Politika

Euronews Srbija na Samitu EU i Zapadnog Balkana: Podrška proširenju, ali bez konkretnog datuma

Komentari
Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Lideri Evropske unije, predvođeni odlazećom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makoronom, sastali su se danas sa zvaničnicima država Zapadnog Balkana u Sloveniji na Samitu od koga se mnogo očekivalo u pogledu određivanja EU prema procesu proširenja na region Zapadnog Balkana. Samit ja završen nakon četvoročasovnih razgovora predstanika dve strane i niza bilateralnih susreta.

Približavanje članstvu striktno je uslovljeno daljim sprovođenjem reformi, stoji u deklaracije sa Samita.

Rezultat spremnosti EU da se odredi prema članstvu na Zapadnom Balkanu ozveničen je u zaključnoj deklaraciji - s jedne strane istaknuta je podrška proširenju EU na Zapadni Balkan, a s druge, nije postignut konsenzus članica da se u dokument, u skladu sa zahtevom Slovenije, unese i konkretan datum - 2030. godina. 

Šta znamo do sada

* Sastanku prisustvuju lideri svih 27 zemalja članica EU i Zapadnog Balkana - Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Kosova koje je označeno zvezdicom.

* Samit se odvija u dve sesije - na prvoj će učestvovati lideri država članica EU, a na drugoj će im se pridružiti i lideri zemalja Zapadnog Balkana. Potom je planirana konferencija za medije

* Predloženi zajednički dokument predviđa potvrđivanje evropske perspektive regiona, ali bez navođenja vremenskog okvira u kojem bi te zemlje mogle računati na članstvo

* Na marginama samita održan je i susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija uz prisustvo nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Francuske Emanuela Makrona

* Zajednička deklaracija predviđa nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja. Sam termin proširenje je tokom dana bio predmet sporenja jer su mu se protivile pojedine države članice.

20:03 Deklaracija Samita EU-Zapadni Balkan 

Samit EU i Zapadnog Balkana završen je danas u Sloveniji usvajanjem Deklaracije i porukom lidera zemalja EU kojom su potvrdili posvećenost proširenju, ali bez preciziranja vremenskog roka u kome bi to moglo da se desi.

"EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravlja posvećenost partnera u zemljama Zapadnog Balkana evropskoj perspektivi, što je u zajedničkom strateškom interesu", stoji između ostalog u Deklaraciji, prenosi STA.

U dokumentu se takođe navodi da "EU ponovo potvrđuje svoju posvećenost procesu proširenja", ali se dodaje da je značajno i "da EU može da održi i produbi sopstveni razvoj i obezbedi kapacitet za integraciju novih članica", što je stav za koji se Francuska zalagala poslednjih godina.

18:45 Meta: Ohrabruju poruke sa Samita

Albanski predsednik Iljir Meta naveo je da poruke sa današnjeg Samita EU-Zapadni Balkan ohrabruju i dodao da je naročito značajno da pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom počnu što pre.

Meta je ocenio da se evropska perspektiva regiona ostvaruje kroz reforme utemeljene na evropskim principima, kao i da regionalna saradnja treba da bude fokusirana na sprovođenje preuzetih obaveza.

17: 30 Bregu: Krajnje vreme za smanjenje cena rominga

Učesnici samita Zapadnog Balkana i Evropske unije potvrdili su danas Deklaraciju kojom pozdravljaju plan za smanjivanje cena rominga između EU i Zapadnog Balkana, saopštio je Savet za regionalnu saradnju.

"Zajedno sa vladama šest ekonomija Zapadnog Balkana i Evropskom komisijom, mi smo u Savetu za regionalnu saradnju napravili dobar, usklađen i pragmatičan plan kojim se utire put za smanjivanje cena rominga koji će nas u periodu od pet godina približiti domaćim cenama. Koristi započinjanja ovog procesa su očigledne. Sada je na svima nama ovde prisutnim da proaktivno, javno i složno pozovemo i podstaknemo operatere da, u tom smislu, odlučno rade zajedno," rekla je Majlinda Bregu na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana na kome su se danas na Brdu kod Kranja okupili lideri EU i regiona.

16:59 Žofre potvrdio da je Balkanu mesto u Eu

Novi šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre potvrdio je nakon samita poruku šefa diplomatije EU Žozepa Borelja da je Zapadnom Balkanu mesto u Evropskoj uniji.

 

16:40 Mišel: Ulaganja mogu EU učiniti vidljivijom

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel objavio je video sa ključim porukama nakon samita u Sloveniji.

On je napisao da je veza između reformi i ulaganja je najvažnija.

"EU je donela fundamentalne odluke da poveže Zapadni Balkan sa prioritetima, a to su Green deal i Digitalna agenda", naveo je predsednik Saveta EU Šarl Mišel i dodao da ulaganja mogu učiniti prisustvo EU vidljivijim na Zapadnom Balkanu.

 

 

16:24 Slovenija se zalagala za konkretan datum

Premijer Slovenije Janez Janša je naveo da se Slovenija zalagala za određivanje konkretnog datuma kada je proširenje EU u pitanju.

