"Tačka preloma": Novi dokumentarac nudi odgovor na pitanje zašto je NATO bombardovao SR Jugoslaviju 1999.
Komentari25/03/2026
-17:10
Na dan obeležavanja godišnjice početka NATO agresije na Srbiju premijerno je emitovan novi dokumentarni film novinarke i rediteljke Slađane Zarić "Tačka preloma" o "ratu koji je promenio pravila".
U više od 60 minuta sagovornici u filmu daju odgovor na pitanje staro 27 godina: zašto je NATO bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju te 1999. godine.
O događajima koji su tragično izmenili, ispisali istoriju Srbije, govore Amerikanac, Nemac, Italijan, Britanac, Šveđanin, Rusi, Finci, svi kao direktni ili indirektni svedoci dešavanja i donošenja odluka na Kosovu i Metohiji i u Jugoslaviji tog doba.
Autorka filma za Euronews Srbija kaže da neke od stvari koje su rekli njeni sagovornici u filmu, prvi put mogu da se čuju u domaćoj javnosti.
Prinstscreen YouTube/RTS Merila vremena - Zvanični kanal
"Mi prvi put od profesora Čarlsa Kapčana, čoveka koji je bio vrlo visoko delegiran u administraciji Stejt Departmenta, kao direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost i savetnik Bleru i Klintonu, čujemo da razlog za bombardovanje nije bila humanitarna katastrofa", ističe Zarić, podsećajući da su u to vreme javno mnjenje na zapadu pripremali upravo takvom pričom.
"U filmu postoji čak arhivska izjava Džejmsa Rubina, koji je bio portparol Stejt Departmenta, koji kaže: 'Mi naslućujemo, imamo informacije, da će biti genocida, ali nemamo vremena da proverimo'. To je bila priprema zapadnog javnog mnjenja za početak bombardovanja", dodaje naša sagovornica.
Prema njenim rečima, većina njenih sagovornika upućenih u prilike, jednoglasno ukazuje na geopolitička pitanja kao razlog bombardovanja.
Euronews
Povezane vesti
"Mi smo vrlo interesantan strateški region gde imamo stalno te uticaje Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, ko će da uzme koji deo kolača i tako dalje. Vrlo je zanimljivo da Vil Vimer, koji je u to vreme bio potpredsednik Skupštine OEBS-a, kaže da su izjave koje su do njega dolazile iz Stejt Departmenta tada bile da moraju da završe ono što nisu završili, odnosno što Ajzenhauer nije završio u Drugom svetskom ratu, a to je prisustvo na Balkanu", kaže autorka dokumentarnog filma.
Čarls Kapčan tvrdi i da su Sjedinjene Američke Države od UČK stvorile svoju kopnenu vojsku, iako su pre 1999. tu organizaciju smatrali terorističkom.
"Ono što je mene zanimalo, mene je zanimao taj preokret Sjedinjenih Američkih Država prema UČK. Jer to drastično menja priču. Znate kad UČK dobije podršku Sjedinjenih Američkih Država, oni apsolutno rade propagandu. Ako gledate arhivske materijale koje sam ja stavila u dokumentarnom filmu, to su materijali pretežno Associated Press-a, vi ćete prosto videti da su to sve klipovi UČK vojnika sa nekakvim Ray Ban-ovima, predstavljeni kao borci za slobodu", objašnjava Zarić.
"Tačka preloma" bavi se i drugim vidovima propagande u zapadnim medijima tog vremena, ali i primerima onih koji su se usudili da govore suprotno tome.
"Sagovornik iz Nemačke je Džo Anrgerer novinar ARD-a koji je napravio i jedan dokumentarac 2000-ih godina. Imao je velikih problema zbog toga jer je izneo pogrešan narativ za mejnstrim koji je vladao tamo. Film je počeo konstatacijom: 'Počelo je sa jednom laži' koja se odnosi na priču o humanitarnoj katastrofi. On se recimo bavio tom pričom o stadionu u Prištini gde su navodno Srbi napravili koncentracioni logor. I Angerer je posle toga dobio pretnje od albanske dijaspore. To se dešavalo samo godinu dana posle bombardovanja, a jako dugi vremenski period su čak i njegova deca imala policijsko obezbeđenje", objašnjava autorka filma.
Mnogi od ključnih aktera bombardovanja, poput Tonija Blera, Bila Klintona, Havijera Solane, nisu pristali da učestvuju u dokumentarcu.
Više o dokumentarnom filmu "Tačka preloma" pogledajte u priloženom videu.
Komentari (0)