Srpski naučnik među najuticajnijima u svetu: Najmlađi profesor Fakulteta za fizičku hemiju ponovo na Stenfordovoj listi

Već drugu godinu za redom, vanredni profesor Fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu Dušan Dimić se našao na prestižnoj Stenford listi dva odsto najuticajnijih naučnika. Ovaj doktor nauka je, inače, najmlađi vanredni profesor na Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu, a specijalnost su mu predmeti povezani sa forenzikom. Dimić je za Euronews Srbija rekao da je ta lista dosta složena i da ima složen način računanja poena, tako da naučnik ni ne može da pretpostavi da li će biti na njoj.  On ističe da se svake godine sve više naučnika iz Srbije nađe na toj listi.

On je ispričao da je Stenfordova lista jedna od retkih stvari za koje se čovek ne prijavljuje i da je ta lista nešto što se desi samo od sebe, ukoliko se desi ili se ne desi.

Kako je naveo, pre dve godine je od koleginice saznao da je na listi i  je to bilo za njega veliko iznenađenje.

"Kada mi je javila, zaista sam bio srećan i smatram da je to veliki uspeh i za mene lično i za predmet i instituciju na kojoj radim i takođe za nauku u Srbiji. Ono što bih da napomenem jeste da svake godine sve više naučnika iz Srbije jeste na listi i kada vidim imena koja su na toj listi, zaista mi bude velika čast, posebno što deo tih naučnika znam, deo radi ih kod mene na fakultetu i onda je to stvarno sjajna prilika", rekao je on.

Govoreći i Stenfordovoj listi, Dimić kaže da je metodologija razvijena na osnovu složenog seta parametara i da se podaci preuzimaju iz baze podataka.

"Računaju se radovi na kojima ste prvi autor, poslednji, broj citata i ukupno se meri uticajnost naučnika ili u toku karijere ili u toku jedne godine. Ja sam za sada bio dva puta na listi godišnjoj koja određuje uspeh u prethodnoj godini. Nadam se da će ovo dovesti do nekih većih rezultata", naveo je on. 

Dimić kaže da je tokom srednje škole želeo da studira nešto što je povezano i sa fizikom i sa hemijom, tako da je fizička hemija bila jedan od logičnih izbora.

"Nakon završetka fakulteta razmišljao sam da li da odem u inostranstvo, da li da ostanem u Srbiji i znao sam da je jedino mesto asistenta na fakultetu ono što može da me zadrži u Srbiji. Imao sam sreće da to i dobijem i nakon držanja vežbi nekih pet, šest godina imao sam prilike da radim sa studentima na različitim predmetima, od kojih mi je jedan od omiljenih bio upravo forenzička fizička hemija. Kada sam nakon doktoriranja razmišljao o tome koji je to put kojim bih želeo da se bavim, otvorilo se mesto za docenta, odnosno prvo nastavno zvanje na predmetima iz forenzike i tada mi je rečeno da ću biti primljen, ali da je zadatak da se forenzika dodatno razvija", rekao je on.

Prema njegovim rečima, forenzika već dugi niz godina postoji na fakultetu kao predmet zato što predstavlja jednu od primena metoda fizičke hemije u realnom svetu, ali se profesori tih predmeta nisu bavili istraživanjem u ovoj oblasti.

"Ja sam od prvog dana krenuo polako da razvijam tu oblast. Nije bilo lako kada nešto krećete prvi put, ali uz pomoć kolega i mlađih saradnika došli smo do toga da su do sada već odbranjene dve doktorske disertacije iz forenzike, da sam napisao udžbenik za jedan od predmeta i da radimo dalje, prijavljujemo se za projekte. Sama oblast je lepa zato što je dosta prepoznata i kad god neko čuje forenzička, fizička, himija ili samo forenzika, to uvek budi neku znatiželju i često upravo eksperimenti iz forenzike koristimo prilikom promocije nauke na fakultetu", rekao je Dimić.

