Prevrnuo se tanker sa 980 tona kiseline: Japanska obalska straža spasila većinu posade, traga se za još dva člana Moguć preokret u slučaju Asanž: Sad ga traži i Australija čiji je državljanin, Bajden razmišlja o tom predlogu

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Fokus

Bolna prošlost gurnuta pod tepih: SAD, Japan i Filipini, u strahu od Kine, napravili "rešetkastu alijansu"

Komentari

Autor: CNN

09/04/2024

21:01

Bolna prošlost gurnuta pod tepih: SAD, Japan i Filipini, u strahu od Kine, napravili "rešetkastu alijansu" - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kolonizacija, krvoproliće, ratni zločini, okupacija, kontroverzne vojne baze... Sve su to pitanja isprepletena u kolektivnoj istoriji Sjedinjenih Država, Japana i Filipina.

Ali kada lideri tri zemlje sednu u Beloj kući u četvrtak, ključna tema biće mnogo više situacija koja danas određuje njihov odnos – zajednička briga oko Kine.

"Jasna pretnja Kine zaista je spojila ove tri zemlje“, rekao je Džejms D.J. Braun, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu Templ u Tokiju, uoči ovonedeljnog samita između američkog predsednika Džoa Bajdena, japanskog premijera Fumija Kišide i filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa mlađeg.

Ali mogući sukob oko Tajvana – ostrva kojim se demokratski vlada, a koje kineska Komunistička partija (KPK) smatra delom svoje teritorije, iako ga nikada nije kontrolisala – dominira strateškim razmišljanjem.

Kineski lider Si Đinping obećao je da će staviti Tajvan pod kontrolu Pekinga i nije se odrekao upotrebe sile da to učini.

Zakon o odnosima sa Tajvanom obavezuje Vašington da obezbedi oružje za odbranu ostrva, a Bajden je u više navrata sugerisao da će koristiti američku vojsku da ga brani u slučaju kineske invazije (iako su zvaničnici Bele kuće rekli da se američka politika da to pitanje ostavi "neratrešenim" nije promenila).

I Filipini i Japan su saveznici američkog odbrambenog sporazuma, a američka vojska zadržava stalne baze u Japanu i ima prava na bazu na Filipinima.

Kineska pretnja se manifestuje u tri ključne oblasti – Tajvanu, Južnom kineskom moru i ostrvima Senkaku pod kontrolom Japana u Istočnom kineskom moru, kažu analitičari.

U slučaju sukoba, Kina ne bi mogla da ignoriše nijednu od ovih oblasti.

"Ako ste Kina, ne možete da izvršite invaziju na Tajvan, a da se prvo ne pozabavite Filipinima, a takođe i sa japanskim bazama“, rekao je Mikah Žejel Perez, docent na filipinskom univerzitetu Diliman.

Istorijski sastanak

I Markos i Kišida su jasno rekli da je mir na Tajvanu od suštinskog značaja za njihovu nacionalnu bezbednost.

"Ako bi zaista došlo do sukoba u toj oblasti... veoma je teško zamisliti scenario u kojem se Filipini neće nekako umešati“, rekao je Markos za Nikkei Aziju u prošlogodišnjem intervjuu.

Japanski zvaničnici su ranije istakli da se 90 odsto energetskih potreba njihove zemlje uvozi preko Tajvanskih voda, povezujući ekonomsku stabilnost Japana sa autonomijom Tajpeja.

Ti morski putevi se protežu u Južno kinesko more, što Japanu daje interes da ostane deo "slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika", termina koji je skovao bivši japanski premijer Šinzo Abe koji je postao mantra za američko vojno prisustvo u regionu.

"Japan i drugi delovi sveta zapravo veoma zavise od pomorskog saobraćaja koji prolazi kroz Južno kinesko more", rekao je Rikardo Hoze, takođe profesor na Univerzitetu Filipina.

"U slučaju Japana, to je veoma strateško pitanje. Strateška je neophodnost da zaštite te morske puteve", rekao je Hoze.

U intervjuu za CNN u nedelju uoči samita, Kišida je Filipine nazvao "važnim partnerom u održavanju slobodnog i otvorenog indo-pacifičkog regiona".

"Verujem da će ovaj istorijski sastanak biti veoma vredna prilika da se svetu pokaže kako tri zemlje mogu zajedno da rade na miru i stabilnosti u regionu", rekao je on o predstojećem trilateralnom samitu u Vašingtonu.

I Japan i Filipini imaju odvojene teritorijalne sporove sa Kinom, u prvom slučaju to su ostrva Senkaku u Istočnom kineskom moru, kao i neke oblasti Južnog kineskog mora.

Greben koji žele svi

Napetosti između Filipina i Kine usredsređene su na greben Second Thomas Shoal, koji se nalazi oko 200 kilometara (125 milja) od obale filipinskog ostrva Palavan. Devedesetih godina, Filipini su nasukali zastareli pomorski transportni brod iz doba Drugog svetskog rata u plićaku, kako bi pomogli u ostvarivanju prava na tu oblast. Brod je sada uglavnom zarđala olupina i njime upravljaju filipinski marinci.

U međuvremenu, Kina polaže pravo na greben, koji se nalazi u isključivoj ekonomskoj zoni Filipina, kao svoju suverenu teritoriju, kao i veći deo Južnog kineskog mora, uprkos presudi međunarodne arbitraže.

Nedavni sukobi su se desili kada su pokušaji Filipina da dopuni snage na brodu naišli blokadu od strane brodova kineske obalske straže koji su ispalili vodene topove na filipinske čamce za snabdevanje, što je rezultiralo povredama filipinskih mornara i oštećenjem plovila.

