Više od tri miliona raseljenih: Kako rat u Iranu utiče na migracije ka Evropi i Srbiji?
Komentari
28/03/2026
-08:08
Rat u Iranu već traje više od mesec dana, a sukob sa SAD i Izraelom izaziva ogromno interno raseljavanje. Stručnjaci upozoravaju da bi eskalacija mogla pokrenuti novi talas migracija ka Evropi, uključujući Srbiju, dok zemlje regiona prate situaciju i pripremaju se za potencijalni pritisak na granice. Istovremeno, Ujedinjene nacije (UN) i organizacije za ljudska prava apeluju na poštovanje prava civila i izbeglica, dok nadležni u Srbiji ističu da imaju kapacitete za prihvat i integraciju onih kojima je potrebna zaštita.
Iako trenutne brojke još ne ukazuju na masovni talas migracija, stručnjaci upoznati sa migracionim tokovima upozoravaju da bi dalja eskalacija sukoba u Iranu mogla brzo da promeni situaciju. Za razliku od 2015. godine, Evropa danas ulazi u potencijalnu migrantsku krizu sa više političkih podela i manje spremnosti za prihvat izbeglica.
U takvim okolnostima, eventualni novi talas migracija mogao bi da predstavlja ne samo humanitarni, već i ozbiljan politički i bezbednosni izazov za Evropsku uniju.
Naime, u američko-izraelskim napadima širom Irana poginulo je više od 1.200 ljudi, dok je najmanje 18.000 povređeno. Od početka sukoba 28. februara, Iran je lansirao stotine dronova i raketa na američke vojne baze i infrastrukturu u zemljama Persijskog zaliva. Organizacija "Hjuman rajts voč" (Human Rights Watch) upozorava da su mnogi od tih napada pogodili civilne objekte.
"Napadi su pogađali stambene zgrade, hotele, aerodrome i ambasade, a među žrtvama su i civili, posebno radnici migranti", saopštio je HRW, navodeći da je do sredine marta stradalo najmanje 11 civila, dok je 268 ranjeno.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izvinio se početkom marta zbog napada na države Persijskog zaliva, ali su oni u međuvremenu nastavljeni.
Strah od novog migrantskog talasa
Zbog pogoršanja bezbednosne situacije, u pojedinim evropskim zemljama već raste zabrinutost da bi rat mogao da pokrene novi talas migracija. U Nemačkoj istraživanja pokazuju da građani sve više strahuju od takvog scenarija, dok mađarski premijer Viktor Orbán upozorava da bi sukob mogao dodatno da pogorša migrantsku krizu.
Dimitar DILKOFF / AFP / Profimedia
Povezane vesti
"Suočavamo se sa dve pretnje – migracijama i energijom", rekao je nedavno Orban za britanske medije, ukazujući i na moguće poremećaje u snabdevanju i rast cena energenata.
Sjekloća o potencijalnom migrantskom talasu i praksi EU
Direktor Centra za kriznu politiku i reagovanje (CKPR), Vladimir Sjekloća, upozorava da eskalacija sukoba u Iranu već izaziva značajno interno raseljavanje.
"Trenutno u Iranu ima više od tri miliona interno raseljenih osoba. Sa daljom eskalacijom sukoba i represijom prema domaćim neistomišljenicima, sasvim je moguće da će interno raseljavanje biti jačeg intenziteta. To će dovesti do pritiska na tursku granicu, ali ne verujem da će osobe lako nastaviti dalje", rekao je Sjekloća za Euronews Srbija.
On dodaje da je tokom migrantske krize 2015. i 2016. Evropa pokazala solidarnost prema izbeglicama, ali da je tada brojke trebalo tumačiti realno.
