Zašto svet nema univerzalne utičnice? Istorija koja nam i danas "mrsi konce" na putovanjima
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Pre svakog putovanja pažljivo proveravamo pasoše, karte i sve potrepštine. Ipak, čest je scenario: stižete iscrpljeni u hotel, želite da napunite telefon, a onda sledi neprijatno iznenađenje - punjač ne odgovara utičnici.
Za milione putnika ovo je verovatno prvi nepredviđeni izazov na odmoru. Iako običan adapter obično rešava problem, nameće se logično pitanje: zašto se isti utikač ne može koristiti svuda? Kako je moguće da su u svetu u kojem su avioni, pametni telefoni i internet praktično izbrisali granice, utičnice i dalje toliko različite od zemlje do zemlje?
Koreni problema u 19. veku
Objašnjenje ne leži u modernom tehnološkom izboru, već u odlukama donetim pre više od jednog veka. Kada je krajem 19. i početkom 20. veka počela elektrifikacija, svaka zemlja je nezavisno razvijala sopstvenu električnu mrežu. Tada nije postojala međunarodna organizacija koja bi nametnula zajedničke standarde, niti je postojala potreba da milioni ljudi putuju sa električnim uređajima u prtljagu.
Pexels
Proizvođači su dizajnirali utikače i utičnice za potrebe svog domaćeg tržišta, što se vremenom ustalilo kao nacionalni standard. Kada je kasnije postalo jasno da različite zemlje koriste različite sisteme, bilo je prekasno. Zamena stotina miliona utičnica, kao i pripadajućih instalacija i uređaja, koštala bi milijarde, bez suštinske koristi za većinu građana. Tako je svaka zemlja zadržala sistem koji je već koristila.
Ne razlikuju se samo utičnice, već i napon
Razlike nisu ograničene samo na oblik. Razlikuje se i napon električne struje. U Srbiji i većini evropskih zemalja kućna mreža radi na naponu od 230 volti i frekvenciji od 50 herca. Nasuprot tome, u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i još nekim zemljama, standardne utičnice pružaju napon od 120 volti i frekvenciju od 60 herca. Ova razlika je nasleđe ranih godina razvoja mreža sa dve strane Atlantika.
Danas se koristi oko 15 osnovnih tipova utikača, koji su međunarodno priznati slovima od A do O. Na našim prostorima koriste se tipovi C (Europlug), koji srećemo kod većine punjača i malih aparata, i F (Schuko – šuko), koji ima uzemljenje i koristi se za većinu kućnih uređaja.
Ako planirate putovanje u inostranstvo, korisno je unapred znati kakvu utičnicu koristi zemlja koju posećujete:
Povezane vesti
- Srbija, Nemačka, Grčka, Španija: Tipovi C i F (Šuko)
- Francuska, Belgija, Poljska: Tipovi C i E
- Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Kipar, Malta: Tip G
- SAD, Kanada, Meksiko: Tipovi A i B
- Japan: Prvenstveno tip A (ponekad B)
- Australija, Kina: Tip I
- Italija: Tipovi C, F i L
- Švajcarska: Tip J
Savet za putnike
Pexels
Dobra vest je da većina modernih elektronskih uređaja, poput telefona i laptopova, radi na rasponu od 110 do 230 volti. To znači da vam je u većini slučajeva potreban samo adapter da bi utikač fizički ušao u utičnicu. Međutim, za starije ili specifične uređaje visokog napona (poput fenova za kosu) može biti potreban i pretvarač napona, jer sam adapter ne menja jačinu struje.
Mali adapter koji kupujemo pred put nije tu zato što je neko želeo da oteža život turistima. On je otisak istorije duge više od veka, koja i danas utiče na jednu od najjednostavnijih radnji - punjenje mobilnog telefona na odmoru.
Komentari (0)