Društvo

Ružić za Euronews Srbija: Nećemo uvoditi državnu maturu dok sve ne bude kristalno jasno

Komentari

Autor: Euronews Srbija

26/04/2023

-

22:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Postoji želja da se uvede državna matura, ali ne "unatraške", rekao je za Euronews Srbija ministar prosvete Branko Ružić koji je naglasio da se državna matura neće uvoditi dok sve ne bude kristalno jasno. Ministar je govorio i o nasilju u školama ističući da taj problem ne može da reši samo jedan resor, a istakao je i predloge kojima bi se rešio problem nedostatka nastavnika.

Branko Ružiić je gostujući u emisiji Euronews Centar komentarisao nedoumice u vezi sa državnom maturom čije je uvođenje najavljeno za sledeću godinu. Povodom peticije u kojoj je sakupljeno više od 25.000 potpisa, a koja se odnosi na državnu maturu, Ružić je naveo da je prirodno da se srednjoškolci, u vremenu kada se najavljuje jedan krupan iskorak zapitaju o čemu se radi. Kaže da su oni došli u situaciju da izraze svoj protest zbog "manjkavosti u komunikaciji".

"Mi smo ih primili čim su došli. Zatražili su neki period od pet dana da se pripreme za sastanak. To su fenomenalna deca, najkreativniji deo naše populacije. Mislim da smo razjasnili dosta stvari, s nekim odgovorima nisu bili zadovoljni. Osamdeset odsto pitanja je bilo neutemeljeno zbog te neinformisanosti. A da bi mi informisali đake koji će polagati državnu maturu, imali smo jednačinu od par nepoznatih. Jedna od nepoznatih je šta će visokoškolska ustanova da predvidi kao studijski program, jer su obaveze bile do 31. avgusta da objave sve studijske programe, a većina to nije učinila. Sada je to dovedeno do nekih 95 procenata", rekao je ministar.

Dodao je da se više od sedam meseci vodi dijalog sa visokoškolskim ustanovama, jer se njima ne može nametati nikakav reformski iskorak ukoliko se sa njima ne razgovara.

"Mi smo odustali od inicijalnog predloga državne mature koja bi se odnosila na sve fakultete, osim za DIF i umetničke, što je i prirodno. Ne možete da očekujete da se za te fakultete polaže samo državna matura. Dakle, mi smo prihvatili kroz dijalog ideju o uvođenju tzv. testa sklonosti, za one fakultete koji su za to izrazili želje - zbog neke specifičnosti, neke atraktivnosti, potrebe da naprave selekciju, upravo zbog te atraktivnosti jer je velika navala na te fakultete - i još uvek mi to nemamo definisano. Dakle, mi taj test sklonosti ne znamo kako će izgledati", rekao je Branko Ružić.

Dodao je da će proba državne mature biti krajem maja i početkom juna i naveo da je zahtev da fakulteti pripreme model testa sklonosti kako bi se to praktično ujednačilo i da bi se pokazalo deci šta ih čeka na državnoj maturi, a šta na testu sklonosti na fakultetima koji su se opredelili da uvedu te testove.  

"To su ti elementi koje nismo imali i to su te nepoznate. Sada ih polako zaokružujemo. Od prošlog petka krenuli su sastanci sa direktorima srednjih škola u cilju informisanja dece", naveo je i istakao da su najvažnija deca jer su oni najosetljivija kategorija.  

Na pitanje da li će deca sada imati više obaveza, ministar je rekao da neće i da državna matura pre svega ima sertifikacionu komponentu.

"Dakle potvrda stečenog znanja tokom srednje škole, kvalifikacija na željeni fakultet i evaluaciona kao povratna sprega, da damo odgovore šta još treba inovirati na nivou srednjeg obrazovanja. Takođe ideja je da bude mnogo pravičnije i pravednije. Ideja je da deca polažu državnu maturu u prirodnom ambijentu, odnosno u svojoj školi koju završavaju, a ne da jure po Beogradu, Nišu, i tako dalje", rekao je Ružić.  

Euronews Srbija

 

Poručio je i da je obaveza prosvetnih vlasti da se sve organizuje kako treba i dodao da ne očekuje da će proba krajem maja da pruži odgovor na 60 odsto pitanja.

"Naravno i da vidimo da li će fakulteti ispratiti ovaj dogovor, ali ćemo normirati u zakonu da daju modele tih testova sklonosti. Nećemo uvoditi državnu maturu dok sve ne bude kristalno jasno pre svega toj deci", istakao je.

Kaže i da se o državnoj maturi govori formalno već 10 godina i da je ona prvi put pomenuta kao ideja 2001. godine, i da bi se ona odavno uvela da je to lako. MInistar zaključuje da je želja da se državna matura uvede u skladu sa zakonom, ali ne "unatraške".

Kako se može rešiti problem nedostatka nastavnika?

Branko Ružić se osvrnuo i na problem nedostatka nastavnika. Komentarisao je podatke da se prošle godine za profesora hemije na PMF-u u Novom Sadu prijavio jedan kandidat, za nastavnika matematike tri, fizike dva, a biologije četiri.

