Igre 
Dan nakon usvajanja rezolucije o Srebrenici: Kako će se nove okolnosti odraziti na dalje odnose naroda na Balkanu?
Komentari24/05/2024
-17:01
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na jučerašnjoj sednici usvojila Rezoluciju kojom se 11. juli proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine i u kojem se osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Za usvajanje Rezolucije na plenarnom sastanku Generalne skupštine UN-a glasali su predstavnici 84 zemalja, među kojima su bili sve zemlje bivše Jugoslavije (osim Srbije), veći broj članica EU i sve zemlje KVINT-e (Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Sjedinjene Države).
Uzdržano je bilo 68 država, među kojima su Grčka, Slovačka, Kipar, Jermenija, Gruzija i Indija, a ukupno 19 zemalja je bilo protiv usvajanja ove rezolucije: Srbija, Mađarska, Kina, Rusija, Bjelorusija, Kuba, Severna Koreja, Sirija, DR Kongo, Nikaragva, Dominika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Sao Tome i Principe, Antigva i Barbuda, Komori.
webtv.un.org/en
Među državama koje nisu glasale su Izrael, Azerbejdžan, Venecuela i druge.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da nisu uspeli da stave, kako je rekao, žig na srpski narod. On je dodao da su neki ljudi hteli da iskoriste političku moć i politizuju ovu temu. Vučić se u svom obaćanju nakon održane sednice zahvalio Kini, Rusiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i drugim zemljama koje nisu podržale ili su bile uzdržane tokom glasanja o rezoluciji.
Takođe je istakao da će usvajanje rezolucije otvoriti Pandorinu kutiju i da će se svet suočiti sa nizom optužbi za genocid , a da ova rezolucija neće doneti pomirenje u regionu.
"Ovo se prvi put dogodilo da nije jednoglasno doneto, a ne samo da nije jednoglasno, već je uz značajno manji broj glasova, to nije samo 84-87, to je 84 prema 107. Dakle, imate 20 njih koji su čak i obrazlagali zašto napuštaju, jasno su rekli zašto napuštaju, između ostalih Azerbejdžan i neke druge zemlje. Ja sam večeras završio ovde karijeru. Nikada mi ovo, mnoge mi stvari neće oprostiti, a ovo je bio ekser u sanduk. Uradio sam sve zajedno sa ovim ljudima koji su se borili za našu Srbiju. Oni su uradili sve da nas ponize, a mi smo se vinuli u visine. Ja ne mogu reći da smo mi pobedili jer su takve procedure, ali svakom je jasno kakav je stvarni rezultat", rekao je.
Povezane vesti
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je da je jedna od najvažnijih stvari današnjeg glasanja to što će dva puta razmisliti svako onaj ko bude hteo da ide protiv Srbije.
"Dakle, mi smo na najgoroj temi, na temi koja je najosetljivija, najteža za objasniti, obrazložiti, uspeli da imamo 107 zemalja koje nisu bile protiv nas. Nama je široko polje da razgovaramo i o našim interesima kada je reč o Kosovu i Metohiji i o mnogim drugim stvarima. I prijateljstva koje smo stekli u ovoj borbi, mi ćemo pažljivo čuvati i negovati", rekao je on.
Naime, sednica je juče počela izlaganjem predstavnice Nemačke u UN Antje Lendersen koja je obrazložila tekst rezolucije o Srebrenici, rekavši da ova rezolucija nije ni protiv nikoga i nije ni protiv Srbije koja je kako je navela vredan član UN.
"Naša inicijativa treba da oda poštu nastradalima i pruži podršku preživalima. Označavanje 11. jula kao Međunarodnog dana sećanja na Srebrenicu treba da omogući godišnje obeležavanja dana u UN i sadrži jezik protiv poricanja genocida", rekla je Lenders u svom uvodonom obraćanju.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da prema svim demokratskim načelima rezolucija o genocidu u Srebrenici nije usvojena.
"Mi krećemo sa formalnom odlukom da se traži mirno razgraničenje. Predložićemo da se prvo razjasne političke nadležnosti vezano za entitete, a da sačuvamo i ostavimo sadašnji model funkcionisanja privreda i u roku od nekoliko godina da to prilagodimo modelu mirnog razgraničenja", rekao je Dodik juče u Bratuncu.
Da li je ishod zaista bio iznenađujući?
Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu Vladan Petrov gostujući u emisiji Direktno sa Minjom Miletić rekao je da je krajnji rezultat izglasavanja Rezolucije o genocidu očekivan. On dodao da je Rezolucija politički dokument, koji će pre svega proizvoditi političke posledice, ali na duže i kulturološke staze, kao da će biti posledica na nivou kolektivne svesti.
Povezane vesti
"Što se pravnih posledica tiče, ovo ne može da da pravni osnov za reparaciju ili zahteve institucija Kosova i za odštetu. Namera je bila da se proizvedu posledice na nivou neizvesnosti i nesigurnosti loših emocija u regionu pa i šire u svetu", smatra on.
