Zloupotrebe na društvenim mrežama: Koliko je slobodan javni prostor i da li je neophodna regulacija?

Društvene mreže sve češće postaju prostor za javni linč, gde se objavljuju imena, brojevi telefona i drugi lični podaci građana. Zakonska regulativa, ali i svest korisnika ovih mreža, su ključni kako bi mreže ispunile svoju pravu svrhu i ne bile zloupotrebljene od strane pojedinaca, kažu sagovornici Euronews Srbija.

Savetnik ministra informisanja Miloš Garić ističe za Euronews Srbija da su prisutne ozbiljne manipulacije i zloupotrebe na društvenim mrežama, što značajno utiče na oblikovanje javnog mnjenja.

Naime, prema njegovim rečima, država treba da uvede red u ovoj oblasti, jer pravi izazovi tek dolaze sa razvojem veštačke inteligencije.

“Danas se ta oblast tretira Krivičnim zakonikom, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, Zakonom o javnom informisanju i medijima, ali to je nedovoljno i neprecizno. Međutim, predstoji nam rad na tome. Ministarstvo ovde deluje na jednom vrlo malom prostoru”, kaže on.

Kako kaže, društvene mreže su potpuno stavljene u jednu lošu upotrebu i činjenično je stanje da vi zaista možete da utičete na javno mnjenje.

“Nalazimo se zaista u situaciji kada svako od nas privatno mora da izgradi jednu svest o tome. To su stvari koje u sekundama pronađu put do ogromnog broja korisnika. Ljudi u te stvari veruju spram svojih stavova, ne proveravajući istinitost. Uzimaju zdravo za gotovo, kreira se mišljenje”, kaže on.

Novinar Filip Rodić navodi da su ljudi izgubili poverenje u tradicionalne medije i da su počeli da traže alternativne izvore informacija.

Euronews Srbija

“Na ovim društvenim mrežama koliko može da bude dobrih stvari, toliko može da bude zluradosti – i to na globalnom nivou”, rekao je.

Mešanje javnog i privatnog na mrežama

Na pitanje zbog čega se objavljuju pojedine poruke na mrežama u kojima je namera da se neko iz nekog razloga učini poznatim, u smislu ili reklame ili osvete, Garić kaže da se došlo do toga da se pobrkalo javno i privatno i da je to osnovni problem.

“Ljudi uglavnom ne otkrivaju svoj identitet, ali svakako je ovo prilika da se izađe iz anonimnosti. Ranije nije bilo tek tako da se pojaviš u nekom javnom prostoru. Morao si da zaslužiš da se pojaviš na televiziji. Sada to više nije tako. Svako može da se pojavi na mreži i da kaže šta hoće. Oni sada iz skrovitog kutka svoje sobe na mrežama objavljuju šta požele. Sada vidimo koliko smo mi kao ljudi ispravni – na žalost, i nismo nešto. Pojedini ljudi se targetiraju i označavaju, budu gurnuti u to mimo svoje volje, a možda nisu navikli na to”, kaže Garić.

Kaže da je on kao novinar koji je navikao na javni prostor, nedavno bio na meti preko društvenih mreža, i da mu uprkos tome nije bilo prijatno da čita komentare o sebi na mrežama.

“Ja sam pre nekoliko meseci prošao kroz situaciju koja nije prijatna. Na društvenim mrežama sam video dosta o sebi i kandidaturi za Savet REM-a. Pojedina civilna udruženja pisala su o meni neke stvari koje nisu proverene, ni istinite. Mark Tven je, na primer, rekao da dok laž obiđe pola sveta, istina još nije obula cipele”, kaže on.

Euronews Srbija

Garić kaže da svako ima pravo na mišljenje i da ga iskaže, ali da ono ne sme da ugrozi nekog drugog.

Rodić kaže da, na žalost, zbog načina na koji su mediji izveštavali, ljudi su izgubili poverenje u medije i počeli su da traže alternativne izvore informacija.

“Stvari su otišle predaleko. Ne bih rekao da su ljudi počeli da veruju anonimnim nalozima na mrežama, nego su ipak mediji počeli da veruju ili anonimnim nalozima, ili nekome ko zbog političke agende mreže zloupotrebljava”, kaže on.

Kako je u Evropi?

Garić kaže da u Evropskoj uniji postoji regulativa koja dugo postoji kada su u pitanju društvene mreže.

“Vi u Nemačkoj i Velikoj Britaniji ste 2016. i 2017. godine uveli vrlo restriktivne zakone po pitanju govora mržnje, a tiču se i migranata. Tada se pisalo puno toga protiv aktivnosti nemačke vlade i onda su vlasti reagovale i uvele zakon. Vi u Britaniji imate 2023. godine 3.300 ljudi koji su uhapšeni zbog pisanja na mrežama”, kaže.

Euronews Srbija

Rodić navodi da je upravo on ovim povodom pisao tekst na temu kako je oglašavanje na mrežama kažnjivo u drugim zemljama.

“Bio sam motivisan nekim tvitom ili nekom kolumnom. Da li možete da zamislite zemlju u kojoj se hapsi zbog tvitova? Onda sam naveo primere iz evropskih zemalja gde se hapsi zbog Tvitera i šalje u zatvor, gde se ne dozvoljavaju blokade saobraćajnica. Mogu da zamislim – Velika Britanija, Francuska, Nemačka, SAD. Mi zaista kaskamo”, kaže Rodić.

Garić smatra da je internet u Srbiji, sa druge strane, potpuno liberalan.

"Ja se nekada izrazim i u smislu da je Srbija oaza medijskih sloboda u svetu. Kod nas je sve dopušteno. Imao sam situaciju da ispred Ministarstva razgovaram sa kineskom delegacijom i kada su čuli da je kod nas slobodno, oni su se zaprepastili", rekao je.

Kompletno gostovanje pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.