"Ukupni brojevi bili su nekoliko miliona, što je u statističkom smislu gotovo greška u globalnim migracijama. Desničarske i nacionalističke stranke su tada spinovanjem i lažnim vestima jasno iskoristile situaciju da pridobiju glasače. Ksenofobija je u porastu, a države često nisu razvile resurse da se bore protiv društvenih fobija. Manjkave integracione politike dovele su do društava podeljenih na 'nas i njih', a nacionalističke stranke su se kroz koalicije ili vođenje vlada u različitim zemljama snažno afirmisale", naveo je on.
Ibrahim AMRO / AFP / Profimedia
Sjekloća smatra da je trenutno skoro nemoguće da Evropa prihvati veliki broj ljudi koji beže, te da će jedini put do sigurnosti za mnoge biti preko krijumčara i trgovaca ljudima.
"Posledično, i kada stignu do sigurnosti, biće u mnogo lošijem psihofizičkom stanju, a suočiće se sa novim Paktom o migracijama i azilu koji praktično prioritetizuje zaštitu granica i deportacije nad zaštitom osoba koje traže međunarodnu zaštitu", upozorava naš sagovornik.
Povezane vesti
On dodaje da turske vlasti pomno prate situaciju u Iranu i pripremaju se da budu zemlja koja će primiti raseljene, dok UN i druge međunarodne organizacije prate kretanja, represiju i kršenje ljudskih prava u Iranu.
"Sukob je glavni razlog velikog raseljavanja u Iranu, ali nam iz fokusa često izmiču osobe koje beže od progona iranskog režima. UN uvek naglašava poštovanje ljudskih prava - pravo na život, slobodu, zaštitu i azil. Nažalost, čini se da se globalno sve više udaljavamo od očuvanja ljudskog dostojanstva", rekao je Sjekloća.
On ističe da države na migrantskoj ruti, uključujući Tursku i zemlje EU, sada imaju iskustvo u prihvatu izbeglica, ali da kapaciteti nisu ravnomerno raspoređeni, a politika često diktira prioritete.
Anwar AMRO / AFP / Profimedia
Povezane vesti
"Neke zemlje imaju dovoljno kapaciteta, druge ne, a pitanje je i da li žele da ih razvijaju zbog unutrašnjih političkih razloga", naveo je on.
Sjekloća smatra da međunarodno pravo ostaje jedini mehanizam zaštite osoba koje beže, i da bi ga države trebalo poštovati, omogućiti dostojanstven prihvat i pristup integraciji.
"Najbolji model integracije zasnovan je na individualnom planu za osobe, što osigurava da su njihove potrebe prepoznate. Prava integracija ne postoji bez aktivnog učešća lokalnih zajednica, pa je važno delovati u mikro sredinama i na nacionalnom nivou kako bi se smanjio jaz između 'nas i njih'".
Ocenjuje i da Srbija ima kapaciteta za prihvat, trenutno u desetak azilnih i prihvatnih centara, kako je naglasio, sa razvijenom infrastrukturom, a profesionalci u civilnom i vladinom sektoru predstavljaju značajan resurs ukoliko dođe do povećanja broja migranata.
Anwar AMRO / AFP / Profimedia
Srbija na migrantskoj ruti
Na putu ka Evropskoj uniji nalazi se Srbija, koja je već godinama deo migrantske rute. Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je nedavno da je od 2008. godine azil u Srbiji dobilo 261 lice.
"Na godišnjem nivou između 300 i 400 osoba podnese zahtev za azil, ali se odobri između osam i deset zahteva", navela je ona.
Prema njenim rečima, Srbija je u prethodnim godinama značajno unapredila svoj pristup u oblasti integracije.
"Integracija podrazumeva podršku u pristupu obrazovanju, tržištu rada, stambenim rešenjima i socijalnim uslugama, kako bi lica sa priznatom zaštitom postala aktivni i ravnopravni članovi zajednice. Ovaj proces je od suštinskog značaja ne samo za samog pojedinca, već i za dugoročnu stabilnost, poštovanje ljudskih prava i socijalnu koheziju društva u celini", istakla je Stanisavljević.
Komentari (0)