"Nije tajna da je Slovenija želela da se u Deklaraciju unese i određen rok. Vreme ipak nije deo Deklaracije, ali i dalje moramo da razgovaramo o tome", naveo je Janša na konferenciji za medije.

On je istakao da ova Deklaracija nosi dobre poruke za region, ali je naglasio da države potencijalne članice moraju da rade na modernizaciji svojih sistema kako bi se približile članstvu.

 

16:10: Španski premijer podržao članstvo ZB

Španski premijer Pedro Sančes izjavio je danas da njegova vlada podržava ulazak zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju u "najbližem vremenskom roku", javlja agencija Rojters.

Sančes je, na samitu EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, govorio i o reformi evropskog tržišta električne energije, poručujući da bi Evropska komisija mogla kupiti gas u ime svih zemalja članica EU ili samo u ime onih koji to žele.

"Predlog naše vlade je da Komisija EU pregovara u ime svih 27 država članica, a ako su neke od njih protiv, onda mi predlažemo pojačanu saradnju kojoj bi se mogle priključiti zemlje koje to žele, a Komisija bi pregovarala", rekao je Sančes novinarima nakon samita EU-Zapadni Balkan održanog na Brdu kod Kranja.

On je dodao da će Komisija o tome pregovarati u saradnji sa privatnim kompanijama.

Evropska unija je ranije saopštila da će ispitati način na koji se rukovodi njenim tržištem električne energije i razmotriti predloge za reviziju regulativa unutar bloka, jer nastoji da očuva planove za borbu protiv klimatskih promena usred rekordno visokih troškova energije.

15.45 Oglasio se i Makron

Francuski predsednik Emanuel Makron je izjavio danas da su zemlje Balkana na putu ka Evropskoj uniji i da im se mora pokazati da se nalaze u srcu Evrope.

profimedia

 

"Imali smo dobru diskusiju. Želja nam je da, kratkoročno gledano, ponovo damo evropsku perspektivu zemljama Balkana, koje su u srcu Evrope", rekao je Makron novinarima. On je, takođe, napomenuo da bi za prijem još šest članica bile neophodne reforme evropskog procesa donošenja odluka. Kakve je još poruke o evropskoj budućnosti regiona preneo Makron pročitajte u posebnoj vesti.

15.20 Vučić: Značajne poruke iz Slovenije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Sloveniji da je za Srbiju značajno što proširenje EU ostaje strateški interes Unije i dodao da se se na Samitu EU i Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja videlo koje zemlje žele da taj put bude brži, a koji ne. Šta je još Vučić rekao o evropskim perspektivama regiona, dijalogu sa Prištinom i odnosima sa Hrvatskom pročitajte u posebnoj vesti. 

15.00 Brdo deklaracija: Podrška proširenju i saradnji sa Zapadnim Balkanom

Lideri EU, uz saglasnost lidera sa Zapadnog Balkana, usvojili su danas na samitu EU-Zapadni Balkan deklaraciju u kojoj daju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i potvrđuju posvećenost procesu proširenja zasnovanog na "kredibilnim reformama partnera"uz naglasak na važnosti "jačanja integracija i kapaciteta apsorbcije novih članica" same EU.

Istovremeno se od partnera u regionu traži da prepoznaju i ističu podršku koju dobijaju od EU.

Od Beograda i Prištine se u tački šest očekuje konkretan napredak i normalizacija odnosa.

"Brdo deklaracija" podseća na važnost demokratije, vladavine prava i osnovnih prava na Zapadnom Balkanu, kako i na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, ljudska prava, prava manjina, rodnu ravnopravnost.

O detaljima dokumenta opširnije čitajte u odvojenoj vesti

14.51 Merkel: Nisam podržala fiksni datum za pristupanje Zapadnog Balkana

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila danas da su se učesnici samita EU-Zapadni Balkan saglasili da zemlje Zapadnog Balkana pripadaju Evropi, ali da ona nije podržala davanje fiksnog datuma zemljama za njihovo pristupanje Uniji.

profimedia

 

"Nisam podržala da se zemljama Zapadnog Balkana da fiksni datum za njihovo pristupanje Evropskoj uniji", izjavila je Merkel na samitu EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, a prenosi agencija Rojters.

Opširnije o stavu odlazeće nemačke kancelarke čitajte u odvojenoj vesti

14.42: Fon der Lajen: Cilj je proširenje

"Poruka komiisje je jasna, Zapadni Balkan je deo iste Evrope kao i Evropska unija. Delimo istu istoriju, interese, vrednosti i duboko sam uverena - istu sudbinu. EU nije kompletna bez Zapadnog Balkana", rekla je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na konferenciji za medije nakon Samita.

"Moja komisija će nastaviti da radi sve što može da ubrza proces proširenja i integracije regiona u EU. Mi želimo Zapadni Balkan u EU. Ne može biti nikakve sumnje po pitanju toga da je naš cilj proširenje", kaže Fon der Lajen.