Navodi da se Ministarstvo obratilo Nacionalnom prosvetnom savetu i da su stigli njihovi predlozi . "U ovom setu zakona predlog je da menjamo Član 140. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja upravo da se približimo rešavanju tog problema", naveo je.  

Ističe da su direktori suočeni sa izazovom da obezbede nastavni kadar, posebno za predmete koji su pomenuti i za podine stručne predmete us rednjim školama.

"Predložili smo dopunu, da se samo u izuzetnim situacijama u radni odnos prime i lica koja su završila prvi stepen, odnosno osnovne studije ili lica koja su završila master studije, ali koja nisu iz stručne oblasti za odgovarajući predmet. Sada nastavnik matematike koji je završio master studije iz meteorologije ne može da predaje matematiku", naveo je.  

Dodaje i da je IT industrija Srbije "otišla u nebo" i da to mora da se kompenzuje u obrazovnom sistemu, da ne bismo došli u situaciju da zaista nema ko da predaje te predmete. 

Euronews Srbija

 

"Ima i predloga da se omogući interventno da nastavnici koji napune 65 godina, a hoće da rade - da mogu da rade do 68 godina, da nastavnici koji su u penziji a žele da rade, da im se to omogući.

"Da plaćamo i apsolvente u punom iznosu, ali ovo ne može doneti kao odluku samo Minsitarstvo prosvete, ovo pitanje zadire i u Zakon o radu, moramo razgovarati sa ministrom Selakovićem", rekao je Ružić, napominjući da je to jedan od najvećih problema sa kojim se obrazovni sistem suočava.

Ministarstvo ne može samo da reši problem nasilja u školama

Govoreći o slučajevima nasilja u školama, ministar je rekao da je najvažnija prevencija. Napominje da za razliku od ranijih vremena sada imamo društvene mreže i da je to dobar alat da se sagleda sa kakvim problemima se suočava svaki učenik, svaki roditelj i svaki obrazovni sistem.

Naveo je i da je ulazak ocene iz vladanja u prosek jedna doza prevencije. 

"Time afirmišemo vaspitnu ulogu i faktički stavljamo u rang svakog drugog predmeta u školi tu ocenu iz vladanja. Rekao bih da je to poztiivan ishod, kao što je pozitivno da smo doneli predlog odluke da se poveća broj stručnih saradnika, odnosno pedagoga i psihologa čime želimo da ojačamo kapacitet u prevenciji nasilja", naveo je i dodao da ne može ministarstvo samo da reši taj problem.  

Govoreći o predviđenim novčanim kaznama za roditelje, ministar je rekao da je činjenica da neki roditelji ne žele da se uključe u rešavanje problema koje izazove njihovo dete. 

"Dakle, škola je obrazovna ustanova i vaspitna, ali se kućno vaspitanje nosi iz kuće. Škola je druga kuća, ali svi moraju da ponesu odgovornost", rekao je ministar.  

Na pitanje da li će biti dovoljno novca da se zaposle novi pedagozi i psiholozi, ministar je rekao da finansijski efekti dolaze u poslednjoj fazi i da nije reč o preterano velikim zahvatima 

"Uveren sam da ćemo naići na razumevanje predsednice vlade i ministrastva finansija, mislim da se radi o nekih 200 miliona dinara, svakako nije jedini način da se reši ovaj problem", rekao je Ružić.  

Euronews Srbija

 

Kao promenu navodi i to što se neće dozvoliti da se bilo koji učenik koji je vinovnik nasilja ispiše iz jedne srednje škole i upiše u drugu, i da narodski rečeno bude "puj, pike, ne važi".

"Sada, do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka nema ispisivanja. Kada se završi postoji mogućnost da se upiše u drugu, ali se, naravno, sve što je odlučeno od mera primenjuje i u toj školi i na tog đaka. To je jedan novitet", naveo je Ružić.

Šta će sadržati nacionalna čitanka?

Jedna od novina koja je izazvala pažnju javnosti jeste da će, umesto najavljenih nacionalnih udžbenika iz srpskog jezika, istorije, geografije, država izdavati nacionalne čitanke za sve učenike osnovnih i srednjih škola. To je predviđeno izmenama Zakona o udžbenicima koji je na javnoj raspravi do 27. aprila. Kako je već pisao Euronews Srbija, nacionalna čitanka neće imati status udžbenika, već će to biti obavezno nastavno sredstvo za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku.

Ružić je rekao da je plan da se nacionalna čitanka uvede od 2024/25 godine i da sada postoji iskristalisan model za to. Kako je objasnio, ona će u sebi inkorporirati sve ono što je identitetsko, nacionalno, a proizilazi iz predmeta koje deca izučavaju, bilo da je to istorija, svet oko nas, geografija. 

"Ideja je da to bude obavezno nastavno sredstvo, da bude besplatno, da ga izdaje javni izdavač, da on formira autorski tim, recenzentsku komisiju. Kada kažemo javni izadvač, naravno da mislimo na Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, ali je važno da znamo i trenutnu situaciju sa zavodom. Zavod ima market šer od 3,5 odsto na tržištu udžbenika", naveo je Branko Ružić.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija