Sajber pretnje maskirane u veštačku inteligenciju - kako prepoznati zamku i zaštititi se?
Komentari30/06/2025
-18:00
U eri veštačke inteligencije, sajber kriminalci sve češće koriste njenu popularnost kao mamac za napade. Prema podacima kompanije Kaspersky, broj pokušaja prevara koje se predstavljaju kao AI alati porastao je za više od sto odsto od početka godine. Na meti su najčešće mala i srednja preduzeća, ali ni fizička lica nisu pošteđena.
Softver koji imitira popularne alate poput ChatGPT-a, Zoom-a, Google Drive-a ili DeepSeek-a često je samo paravan za maliciozni sadržaj koji korisnici nesvesno preuzimaju.
Sagovornici Euronews Srbija kažu da je oprez ključan kako kod fizičkih lica tako i kod kompanija. Napadi jesu nešto sofisticiraniji nego ranije, ali ne toliko da običan korisnik interneta ne može da ih uoči. Oni takođe naglašavaju da oni nisu nikada ni targetirani, već se šalju na više adresa.
Stručnjak za sajber bezbenost Adel Abusar kaže za Euronews Srbija da sajber kriminalci traže one koji su ranjiviji - kako pojedinci, tako i kompanije.
"Možemo da pretpostavljamo da su velike kompanije te koje će uložiti u sajber bezbednost, mali i dalje funkcionišu, posebno u našem regionu 'imam ja mog IT-evca koji mi je namestio server i sve funkcioniše super. Onda to baš i nije tako super. A oni su mnogo ranjiviji nego velika preduzeća, zato što njih takav jedan sajber napad može u potpunosti da uništi, može da im uništi biznis, dok će opet veliki naći način da prežive", navodi on.
Euronews
Sa ovim se slaže i stručnjak za sajber bezbednost Darko Natalić, koji dodaje da se napadači oslanjaju na slabe tačke u organizacionim i tehnološkim protokolima.
"U pitanju su aplikacije koje olakšavaju svakodnevno funkcionisanje, ali koje se često preuzimaju bez dovoljne provere. Male i srednje firme najčešće nemaju jasno definisana pravila o tome koje aplikacije smeju da se instaliraju, niti imaju unapred postavljen set sigurnih programa,“ objašnjava Natalić.
Povezane vesti
U praksi, dodaje on, to znači da zaposleni, želeći da poboljšaju produktivnost, preuzimaju aplikacije sa nebezbednih izvora. Umesto korisnog alata, dobijaju maliciozni softver koji može ugroziti rad kompanije – od krađe podataka do ozbiljnih finansijskih gubitaka.
"Potrebna je određena akcija čoveka – klik na link, preuzimanje fajla. I upravo ta greška otvara vrata sajber kriminalcima,“ upozorava.
Balans između bezbednosti i efikasnosti
Sagovornici Euronews Srbija navode da je ključ u balansu i oprezu. Natalić kaže da se odgovornost često prebacuje na IT sektore unutar firmi, ali ni oni nisu uvek u mogućnosti da efikasno odgovore na sve pretnje koje se brzo razvijaju.
"Uvek je pitanje šta je pravi balans između radne efikasnosti i bezbednosti. Ako se IT administracijom zabrane svi potencijalno rizični sajtovi i aplikacije, opet se može ugroziti produktivnost. Upravo u tim malim 'prozorima' sajber kriminalci traže priliku", kaže.
Dodaje da je reč o napadima koji su sve sofisticiraniji. Prevarne poruke više nisu jednostavni spam mejlovi sa porukom u smislu da se klikne negde kako bi se nagrada preuzela.
Euronews
"Umesto toga, sajber kriminalci pažljivo prate interesovanja korisnika i aktuelne globalne teme. Sve što izaziva veliki interes biće iskorišćeno kao mamac. Napadi se lansiraju u masi, često bez ciljanog korisnika, ali uz pretpostavku da će se neko uhvatiti na udicu", navodi Natalić.
U poslovnom svetu, najčešći mamci su ponude koje se tiču unapređenja poslovanja – od alata za e-mail marketing i upravljanje reputacijom, do lažnih ponuda za kredite ili generisanje potencijalnih klijenata.
Povezane vesti
"To su sve oblasti koje lako privlače pažnju malih firmi, startapova, ali i većih sistema. Sajber kriminalci koriste popularne, 'trending' pojmove isto kao što to rade marketinški timovi na društvenim mrežama“, objašnjava Natalić.
Kako se zaštititi?
Rešenje leži u kombinaciji edukacije zaposlenih, tehničke zaštite i jasnih pravila u firmama o preuzimanju i korišćenju softvera. Ključna je svest da sajber bezbednost nije posao isključivo IT sektora, već celokupne organizacije.
"Dovoljna je jedna greška da se ceo sistem ugrozi. Zbog toga su prevencija, obuka i pažljiv pristup internetu važniji nego ikada“, zaključuje Natalić.
Abusar navodi da se radi o prilično jednostavnim pravilima. Kada dobijete mejl, naglašava on, pogledajte ko vam ga šalje.
On napominje da je kod svih sumnjivih poruka ključno prepoznati veštački stvoreni osećaj hitnosti.
"Nikad ništa nije toliko hitno da ne možete sačekati minut. Hover iznad linka može vam pokazati da vodi na potpuno nepoznat sajt. Ne dajte da vas nateraju da reagujete impulsivno – to je ključ“ kaže Abusar.
Sagovornici ističu da su napadi zapravo široko plasirani i ne ciljaju direktno pojedinca, što ih u određenoj meri čini lakšim za prepoznavanje.
"To nisu targetirani napadi – oni se šalju masovno, pa ako pogledate pažljivo, često ćete uočiti da to što ste dobili nije uverljivo,“ dodaje Abusar.
Profimedia
Sa rastom popularnosti alata poput ChatGPT-a, mnogi korisnici nisu sigurni šta je stvarna aplikacija, a šta potencijalna prevara. Abusar ističe da je ključna razlika u načinu na koji dolazimo do alata.
"Koristite isključivo zvanične sajtove, kao što je zvanična adresa OpenAI-ja za ChatGPT. Ne skidajte aplikacije sa nepoznatih izvora, već samo iz proverenih prodavnica kao što su Google Play ili Apple Store", upozorava on i dodaje da opasnost često ne dolazi iz samog AI alata, već iz toga što korisnici preuzmu nešto što liči na njega, ali je to u stvari maliciozni softver.
Ko najčešće naseda?
Odgovor na pitanje da li su podložniji mlađi ili stariji korisnici nije jednostavan. Kako objašnjava Darko Natalić, prevaranti ciljaju različite demografske grupe, ali svaki korisnik može napraviti grešku.
"Nisu samo stariji ugroženi. I mlađi korisnici, koji misle da znaju sve o internetu, često kliknu iz znatiželje. Sve zavisi od trenutka – dovoljno je da ste umorni, u žurbi, da ne razmislite, i već ste kliknuli tamo gde ne treba", ističe Natalić.
On podseća da se danas sajber napadi ne razlikuju mnogo od marketinških taktika – sve se bazira na emociji, hitnosti i prepoznavanju trenda.
"Bilo da se radi o "ekskluzivnom AI alatu", lažnom obaveštenju o računu ili ponudi za poslovnu saradnju – sve su to oblici manipulacije emocijama i pažnjom", zaključuje Natalić.
Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)