Odalović: Uoči NATO agresije smo pokušavali dijalogom da rešimo probleme sa Albancima
Komentari
24/03/2026
-10:21
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da je Srbija uoči NATO agresije 1999. godine bila izložena teškoj bezbednosnoj situaciji u AP Kosovo i Metohija i da je uprkos tome pokušavala da dijalogom rešava krizu na KiM, ali da do toga, nažalost, nije došlo.
Odalović je, povodom 27 godina od početka NATO agresije na SRJ, rekao da su tadašnje vlasti u više navrata pre bombardovanja, pokušale da uspostave razgovor sa predstavnicima Albanaca na KiM kako bi se zaustavili sukobi, uz nadu da do NATO napada neće doći.
"Mi nismo bili neko koji je prizivao NATO agresiju, niti je sa NATO-om na bilo koji način bio u konfrontaciji. Mi smo pokušavali da sa kosovskim Albancima kroz započeti dijalog rešavamo pitanje autonomije, stepena autonomije, vršenja vlasti koja je dole bila postavljena u skladu sa Ustavom. Bili smo spremni da određene ustupke uradimo da bi to jednostavno funkcionisalo. Međutim, njima nije dozvoljeno ni da sednu za sto", istakao je Odalović.
Naveo je da je jugoslovenska delegacija 17 puta na najvišem nivou dolazila da se sretne sa predstavnicima Albanaca sa KiM i da razgovara o mirnom rešenju.
"Nažalost, sem prvog sastanka, nikada se više nisu sastali. To je bila naša i dobra vera i dobra namera", rekao je Odalović i dodao da misli da o tome nisu odlučivali ni Albanci na KiM.
"Neki centri su već u oktobru 1998. godine doneli odluku da će nas bombardovati", naveo je Odalović.
Govoreći o pregovorima u Rambujeu, koji su prethodili bombardovanju, Odalović je ukazao da ono što je tada predstavljeno delegaciji SR Jugoslavije bila opšta kapitulacija na koju, kako je istakao, niko odgovoran nije bio spreman da pristane, bez obzira na to što su posledice bile katastrofalne.
Povezane vesti
"Verovali smo da će autoritet međunarodnih organizacija biti takav da će sprečiti jednu ovakvu agresiju kakvu je NATO izvršio na našu zemlju", dodao je Odalović.
Naveo je da je prisustvom tadašnjeg šefa posmatračke misije OEBS na KiM Vilijama Vokera 1998. godine počela "prljava" kampanja protiv Srbije.
"Imamo međunarodnu zajednicu koja je nabila glavu u pesak jer joj ne odgovara da se ove stvari čuju i vide, jer su oni saučesnici toga, saučesnici od pripreme, direktne intervencije do onoga što se kasnije realizovalo. Oni su svoju javnost u stvari pripremali na lažima. Jedna od laži je bila Vokerova, koja je pripremala prvenstveno američku javnost i javnost zapadnih zemalja koje su podržale NATO agresiju", naveo je Odalović.
TANJUG/ ALEKSANDAR NIĆIFOROVIĆ
Govoreći o početku bombardovanja 24. marta, Odalović je istakao da je napad bio očekivan i da je situacija bila izuzetno teška i dodao je da je, osim vazdušnih udara, stanovništvo na KiM bilo izloženo i napadima albanskih terorista.
Prisećajući se stradanja civila i razaranja od NATO bombi, naveo je da su to slike koje se ne mogu zaboraviti, a kao jedan od najtežih događaja ispričao je slučaj kada je pogođena kuća u kojoj je stradalo 11 ljudi, među kojima devetočlana porodica Roma.
Kao posebno potresan slučaj naveo je pogođen autobus sa civilima u mestu Lužane, pri čemu je stradalo više od 60 osoba.
Odalović je podsetio da su tokom bombardovanja oštećeni civilni objekti poput pošte, banaka, kao i groblja, navodeći kao primer groblje u Prištini.
Povezane vesti
"To su sve slike koje ne mogu da se zaborave i ne smeju da se zaborave, a sve su to civili ili civilni objekti, civilne žrtve", naglasio je Odalović.