Tanjug/AP Photo/Darko Bandic

 

Ona je dodala da mišljenje EU nije jedinstveno po pitanju proširenja.

"Moja druga poruka danas je da je i ekonomski plan od 30 milijardi važan za razvoj tržišta.
Ja razumem da šest zemalja Zapadnog Balkana dugo čeka na pridruživanje. Sada je već vidiljiv veliki progres, sada je ostalo da se radi na slobodi medija, vladavini prava, borbi protiv korupcije...", navela je šefica Evropske komisije..

Ona je pohvalila i dogovor o smirivanju tenzija na Kosovu postignut prošle nedelje i navela da je važno da se vidi da je moguće da se dođe do dogovora.

O porukama sa konferencije za medije nakon Samita opširnije čitajte u odvojenoj vesti.

14.19 Koliko poglavlja je Srbija do sada otvorila?

Otvaranje poglavlja u pregovorima Srbije i EU je tako u zastoju skoro pune dve godine, a u međuvremenu je došlo i do promene metodologije pridruživanja.

Promenu načina pregovora inicirala je Francuska, odnosno predsednik Emanuel Makron, a EU je zvanično metodologiju usvojila u maju 2020. godine, a u julu stigla je potvrda Srbije da je prihvata.

Tako su sada u šest klastera grupisana su 33 poglavlja, dok su dva poglavlja zasebna i ne pripadaju nijednom od klastera. Srbija sada, prema broju otvorenih poglavlja, negde na polovini puta. Otvoreno je 18 od 35, od kojih su dva privremeno zatvorena. 

 

 

13.49 Joksimović: Proširenje uneto kao jedan važan element ove deklaracije

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je danas na Brdu kod Kranja da postoje velike razlike članica Eu u pogledu politike proširenja.

"Mnoge države su rekle da ne žele da proširenje da bude tema, već da bude partnerstvo Eu i Zapadnog Balkana., Međutim, brojne sržave članice su se sikreno zalagale i supele da unesu upravo proširenje kao važan element ove drkalracije", navela je Joksimović.

profimedia

 

Ona je rekla da očekuje otvaranje novih klastera u okviru evrointegracija Srbije do kraja slovenačkog predsedavanja.

Odluku će, kako je navela, doneti države članice na osnovu izveštaja o napretku koji bi trebalo da „evidentira gde je Srbija u vladavini prava“.  Srbija je kako je navela spremna za otvaranje dva klastera.

Kakva je još očekivanja iznela ministarka Joksimović čitajte u odvojenoj vesti.

13.39 Ko je blokirao otvaranje novih poglavlja u junu? 

Deset zemalja u junu je blokiralo otvaranje trećeg i četvrtog klastera u oviru pregovora Srbije za članstvo u EU.  Zemlje koje su stopirale otvaranje klastera su Nemačka, Holandija, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska, Finska, Irska, Hrvatska i Bugarska. 

Opširnije o zemljama koje su upotrebile pravo veta da onemoguće dalji napredak na putu Srbije ka EU pročitajte u posebnoj vesti.

13.35 Zašto Srbija nije otvorila ni jedno poglavlje skoro dve godine

U polugodišnjem izveštaju Evropske komisije koji dolazi u formi non-pejpera, EK je početkom juna Srbiji uputila kritike u šest ključnih oblasti, zbog kojih na Međuvladinoj konferenciji tog meseca nije došlo do otvaranja novih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom (EU), pa samim tim ni do novog koraka napred na evropskom putu. 

Izveštaj u formi non-pejpera odnosio se na nekoliko ključnih oblasti - pravosuđe, borba protiv kriminala i korupcije, mediji, postupanje prema ratnim zločinima, osnovna prava i usklađivanje sa politikom EU.  

Tanjug/AP Photo/Petr David Josek

 

Upravo ono o čemu je Komisija pisala i zbog čega je Srbija ranije kritikovana, ostaje ključno i za dalje otvaranje klastera na putu Srbije ka EU. Prvi test biće već redovnom godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u oktobru. Od toga kakve budu nove ocene zavisiće i potencijal za otvaranje novih poglavlja i klastera. Opširnije o oblastima u kojima Srbija treba da napreduje, pročitajte u posebnoj vesti.

12.31 Dug put Srbije u EU

Od Evropskog saveta održanog u Feiri, 1. juna 2000. godine, kada je objavljeno da su sve zemlje procesa stabilizacije i pridruživanja "potencijalni kandidati" za članstvo u EU, počinje put koji traje do danas. 

Srbija je najpre, pre nego što je zvanično započela proces pregovora, uspela da dobije bezvizni režim kada su u pitanju zemlje EU, koji je na snagu stupio 19. decembra 2009. godine. Nakon toga, 22. decembra 2009. godine Republika Srbija ponela zvanični zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, a status kandidata za članstvo stekla je tek 1. marta 2012. godine.  

