Igre 
Tenzije na Bliskom istoku podgrejao Iran raketnim napadima: Da li je Teheran uspeo da "pokaže mišiće" rivalima?
Komentari27/01/2024
-20:30
Situacija na Bliskom istoku je uzavrela, a stepen tenzija podignut je prošle nedelje brojnim raketnima udarima u kojima je zapravo učestvovao i Iran. Ova zemlja je prvo u utorak neočekivano izvela raketni i napad dronovima na pakistansku teritoriju, a sve intenzivniji dugogodišnji "rat u senci" između Izraela i Irana pojačao se kad je Iran ispalio rakete na mesto koje je opisao kao sedište izraelske obaveštajne službe Mosad u Irbilu, u iračkoj polu-autonomnoj oblast Kurdistan.
Iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahjan izjavio je da je Teheran sa Irakom podelio obaveštajne podatke o, kako kaže, aktivnostima izraelske obaveštajne agencije Mosad. Međutim, Irak je negirao da postoji bilo kakav špijunski centar u toj zemlji, navodi Rojters.
Zapadni mediji tvrde da je Iranska revolucionarna garda izvela raketne napade na susedne države zbog, kako kažu, unutrašnjih pritisaka islamističkih tvrdolinijaša, nezadovoljnih blagim akcijama Irana na rat u Gazi i na američke napade na Hute u Jemenu. O ovome je za Euronews Srbija govorio iranski novinar Puja Mirzai, koji je rekao da se iranske operacije "svode na očuvanje nacionalne bezbednosti i nacionalnih interesa Irana".
"Poenta je da, iako se radi o teoriji zapadnih medija, ona je potpuno neutemeljena u vezi sa operacijama koje je Iran izveo u Iraku. Samo da vas podsetim, osam godina pre ove operacije, Iran je istovremeno započeo bezbednosne pregovore sa saveznom vladom Iraka i sa regionalnom tzv. vladom Iračkog Kurdistana. U skladu sa zaključcima, oni su pristali da nadgledaju svoju stranu granice. Znate, Iran ima veoma dugačku granicu sa Irakom, ali realnost je da tamo deluju dve vrste terorističkih grupa. Neke su, kako bismo rekli, separatističke, najčešće etnički Kurdi koji se nalaze u toj oblasti. Druga vrsta je najčešće povezana sa izraelskim cionističkim obaveštajnim službama, poput Mosada, Šabaka i slično. Oni imaju baze i štabove. Ovo ne tvrdimo samo mi, ovo je očigledno. Izraelci i Kurdi su govorili o tome. Tamo ima štabova, možda ima nekih slučajnosti, ali nema uzročnih posledica između celokupne situacije na Bliskom istoku i iranskih operacija. Iranske operacije svode se na očuvanje nacionalne bezbednosti i nacionalnih interesa Irana", rekao je on.
Na pitanje da li je Iran ovim napadima želeo da "pokaže mišiće" regionalnim rivalima, poput Izraela, ali i zapadnim zemljama, Mirzai je dodao da je poznato da Iran smatra Izrael bezbednosnom pretnjom broj jedan.
"Ali po nedavnim rečima takozvanih cionista, poput premijera Netanjahua, ako pratite, možete videti da ponavlja kako bi mogli da napadnu Iran, kako bi mogli da upotrebe nuklearno oružje. Što se tiče ovih operacija, možda su one imale mnogo istovremenih uzroka, ali mi to ne možemo svesti samo na pokazivanje mišića ili nešto slično. Ali definitivno, Iran je pokazao da je sposoban da napadne sa distance od 1.200 do 1.500 kilometara sa svojih granica. Dakle, ako pogledate mapu, da, to znači da sa istim projektilima Iran može da napadne Izrael, ali to ne znači da Iran to želi da uradi", rekao je on.
"Osim Huta niko ne daje direktnu podršku Palestincima"
Komentarišući za Euronews Srbija situaciju na Bliskom istoku, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović rekao je da je činjenica da osim Huta niko ne daje direktnu podršku Palestincima.
Povezane vesti
"Hezbolah u nekoj meri, sad je upitno da li je to dovoljno ili nije. Govori se o tome da svi nešto čekaju. Šta čekaju? Ja na neki način posmatram to ovako: sa jedne strane, Iran zaista poseduje vojni kapacitet da učestvuje i da utiče. I to ne samo preko proksija kao što su Hezbolah ili Huti, već i direktno kao Iranska revolucionarna garda. Mislim da se on odlučuje da to ne uradi zato što bi u ovom trenutku bili veći gubici nego dobitak", rekao je on.
Kako je rekao, to bi verovatno na neki način dovuklo veliki broj drugih saveznika Izraela da se uključe u ceo sukob.
"A to ne želi Iran. Niko ne želi da se sukob razgori. A sa druge strane, iskreno bih obratio pažnju na činjenicu da je Iran dosta zatvorena država. Mi nismo sigurni koliko su oni politički stabilna država. Videli smo terorističke napade pre nekoliko nedelja, videli smo ogromne proteste protiv verske policije prošle godine. Dakle, prosto možemo samo da nagađamo sa kojim razlozima iranska administracija i uopšte ljudi koji odlučuju u Iranu se opredeljuju kako će to da urade. Pa, kao što Huti kontrolišu ulazak u Crveno more i prave ogromne probleme svetskoj ekonomiji, Iran isto to može da uradi u Persijskom zalivu, a on to ne radi. S jedne strane zato što i on izvozi naftu, a sa druge strane zato što, opet iz ovih razloga koje sam prethodno naveo, mislim da mu ne ide u prilog", rekao je Vujinović.
Inače, Rojters je pre nekoliko dana objavio reportažu u kojoj se govori da Kina sada najviše pritiska Iran da obuzda Hute. Navodno upravo zbog ekonomije, zbog sigurnosti prolaska brodova kroz Crveno more. Na pitanje da li ta vrsta pritiska može da obuzda Hute, a ne napadi Amerikanaca i Britanaca, Vujinović ističe da imajući u vidu intenzitet tih napada, jasno je da je to više medijski nego što je istinski pokušaj onemogućavanja vojnih kapaciteta da udaraju po Izraelu.
"Mi smo imali i juče napade na južni Izrael od strane Huta i njihovih bespilotnih letelica i krstarećih raketa. Dakle, što se tiče Kine, ona zaista jeste sve veći igrač u regionu Bliskog istoka. Ona je država koja pokušava da uvede saglasnost između večnih protivnika Saudijske Arabije i Irana. Njen projekat Put svile zaista jeste nešto što njima je glavni prioritet. Njihove baze se nalaze, znači Kina ima veoma malo baza na svetu, a neke od njih su u tom regionu. Prosto nije mi nemoguće to što je Rojters zaključio, iz prostog razloga što kineska privreda koja je najmoćnija suštinski na svetu u ovom trenutku, koja je ekonomski najmoćnija, njoj mir najviše odgovara. Dakle, niko ne želi rat ako ekonomski prosperira", naveo je Vujinović.
Preporuka za vas
Komentari (0)