Na pitanje kako je NATO opravdavao izbor ciljeva, Odalović je rekao da su pojedini predstavnici Alijanse, među kojima i tadašnji portparol Džejmi Šejn, govorili da su žrtve napada "kolateralna šteta", a da su pogođene objekte često označavali kao legitimne mete.
Naveo je da je za Šejna sve što mu nije odgovaralo bila "kolateralna šteta".
"A sve što su pogodili bili su za njih legitimni ciljevi. I kada ih pitate kako može bolnica da bude legitimni cilj, tu više nema odgovora", kaže Odalović.
Ukazao je da je država 1999. godine uspela da spreči da trupe NATO-a uđu kopnenim putem na teritoriju Srbije, a zahvaljujući bitkama na Košarama i Paštriku, gde su, kako je istakao, srpski vojnici sprečili teroriste OVK obučene u centrima širom Albanije da se ubace na teritoriju KiM.
Osvrćući se na period nakon Kumanovskog sporazuma i usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, naveo je da su očekivanja bila da će međunarodne snage obezbediti mir i sigurnost za sve zajednice na KiM, ali da su usledili napadi na srpsko i drugo nealbansko stanovništvo, uključujući proterivanja, ubistva i uništavanje imovine.
"Mi smo verovali da će ona stvarno doneti i obezbediti mir sa 50.000 mirovnjaka koji su bili dobro obučeni, opremljeni, pripremljeni i da ćemo dobiti garanciju da niko neće biti ni proteran, napadnut, niko neće biti ubijen, niko neće biti kidnapovan, da se omogući Albancima koji su bili napustili prostore Kosova i Metohije da se vrate svojim kućama i da se grade neki mostovi za neki budući zajednički život. Nažalost, dobili smo dva pogroma", rekao je Odalović.
Govoreći o zločinima nad Srbima koji su tokom NATO agresije izvršili pripadnici tzv. OVK, Odalović je naveo slučaj kod Radonjićkog jezera, gde su pronađena tela 44 Srba, Roma i Albanaca, ističući da su međunarodni predstavnici i novinari bili upoznati sa tim događajem, ali da takvi sadržaji nisu dobili prostor u međunarodnim medijima.
On je istakao da se i danas u delu međunarodne javnosti izbegava suočavanje sa zločinima nad Srbima.
Odalović je ukazao da se, nakon svih dešavanja u AP KiM, poseban problem javio kada je reč o nestalim licima i da i dalje postoje prepreke u procesu njihovog pronalaženja i identifikacije.
Naveo je da postoje lokacije za koje postoje saznanja da se tu nalaze posmrtni ostaci ubijenih, ali da Priština ne sarađuje u ispitivanju tih lokacija i ne dozvoljava pristup lokacijama koje je srpska strana identifikovala.
Odalović je dodao da je doskorašnji šef pregovaračkog tima Prištine u dijalogu sa Beogradom Besnik Bisljimi jednom prilikom u Briselu rekao da bi otvaranje grobnica i pronalaženje Srba bila potvrda da su Albanci tokom rata činili zločine i da to njima ne odgovora.
Govoreći o aktuelnoj situaciji i odnosima Srba i Albanaca dve decenije posle sukoba, Odalović je naveo da nije uspostavljen normalan suživot.
Podsetio je da su Briselskim sporazumom bila identifikovana ključna pitanja, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština, kao i oblasti poput policije, pravosuđa, telekomunikacija i energetike.
Odalović je ukazao da se situacija dodatno pogoršala i da su odnosi između Srba i Albanaca sve lošiji, kao i da danas postoji i fizički i institucionalni pritisak na Srbe.
"Imamo institucionalni teror koji sprovodi danas Aljbin Kurti i sve nas više udaljava, u stvari, od mostova, od tačaka oko kojih smo mogli da se dogovorimo. Neko poverenje i neka zajednička budućnost nam se iz dana u dan sve više udaljava. To je ono što je, nažalost, stvarnost, a u prisustvu i pod budnim okom onih istih koji su nas i bombardovali", rekao je Odalović.
Komentari (0)