Srbija je u decembru 2015. godine otvorila i prva Poglavlja u okviru pregovora sa Evropskom unijom,  Poglavlje 32 - Finansijski nadzor i Poglavlje 35 ostalo - normalizacija odnosa  Beograda i Prištine.  Srbija je u narednom periodu otvarala po četiri poglavlja godišnje, osim u slučaju 2017. godine kada je otvorila šest poglavlja. Poslednje poglavlje otvoreno je 10. decembra 2019. godine, a u pitanju je Poglavlje četiri - sloboda kretanja i kapitala.  

 

 

13.28 Kako je Slovenija pokušala da preseče priču o "zamoru od proširenja"

Proširenje Evropske unije već godinama se u regionu doživljava kao usporen, pa čak i umrtvljen proces. Procesi pregovora zemalja regiona se stopiraju, poglavlja se ne otvaraju, a novi koraci na putu zemalja ka EU često budu zaustavljeni bilateralnim razlozima. Konkretno, Srbija nije otvorila novo poglavlje u pregovorima bezmalo dve godine.

Instagram.com/buducnostsrbije

 

Kada je Slovenija 1. jula preuzela predsedavanje Unijom, istaknuto je da će proširenje biti jedan od prioriteta njihovog predsedavanja. Slovenačka vlada tada je saopštila da EU mora uložiti zajedničke napore na radu na proširenju na zemlje Zapadnog Balkana najavljeno da će prilika za to biti samit EU-Zapadni Balkan biti održan u Sloveniji 6. oktobra.

O tome šta su stručnjaci ranije rekli za Euronews Srbija po pitanju dometa slovenačkog angažmana na pitanju proširenja pročitajte u posebnoj vesti.

13.14 Borelj pozvao na dijalog 

Šef diplomatije Evropske unije, Žozep Borelj, rekao je danas da je srećan što je došlo do prevazilaženja problema na severu Kosova i pozvao na nastavak dijaloga i prevazilaženje razlika.

"Što se tiče Srbije i Kosova, srećan sam što vidim da smo poslednjih dana prevazišli neke poteškoće na granici, na severu Kosova, a sada moramo da nastavimo proces dijaloga kako bismo rešili probleme među zemljama kandidatima. Na putu ka Evropi, razlike moraju da se ostave po strani i da se nastavi sa reformama", poručio je Borelj.

 

 

Šta je šef diplomatije EU rekao o očekivanjima od samita, pročitajte u odvojenoj vesti.

12.55 Sastanak Vučića i Plenkovića

Hrvatski premijer Andrej Plenković sastao se danas na Brdu kod Kranja sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, javila je agencija Hina sa samita čelnika Evropske unije sa političkim liderima zapadnog Balkana.

Nakon susreta predsednik Vučić je na svom Instagram nalogu objavio zajedničku fotografiju, bez detalja o susretu.

 

12.39 Svetski mediji o Samitu: Od optimizma do krize kredibiliteta

Svetski mediji izveštavaju o Samitu EU-Zapadni Balkan. Dok neki prenose optimistične izjave evropskih lidera o pridruživanju u blok, drugi, pak, govore o "krizi kredibiliteta" sa kojom se Brisel trenutno suočava u regionu Zapadnog Balkana. 

Rojters navodi se da su lideri EU pokušali da ubedi zemlje Zapadnog Balkana da su "oni porodica" i da mogu i dalje da se nadaju članstvu, dok BBC  tvrdi da "nade možda nisu toliko velike za konkretan progres".

Kako su o samitu izvestili ovi, ali i drugi svetski mediji, pročitajte u odvojenoj vesti.

Euronews Srbija
11.49 Liht: Ima pomaka

"Lopta je u našim rukama, ne samo EU. Na nama je da pokažemo da smo spremni za proširenje, da se približimo normama i vrednostima EU", rekla je za Euronews Srbija Sonja Liht predsednica Foruma za političku izuzetnost.

Ona je povodom završne deklaracija oko koje se, prema informacijama Euronews Srbija i dalje lome koplja, rekla da postoji nada da će termin proširenje biti pomenut.  Ipak, istakla je da je važno da se pomak vidi u drugim stvarima.

Euronews Srbija

"Tu je evropski investicioni plan, predodređeno je 20 milijardi evra za podršku Zapadnom Balkanu, ako krenu putem digitalizacije i evropske ekonomije. I mi moramo raditi na svojim reformama, na sebi, vladavini prava, uvođenju jasnih standarda i normi koje postoje u EU", navela je Liht. Šta je još Sonja Liht rekla, pročitajte u odvojenoj vesti.

11.36 Investicioni paket od 30 milijardi evra za region

Evropska unija napravila je plan investiranja koji uključuje 30 milijardi evra za zemlje Zapadnog Balkana, u cilju približavanja ovog regiona EU, saopštio je Savet EU.

 

 

Ovim planom, EU želi da finansira dalje razvijanje digitalne budućnosti, privatnog sektora, ljudskog kapitala i obnovljivih izvore energije u zemljama Zapadnog Balkana. Šta obuhvata sveobuhvatni Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan pročitajte u odvojenoj vesti.

