobi, poput onih na Bliskom Istoku, mogu negativno uticati na turistički promet.
Nedavni protesti u Srbiji, izazvani padom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, šalju pogrešnu poruku strancima, koji bezbednost smatraju ključnim faktorom pri izboru destinacije.
"Nažalost, turizam jeste veoma osetljiv na te neke ekonomske i vanekonomske faktore koji zapravo utiču na to da se turisti usmeravaju ili kreću u neka područja koja pre svega smatraju sigurnim i bezbednim", rekao je Knežević.
Povezane vesti
Seoski turizam i kulturno nasleđe kao budućnost
Naša zemlja ima visok potencijal kada je u pitanju seoski turizam i kulturno nasleđe. Knežević vidi seoski turizam kao sadašnjost i budućnost, posebno jer je tokom pandemije COVID-19 došlo do porasta interesovanja za ruralne destinacije, uključujući digitalne nomade privučene gastronomijom i nematerijalnim nasleđem.
Subvencije za seoski turizam, koje je najavio ministar Memić, dovele su do gotovo dvostrukog povećanja kategorizovanih seoskih domaćinstava, što je značajno za lokalne zajednice.
"Mi kada pričamo o turističkim proizvodima u našoj zemlji i kada konstantno spominjemo da imamo taj nedostatak mora, da budem iskren, ja to ne vidim kao nedostatak. Vidim to kao neku diferencijalnu prednost u kontekstu da za sve one koji nisu pretežno ljubitelji mora ili jesu, ali kao prvog odmora, zašto ne bismo ponudili nešto još?", upitao je Knežević.
Euronews/Ljiljana Gradinac
Povezane vesti
On naglašava i važnost ulaganja u kulturno nasleđe, poput obnove spomen-kuće Mileve Marić u Rumi ili crkve u Gornjem Adrovcu, gde je stradao Nikolaj Rajevski, inspiracija za Vronskog iz "Ane Karenjine".
Ova ulaganja ne samo da privlače turiste, već i integrišu kulturu i turizam, stvarajući koncept "kulturizma" koji je prepoznat na globalnom tržištu.
Srbija, s bogatim kulturnim lokalitetima od Apatina do Vranja, ima priliku da diverzifikuje svoju ponudu i privuče turiste koji traže autentična iskustva.
"I u tom smislu, zaista mislim da je veoma važno ovo što i resorni ministar gospodin Selaković radi, i Ministarstvo kulture, jer kada pogledate samo u prethodnih nekoliko nedelja, recimo obnovu spomen kuće Mileve Marić Ajnštajn u Rumi, a pre toga otkup pisama koje je razmenjivala sa Albertom Ajnštajnom, to je zaista nešto čime se mi možemo pohvaliti", rekao je Knežević.
Gostovanje Miroslava Kneževića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)