Kako izgleda posao forenzičara u Srbiji 

Dimić kaže da se na fakultetu obrađuje kao deo forenzike upravo primena fizičko-hemijskih metoda, a da su to svi oni instrumenti koje su mnogi videli u različitim televizijskim serijama, kada se stavi uzorak i na ekranu dobije rezultat, identifikuje supstanca ili koliko supstanci ima u uzorku.

Euronews Srbija

"Studenti, kada dođu kod nas i na osnovne i na master i na specijalističke studije iz forenzike, upravo uče o svim tim instrumentima. Moram da priznam da nije baš tako jednostavno, tako dinamično i tako zanimljivo u neku ruku kada se krene sa samim učenjem o metodama, ali kada studenti savladaju neke osnove tehnika, shvataju kolika je mogućnost primene fizičke hemije u forenzici i da je to upravo ono što daje stvarno rezultate", rekao je on.

On je ispričao da je posao forenzičara u Srbiji dosta ograničen na samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, da se posao tu zasniva na radu sa realnim uzorcima. 

"Meni se čini da je to uvek vrlo dinamičan posao, gde od vaše analize, od preciznosti, od toga koliko ste dobro radili analizu, zavisi dalji tok određenog slučaja. Taj broj mesta u Srbiji jeste ograničen, ali samim tim je i dosta značajan i mislim da ima veliki potencijal za razvoj", naglasio je sagovornik Euronews Srbija.

Veštačka inteligencija u forenzici 

Dimić navodi da veštačka inteligencija, ukoliko se koristi na pravi način, može da omogući da se na dobar i brz način dobiju informacije koje su potrebne i da možda uoči neke pravilnosti koje ne mogu da se uoče samo posmatranjem.

"Pravilnim obučavanjem modela veštačke inteligencije moguće je razviti sisteme koji na osnovu ograničenog skupa podataka mogu da daju dosta informacija. To je nešto na čemu treba raditi i na čemu ću ja sigurno raditi u narednom periodu i nadam se da će biti rezultata", rekao je on.

On smatra da će veštačka inteligencija u budućnosti pomoći u istraživanju nekih zločina, posebno zbog toga što se na mestu izvršenja krivičnog dela često nalaze tragovi koji nisu savršeni, kao i da će moći da na osnovu prethodnih rezultata i velike količine podataka a osnovu tih i ograničenih informacija i tragova da da određeno rešenje.

Dimić, koji je studirao i u SAD i Argentini, da odabir fakulteta treba da bude samostalna odluka. 

"Kada sam upisivao fakultet ni meni nije izgledalo da ću nakon 20 godina u toj oblasti obići preko 50 zemalja, biti jedan od najcitranijih naučnika u oblasti za prošlu godinu, razviti nove predmete, ali sam nekako znao da je to ono što me interesuje i mislim da glavna poruka jeste uvek odabrati ono što vas interesuje, ali onda ostati pri tome, zato što neće sve što radite ni na fakultetu biti ono što vam je interesantno. Nekada treba učiti i predmete koji su dosadni, koji nisu povezani sa onim što vas interesuje, ali i taj celokupni rezultat je ono što se boduje", poručio je on.

On je istakao da je važno da ljudi da budu otvoreni, da postavljaju pitanja i da budu spremni da uspostavljaju saradnje, navodeći da je on preko različitih društvenih mreža kontaktirao profesore sa kojima je kasnije imao vrlo lepu saradnju, a koja je za posledicu imala upravo ove radove koji su ga doveli na Stenfordovu listu.

Dimić navodi da mu je nauka omogućila da putuje još više i da se dodatno usavršava.

"I danas svoj posao vidim delom kao hobi, tako da kada neke od radnih sati provedem radeći, ne smatram da sam radio, već i da sam uživao u nekom od svojih hobija", rekao je on i dodao da mu je nauka donela mnogo lepih stvari.

On je poručio studentima da uvek iskažu svoje mišljenje i da postavljaju pitanja, kao i da se što više prijavljuju za različite usavršavanja u inostranstvu.

"To što radimo je nešto mnogo više od samog fakulteta, od same nauke", rekao je on i i naglasioda je nauka jedna od profesija budućnosti".