11.24 Mišel: Što pre rešiti preostala bilateralna pitanja u regionu

Predsednik Saveta Evropske Unije Šarl Mišel, koji u Sloveniji učestvuje na Samitu EU - Zapadni Balkan, saopštio je danas da je u razgovoru sa slovenačkim premijerom Janezom Janšom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, istaknut značaj brzog rešavanja svih preostalih bilateralnih pitanja u regionu kako bi počeli pristupni pregovori.

 

 

Mišel je u objavi na Tviteru poručio da je dijalog ključan za regionalnu stabilnost i bezbednost. On je naveo da je danas razgovarao i sa premijerima bugarske i Severne Makedonije, Rumenom Radevim i Zoranom Zaevim.

11.17 Članice podeljene po pitanju proširenja

Pre početka Samita na Brdu kod Kranja očigledna su bila razmimoilaženja u stavovima prema proširenju EU na Zapadni Balkan, pre svega  među članicama EU, javlja reporter Euronews Srbija. Ta razmimoilaženja su sve očiglednija uprkos porukama predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je rekla da je Zapadnom Balkanu mesto u EU. Njeno mišljenje, naime, deli i austrijski kancelar Sebastijan Kurc, a na istoj strani je i predlog Slovenije da bude ceo Zapadni Balkan u EU do kraja 2030. godine.

Tanjug/Nebojša Tejić

 

Ipak, holandski premijer Mark Rute je objavio da ide da razgovara o saradnji sa Zapadnim Balkanom, dok nije pominjao proširenje. Ketrin Ešton, nekadašnja visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, objavila je uoči samita autorski tekst za "Politico" napomenuvši da je Zapadnom Balkanu mestu u EU, ali da je signal iz EU da to nije spremnost bloka. Kako je navela, ako ZB ne postane deo EU, neki drugi, koji ne dele evropske vrednosti, će zauzeti taj prostor koji je bliskiji Evropskoj uniji.

Pogledajte uključenje reportera Euronews Srbija iz Slovenije:

Euronews Srbija

11.13 Vučić sa liderima zemalja EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas, uoči početka Samita EU - Zapadni Balkan, sa zvaničnicima Unije i liderima zemalja članica.

"Razgovori o svim važnim temama pred početak Samita lidera Evropske Unije i Zapadnog Balkana", napisao je Vučić na zvaničnom instagram nalogu "Budućnostsrbije", uz fotografije susreta.

Predsednik Srbije razgovarao je sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, austrijskim kancelarom Sebastijanom Kurcom, premijerom Luksemburga Gzavijeom Betelom, premijerom Češke Andrejem Babišem, komesarom za proširenje EU Oliverom Varheijem, premijerom Slovačke Eduardom Hegerom.

11.07 Još se lome koplja oko završne deklaracije

Reporter Euronews Srbija Stefan Goranović javlja da se na Brdu kod Kranja i dalje lome koplja oko formulacije koja će biti upotrebljena u završnom dokumentu Samita lidera EU i Zapadnog Balkana. Neke članice se zalažu da se ne pominje proširenje, već samo partnerstvo za državama regiona. Kako je navela ministarka Jadranka Joksimović, pojedine države su rezervisane prema terminu proširenje.

Tanjug/AP Photo/Darko Bandić

 

 

Iako se uoči Samita u Sloveniji govorilo da bi u fokusu moglo da bude proširenje EU na Zapadni Balkan, za sada su dominantne druge teme, prenosi reporter Euronews Srbija.

Ipak, kada je reč o proširenju, razlikovale su se poruke čelnika EU. Sa jedne strane navodi Šarla Mišela i Ursule fon der Lajen, koji kažu da je Zapadnom Balkanu mesto u EU, dok sa druge strane francuski predsednik Emanuel Makron nije time oduševljen kao i da su predstavnici još nekoliko država rezervisani kada je reč o proširenju na Zapadni Balkan.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je za medije da su zemlje koje su rezervisane prema proširenju spremne da ostvare partnerstvo sa zemljama Zapadnog Balkana.

Pogledajte uključenje reportera Euronews Srbija iz Slovenije.

Euronews Srbija

 

10.53 Varheji: Odluke o pregovorima i otvaranju novih klastera

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, izjavio je danas da će lideri okupljeni na samitu EU-Zapadni Balkan ”potvrditi i jasno poručiti da su posvećeni punoj integraciji i članstvu Zapadnog Balkana u EU”.

”U tom pravcu moramo da preuzmemo i našu odgovornost i donesemo odluke kao što su otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, otvaranje klastera sa Srbijom, ubrzanje rada na kandidaturi BiH i viznoj liberalizaciji za Kosovo”, rekao je Varheji po dolasku na Samit.  Šta je Varheji još poručio, pročitajte u odvojenoj vesti.

10.37 Odgovor Evropske komisije na navode o ukidanju bezviznog režima

Povodom dokumenta koji je objavio EUObserver i, prema kome su pojedine članice EU dovele u pitanje bezvizni režim za Srbiju i Albaniju, Euronews Srbija kontakirao je Evropsku Komisiju. Iz Evropske komisije su za naš portal rekli, da je Srbija nastavila sa ispunjavanjem uslova za bezvizni režim putovanja u zemlje članice Evropske unije i sa uvažavanjem prošlogodišnjih preporuka.

profimedia

 

 

 

Šta je rečeno iz Evropske komisije za Euronews Srbija povodom ukidanja bezviznog režima pročitajte u posebnoj vesti. 