Markos je obećao da neće podleći kineskom zastrašivanju, a SAD su jasno rekle da sporazum o međusobnoj odbrani između SAD i Filipina pokriva greben Second Thomas Shoal i uključene filipinske snage.

Kada je reč o Senkaku ostrvima – koje Kina naziva Diaojus – Vašington je takođe više puta ponovio da su ona obuhvaćeni sporazumom o međusobnoj odbrani SAD i Japana, jer Peking održava stalno prisustvo svojih plovila obalske straže oko ostrva pod kontrolom Japana.

Bolna prošlost

Kineska taktika je ujedinila Bajdena, Kišidu i Markosa na način koji bi malo ko mogao da zamisli s obzirom na složenu i često problematičnu trilateralnu istoriju, kažu analitičari.

Filipini su postali kolonija Sjedinjenih Država 1899. godine nakon što je Španija ustupila kontrolu nad svojom dugogodišnjom teritorijom Vašingtonu, kao deo rešavanja špansko-američkog rata.

Ali filipinski nacionalisti su se borili protiv američke kontrole u filipinsko-američkom ratu 1899-1902, tokom kojeg je poginulo više od 4.200 američkih i 20.000 filipinskih vojnika, kao i 200.000 filipinskih civila, prema izvorima američkog Stejt departmenta.

Tokom Drugog svetskog rata, Filipini, tada još američka kolonija, bili su podvrgnuti brutalnoj invaziji snaga Imperijalnog Japana, sa čak milion civilnih i vojnih žrtava, prema Nacionalnom muzeju Drugog svetskog rata u Nju Orleansu.

Desetine hiljada filipinskih vojnika umrlo je tokom zloglasnog Bataanskog marša smrti i u zarobljeničkim logorima gde su bili internirani na njegovom kraju.

Posleratno suđenje je japanskog komandanta u bici kod Batana i čoveka odgovornog za trupe koje su sprovele Marš smrti, generala Masaharua Homu, proglasilo krivim za ratne zločine. Pogubljen je 1946. godine.

Ali analitičari kažu da je istorija Drugog svetskog rata sa Japanom na Filipinima zaboravljena – ako ne i sasvim oproštena.

Zemlja ima neposredne, hitne društvene, ekonomske i političke probleme kako bi se izborila sa njihovim uticajem na svakodnevni život svojih građana, rekao je Perez, profesor sa filipinskog univerziteta.

Dakle, uprkos svim dugotrajnim "nesuglasicama", hladna geopolitička računica znači da su Japan i Sjedinjene Države kao saveznici najbolja opcija za Filipine za pitanja teritorijalnog suvereniteta, rekao je Perez.

"Izgradnja alijanse je najpraktičniji način da se izborite sa kineskim potezima u Južnom kineskom moru", rekao je on.

"Rešetkasta" alijansa

Analitičari primećuju koliko su se brzo stvari promenile na Filipinima, čak i kad je reč o pristupu toj američkoj bazi. Pod predsedništvom Rodriga Dutertea, prethodnika Markosa mlađeg, svaki američki vojni pristup zemlji u kojoj su nekada držale dve svoje najveće prekomorske vojne baze, vazdušnu bazu Klark i mornaričku bazu Subik Bej, bio je pod sumnjom.

Duterteu su važniji bili odnosi sa Kinom nego sa SAD i u jednom trenutku je zapretio da neće obnoviti sporazume koji dozvoljavaju američkoj vojsci da deluje na tlu njene bivše kolonije.

Ali Markos je otišao u suprotnom smeru, priklanjajući se Vašingtonu kako bi odbio pokušaje Kine da istisne Filipine iz teritorijalnih pretenzija kao što je Second Thomas Shoal.
.
U međuvremenu, Bajdenova administracija uspostavlja ono što je Robert Vord, japanski predsedavajući Međunarodnog instituta za strateške studije, nazvao "mrežom" saveza oko Kine, a ne sistemom "hub-and-spoke" u kojem bilateralne veze idu do niza stranih prestonica sa Vašingtonom u centru.

Poput trilateralnog odnosa SAD-Japan-Filipini u fokusu ove nedelje, SAD, Japan i Južna Koreja su takođe povećale saradnju u oblasti odbrane; ključni američki saveznik, Australija, uspostavila je nove odbrambene veze sa Japanom, Indijom i Filipinima; Filipini uvoze vojnu opremu iz Indije; Japan jača bezbednosne veze sa Vijetnamom.

Jedna "rešetka" pokazala se u punom "sjaju" u nedelju kada su se ratnim brodovima i avionima iz SAD, Japana i Filipina pridružile snage iz Australije za njihovu prvu multilateralnu pomorsku kooperativnu aktivnost u Južnom kineskom moru.

Analitičari kažu da je sa pristupom "rešetkaste alijanse" nada Bajdenove administracije, kao i lidera istomišljenika na Pacifiku, da će imati stabilnost da izdrži moguće promene u rukovodstvu, posebno posle predsedničkih izbora u SAD u novembru.

Braun, profesor na Univerzitetu Templ, nazvao je ovaj pristup "obezbeđenjem za budućnost".

"Čak i ako ste kreirali ove mehanizme, oni se i dalje mogu uništiti. Ali barem imate nešto što ste stvorili i nadate se da će to trajati tokom predsedništva Donalda Trampa", rekao je Braun.

"To je veoma krhka biljčica koje cveta u Indo-Pacifiku", rekao je Vord na IISS. "Treba joj zalivanje i đubrenje svaki dan".