Novnarka Ljiljana Smajlović rekla je da će dan izglasavanja ostati negativno upamćen, ali naglašava da je to bila vrsta bitke u koju uđete, a znate da je unapred izgubljena, kao i da je neobično da o genocidu postoje toliko podeljena mišljenja.
"Kako smo se nadali, čini mi se da je ovo više od časnog poraza. Mislim da nismo gubitnici i da smo dobro prošli. Gledala sam raspravu i nije bilo zemlje koja nije rekla ovo nije trebalo ovako raditi bez obzira na to kako su glasale i mislim da svojim uplivom na međunarodnoj javnoj sceni možemo da budemo zadovoljni", rekla je Smajlović.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da je rezultat jučerašnjeg glasanja pokazao da se jednim ozbiljnim angažmanom i u kratkom roku mogu postići dobri rezultati i efekti. On je takođe neveo da više od polovine sveta prihvata argumentaciju Srbije.
"Tako da se ovo može smatrati kao Pirova pobeda onih koji su stali iza rezolucije. To je prva poruka. Druga poruka je da je svet podeljen i da je ovo ulog za budućnost. Pokazalo se da je međunarodni položaj Srbije značajno unapređen i poboljšan i da je stvoren jedan ozbiljan prostor u kome se može ubuduće delovati. Takođe, videlo se i na koje države Srbija može da računa", kaže Milivojević.
On je dodao da je usvajanje rezolucije pokazalo da Bosna i Hercegovina definitivno više nije stabilna država.
Da jučerašnje glasanje svakako ostavlja određen trag, pre svega u terminološkom smislu, mišljenja je američki politički konsultant i predavač na Kalifornijskom univerzitetu Set Džejkobson koji smatra da jučerašnje usvanje Rezolucije o Srebrenici razvodnjava termin genocida.
"Rezolucija je pokrenula složenu i nijansiranu debatu o razboritoj upotrebi termina. Srbija se protivi rezoluciji, ističući potrebu za nacrtom koji izbegava termin "genocid" i podjednako odaje počast istorijskim zločinima u kojima je ubijeno na hiljade nevinih Srba i Hrvata u nasilnom građanskom ratu'', napisao je on za portal Jevrejski dnevnik (Jewish Journal), a prenosi Tanjug.
On je istakao da srpski lideri ne poriču da se u Srebrenici dogodio stravičan zločin i da to ne treba da se smetne sa uma.
Tanjug Video
''Naprotiv, njeni lideri, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, odali su počast žrtvama i prepoznali ovo mračno poglavlje istorije. Ali rezolucija UN postavlja ozbiljna pitanja o tome da li svi ratni zločini predstavljaju genocid'', navodi Džejkobson i dodaje da je važno i pitanje inkluzivnosti, pošto je nacrt rezolucije sastavljen u tajnosti i ne pominje stradanje srpskih i hrvatskih civila tokom rata u BiH.
Latinović: Postoji jak razlog zašto su mnoge zemlje bile uzdržane ili nisu glasale
Pored vesti da je rezolucija usvojna, ne može da se ignoriše i činjenica da su mnoge države napustile sednicu pre glasanja. Branka Latinović iz Foruma za međunarodne odnose rekla je za Euronews Srbija da postoji jak razlog zašto su mnoge zemlje bile uzdržane ili nisu glasale.
Naime, prema njoj, jedan od razloga za to je i odsustvo transparentnosti u izradi rezolucije. Latinović se osvrnula i na glasanje zemalja regiona za koje kaže da su pratile šta po ovom pitanju radi većina u Evropskoj uniji.
"Većina, najveći broj članica EU je glasala za ali imamo i tri članice koje su uzdržane i imamo i jednu koja je glasala protiv. Znači u svemu tome su nastojale da na neki način slede tu većinu u EU i zato su tako glasale. Na karaju krajeva, kao signal zbog čega su tako glasale je i ta prošlost i sve ono što se dešavalo u BiH", kaže ona.
Latinović objašnjava da ne treba površinski da se doživljava bilo kakva odluka drugih država oko glasanja, jer je pitanje kako su i zbog čega tako odlučile.
"Znate šta, te odluke su vrlo komplikovane kada se donose i kako će jedna zemlja glasati to je njeno diskreciono pravo. Mislim da ne treba prozivati ni jednu zelju kako je glasala, da li je glasala za ili protiv, jer i mi možemo da dođemo u situaciju, ili smo čak bili u nekoj situacji, da smo glasali za nešto što smo nekoga iznenadili", objašnajva ona.
Na pitanje da kakva će sada atmosfera da bude na Balaknu i koliko će ova situacija da doprinese pomrineju u regionu, pre svega u BiH, Latinović kaže da je malo prenaglašeno da se govori o tome koliko ona zapravo uopšteno može da doprinese pomirenju i njegovom održavanju.
"On je počeo onim momentom kad su se bivše Jugoslavenske republike priznale jedna drugu i kada smo krenuli u jedan proces normalizacije. Taj proces normalizacije podrazumeva što su ljudi u regionu povezani, što se ta i ti kontakti ljudi, privrednika na kulturnom planu i tako dalje odvija da kažem nesmetano", rekla je ona.
Komentari (0)