10.26 Dva interna dokumenta koji su poljuljali ideju evropske perspektive 

Dva interna dokumenta, koji su doveli u pitanje i proširenje, ali i bezvizni režim Srbije i Albanije objavljeni su uoči Samita. Najpre je agencija Rojters, pozivajući se na interni dokument EU u koji je imala uvid, objavila da Evropska unija više ne može da pristane na davanje garancija za buduće članstvo balkanskim držvama kojima je obećano mesto u Uniji. Opširnije o dokumentu koji je doveo u pitanje spremnost EU na proširenje na Zapadni Balkan pročitajte u posebnoj vesti.

 

EPA/IGOR KUPLJENIK

 

 

 

Samo dan kasnije, dok se još uvek govorilo o dokumentu Rojtersa, EUObzerver objavio je još jedan interni papir EU. Prema tom dokumentu, članice Evropske unije otvorile su u okviru rasprave pitanje mogućnosti ukidanja bezviznog režima za pet zemalja, među kojima su i Srbija i Albanija, a zbog problema nezakonitog boravka i neosnovanog traženja azila. Opširnije o dokumentu koji se bavi pitanjem ukidanja bezviznog režima pročitajte u posebnoj vesti.

10.15 Kako je predložen konkretan datum

Uoči Samita, i nakon dva interna dokumenta koji su poljuljaji evropsku perspektivu, stigao je takozvani slovenački predlog koji je preneo Fajnenšal tajms, a koji je kao datum za proširenje EU označio 2030. godinu. 

U tom predlogu, koji je iznet na sastanku ambasadora u Briselu, navodi se da bi Evropska unija do kraja decenije trebalo da se proširi na čitav Zapadni Balkan, a predlog je navodno iznenadio ostale zemlje članice, koje su ga, prema navodima Tanjuga, opisale kao potpuno nerealan.  Opštirnije o slovenačkom predogu za proširenje EU na Zapadni Balkan pročitajte u posebnoj vesti.

10.05 Sančez: Balkan je deo Evrope

Premijer Španije Pedro Sančes ponovio je danas da je Španija jedna od zemalja Evropske unije koja nije priznala Kosovo, zbog čega je važno da bude prisutna na svim forumima Evropske unije.

"Balkan je takođe deo Evrope, a Španija je uvek podržavala evropske ambicije i integraciju balkanskih zemalja u Evropsku uniju", izjavio je Sančes uoči Samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja.

09.55 Kurc: Zapadni Balkan pripada Evropi

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc rekao je da ovaj samit treba da pokaže kakva je perspektiva regiona Zapadnog Balkana.
"Ovaj region geografski pripada evropi i mislim da joj mesto u EU", rekao je Kurc.

09.45 Kurti: Sastanak s Vučićem

Premijer Kosova Aljbin Kurti povrdio je da će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandarom Vučićem u okviru samita čelnika Evropske unije sa političkim liderima zemalja zapadnog Balkana koji se danas održava na Brdu kod Kranja.

Euronews Srbija

 

Kurti je novinarima rekao da će se sa Vučićem sastati u pauzi dve sesije samita, a da će sastanku prisustvovati nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron. Opširnije o tome šta je Kurti rekao novinarima u Sloveniji pročitajte u posebnoj vesti. 

09.23 Fon der Lajen: Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas, uoči Samita EU-Zapadni Balkan na Brdu kod Kranja, da tim skupom Unija šalje veoam važnu poruku regionu, a to je da Zapadni Balkan pripada EU.

"Želimo da uputimo veoma jasnu poruku, a to je da Zapadni Balkan pripada EU. Želimo ih u EU. Mi smo jedna evropska porodica. Delimo istu istoriju, vrednosti i uverena sam i istu sudbinu“, poručila je ona.

 

 

Fon der Lajen je naglasila da članice EU žele integraciju Zapadnog Balkana jer znaju da je to dobro kako za Zapadni Balkan, tako i EU.

"Imamo zajedničke inetrese i možemo se zajednički bolje razvijati. Mora napredovati integracija Zapadnog Balkana u zajedničko tržište. Moja poruka Zapadnom Balkanu je - želimo vas u EU, nastavite sa reforma, cilj je pred očima", poručila je predsednica Evropske komisije.

09.03 Dolazak učesnika Samita 

Na Brdu kod Kranja počelo je okupljanje učesnika Samita. Prvi među liderima zapadnog balkana koji je došao je Milo Đukanović. a nekoliko minuta kasnije i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

profimedia

 

 

08.41 Predlog završne deklaracije bez navedenih datuma

Nacrt Deklaracije današnjeg Samita EU-Zapadni Balkan, koji će biti održan na Brdu kod Kranja, ne sadrži nikakav datum za prijem zemalja regiona u članstvo Unije, prenose austrijski mediji.

U Deklaraciji EU podvlači jasnu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i privrženost procesu proširenja. Austrijska štampa prenosi i da će se odluke donositi na osnovu verodostojnih reformi partnera, fer i striktnih uslova, kao i pojedinačnih doprinosa kandidata za članstvo.

Deklaracija ne sadrži niti jedan datum, ni mapu puta, pa tako ni za početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Austrija je, kao i Slovenija, lobirala da se u deklaraciji nađu konkretni datumi.

Slovenija je predložila da to bude 2030. godina kada bi proces proširenja sa svim kandidatima regiona trebalo da bude zaključen. Prema pisanju austrijskih medija, Francuska je pre svih drugih zemlja koja koči proširenje EU.

08.32. Kosovo sa zvezdicom 

Na Samitu koji se danas održava na Brdu kod Kranja neće biti istaknutih simbola Kosova, iako će predstavnici Prištine prisustvovati Samitu. 

Naime, premijer Španije Pedro Sančez učestvovaće na samitu EU-Zapadni Balkan, ali kako je preneo španski list El Periodiko, nakon saznanja da tamo neće biti simbola Kosova. 

Poslednji put kada je lično pozvan, 2018. godine, tadašnji predsednik španske vlade Marijano Rahoj nije prisustvovao zbog učešća Kosova. 

EPA/VALDRIN XHEMAJ

 

Zbog toga neće biti zastava ili simbola bilo koje zemlje, a uobičajeni znakovi koji se postavljaju na sto sadržaće imena učesnika, ali bez navođenja bilo kakve fukcije, poput predsednika ili premijera, prenosi Kosovo online. 

08.29 Ko su učesnici

Samitu prisustvuju lideri svih 27 zemalja članica EU i Zapadnog Balkana - Albanije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije, a Kosovo učestvuje pod zvezdicom.

U okviru Samita biće održane dve sesije, na prvoj će učestvovati lideri država članica EU, a na drugoj će im se pridružiti i lideri zemalja Zapadnog Balkana.

Albaniju će u Sloveniji predstavljati premijer Edi Rama, dok će Severnu Makedoniju, koja takođe čeka otvaranje pristupnih pregovora predstavljati premijer Zoran Zaev. 

 

 

U ime Bosne I Hercegovine, koja se trenutno nalazi najdalje od članstva u EU, na Samitu će biti predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić. 

Nakon toga na zajedničkoj pres konferenciji obratiće se predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i premijer Slovenije Janez Janša.

Tanjug/AP Photo/Darko Bandić

 

8.13 Sijarto: Zapadni Balkan ključan za evropske integracije

Zapadni Balkan se ne sme posmatrati kao zadnje dvorište Evrope, već kao ključni region bez kojeg nema napretka ni transatlantskih ni evropskih integracija, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto na bezbednosnom forumu u Varšavi.

Sijarto je rekao da je kontroverzno to što EU nije napredovala sa integracijama, a da se ministri zapadnih zemalja često žale da zemlje poput Rusije, Kine, Turske i Saudijske Arabije pokušavaju da izvrše uticaj na region.

"Kako možemo da pobedimo u igri ako ne izađemo na teren? Ako EU ne može da inegriše region, drugi će to učiniti", upitao je ministar.

07.34 Plenković: Podržavamo proces proširenja EU na susede

Hrvatska podržava proces proširenja EU-a na susedne zemlje, rekao je sinoć premijer Andrej Plenković u Sloveniji i upozorio da se bez jasne poruke jugoistoku Evrope o evropskoj perspektivi otvara prostor za druge globalne sile na tom prostoru.

"Pozicija Hrvatske vrlo je jasna. Mi podržavamo evropsku perspektivu, proces proširenja EU-a na nama susedne zemlje. Smatramo da je to izrazito važno i da tu poruku trebamo snažno poslati i danas", rekao je Plenković novinarima.

Dodao je da će deklaracija sadržavati termine poput evropska perspektiva i proces proširenja, ali kaže da "nije realno očekivati" da će se u njoj navesti i vremenski okvir ulaska tih zemalja u EU.

07.30 Merkel i Makron u Sloveniji 

Samitu u Sloveniji prisustvuju i Angela Merkel i Emanuel Makron, kao dva najistaknutija lidera EU. 

Naime, Nemačka i Francuska vide se kao zemlje EU koje se najviše pitaju, posebno kada je u pitanju proces proširenja na Zapadni Balkan. Svoje prste Merkelova je posebno umeštala pokretanjem Berlinskog procesa, dok je Makron zaslužan za promenu metodologije pridruživanja usvojenoj prošle godine. 

Kako Merkel broji svoje poslednje dane na mestu kancelarke, čekajući formiranje nove vlade i svog naslednika, pitanje je da li će upravo Francuska i Makron preuzeti uticaj kada je Zapadni Balkan u pitanju.  

Dolazak Merkelove i Makrona pokazuje da shvataju geostrateški značaj ovog područja i to sigurno nosi određenu simboliku. Da li će biti nekog prodora u integracijama, to je već ono što ne znamo. Ako bi Nemačka podržala slovenački predlog, to bi bio ključan događaj samita, ali videćemo da li će se to desiti", rekao je za Euronews Srbija Slobodan Zečević sa instituta za evropske studije. 

07:07 Kakve stavove su iznele članice po pitanju deklaracije

Zapadne zemlje, na čelu sa Francuskom, insistirale su da se uz "proširnje" navedu i jasna "uslovljavanja" koja su i ranije postojala kad je reč o političkim i ekonomskim kriterijumima koje zemlje kandidati moraju da ispune pre dobijanja članstva, ali ovog puta i uz definisanje "jačanja integracija i kapaciteta apsorpcije novih članica" od strane same EU.

 

AP/Michel Euler, profimedia

 

Zemlje koje su naklonjene proširenje tražile su da se u deklaraciju bez uslovljavanja ubaci podrška "proširenju" za Zapadni Balkan. Slovenija je, prema diplmatskim izvorima, prenosi Tanjug, na sastanku ambasadora EU 1. oktobra, tražila da se ubaci i 2030. godina kao vremenska odrednica za pristupanje regiona EU.

7:05 Šta će stajati u zaključnoj deklaraciji

Uoči Samita, zemlje članice Evropske unije postigle su dogovor o tekstu deklaracije, koju bi trebalo da usvoje danas, a kojom potvrđuju privrženost procesu proširenja na Zapadni Balkan i ujedno naglašavaju važnost kapaciteta EU da integriše nove članove, preneo je RTS saznanja iz diplomatskih izvora u Briselu.

"EU potvrđuje posvećenost procesu proširenja, na osnovu verodostojnih reformi, ispunjavanja striktnih i fer uslova, i po principu sopstvenih zasluga", stoji u tekstu u kojem se naglašava i da EU mora da "zadrži i nastavi sopstveni razvoj, uključujući i kapacitet da integriše nove članove", navodi RTS, pozivajući se na saznanja iz diplomatskih krugova u Briselu. 

Tačka deklaracije oko koje se još pregovara treba da predvidi i obaveze u "procesu proširenja" pod uslovom sprovođenja "kredibilnih reformi" od strane partnera, ali i uz postizanje sopstvenog "kapaciteta za integrisanje novih članica".

Dogovor je, kako Tanjug saznje, iz diplomatskih izvora postignut oko svih ostalih 28 tačka deklaracije koje se odnose na ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, borbu protiv kovida 19 i političku i bezbednosnu saradnju.

7:03 Očekivanja od Samita

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik rekao je u ponedeljak da od Samita u Sloveniji očekuje jasne signale za početak pristupnih pregovora Albanije i Severne Makedoniji, kao i otvaranje poglavlja i klastera u slučaju Srbije.  

Podrška aktivnostima Slovenije, kao predsedavajuće EU, koja je pokazala svest EU o značaju regiona i potrebi za napretkom stigla je i od je šefa delagacije EU u Beogradu Emanuela Žofrea. 

"Samit država EU treba da potvrdi evropsku aktivnost i da se podstaknu neke konkretne aktivnosti poput plana investicija koja je osnova naših aktivnosti u regionu", rekao je Žofre. 

Tanjug/Tara Radovanovic

Kurc: Zapadnom Balkanu i dalje mora ponuditi verodostojna pristupna perspektiva

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc, koji će učestvovati na Samitu EU-Zapadni Balkan, na Brdu kod Kranja, ističe da se Zapadnom Balkanu i dalje mora ponuditi verodostojna pristupna perspektiva, a što je zatražio i šef delegacije Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) u Evropskom parlamentu Andreas Šider. 

"Umesto da postave razumljivu mapu puta za pristup, zemlje članice EU su, u dogovoru uoči Samita, ostavile ponovo otvorena vrata za povlačenje", naveo je Šider u saopštenju. 

7:00 Program Samita

Samit na Brdu kod Kranja će biti održan kroz dve odvojene sesije - na prvoj će učestvovati lideri država članica EU, a na drugoj će im se pridružiti i lideri zemalja Zapadnog Balkana. 

U fokusu skupa biće reafirmacija evropske perspektive Zapadnog Balkana, koja je, kako ističu u Evropskoj komisiji, od obostranog strateškog interesa i ostaje zajednički strateški izbor. 

Teme skupa biće i intenziviranje regionalne saradnje, kao i potencijali za dalju saradnju u političkim i bezbednosnim pitanjima od zajedničkog interesa. 

Na plenarnoj sednici liderima EU pridružiće se predstavnici Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke i Saveta za regionalnu saradnju.  

6:52 Lideri EU i Zapadnog Balkana danas u Sloveniji

Ključna dešava na današnjem Samitu EU i Zapadnog Balkana sa koga bi mogle da budu poslate značajne poruke u vezi sa perspektivom proširenja Unije na region Zapadnog Balkana pratite u LIVE blogu na portalu Euronews Srbija.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Srbija