Da li svet posustaje pred Trampovim trgovinskim poretkom?
Komentari
17/06/2025
-07:08
Ističu poslednje nedelje od devedesetodnevne pauze za takozvane recipročne carine na uvoz robe u SAD, koje je uveo američki predsednik Donald Tramp, pa je nakon burne reakcije tržišta stavio te carine na čekanje u očiglednom pokušaju da izvrši pritisak i navede pogođene zemlje da se dogovore o trgovinskim politikama po njegovom modelu.
Očekuje se da će 9. jula američke carine drastično porasti na mnoge zemlje, ukoliko ne bude novih trgovinskih sporazuma ili daljeg odlaganja. Roba iz Evropske unije, na primer, suočava se sa carinama od 50 odsto, a visoke dažbine predviđene su i za zemlje iz regiona koje nisu članice EU, kao što su Severna Makedonija (33 odsto), Srbija (37 odsto) i BiH (35 odsto), piše Bloomerg Adria.
Pristiže pisani ultimatum od Trampa
Predsednik Donald Tramp je u sredu izjavio kako namerava da u narednih jednu do dve nedelje pošalje pisma trgovinskim partnerima u kojima će utvrditi jedinstvene carine, pred krajnji rok 9. jula za ponovno uvođenje viših carina.
"Za otprilike nedelju i po, dve nedelje, šaljemo pisma zemljama, govoreći im kakav je dogovor", izjavio je Tramp i dodao:
"U nekom trenutku, mi ćemo samo slati pisma. I mislim da to razumete, takav je dogovor, možete ga prihvatiti ili odbiti."
Na pitanje da li će produžiti rok zemljama da sklope sporazume sa njegovom administracijom pre nego što stupe na snagu veće dažbine, Tramp je rekao da će biti otvoren za to.
"Ali ne mislim da će biti potrebe za tim", dodao je.
Povezane vesti
Tramp je prvobitno predlagao da se uključi u razgovore sa svakim partnerom, ali se udaljio od te ideje, dajući prioritet razgovorima sa nekim ključnim ekonomskim partnerima kao što je Kina, i priznajući da administracija nema kapacitet da pregovara o desetinama pojedinačnih sporazuma. Trampov tim, takođe, radi na obezbeđivanju bilateralnih sporazuma sa Indijom, Japanom, Južnom Korejom, kao i sa Evropskom unijom.
Konačan sporazum sa Kinom, ali...
Tramp je u sredu rekao da je sporazum u Londonu o trgovinskom okviru sa Kinom sada završen i da će Peking snabdevati SAD retkim mineralima i magnetima, dok će SAD dozvoliti kineskim studentima da studiraju na američkim koledžima i univerzitetima. Prema informacijama američke administracije, ostaju dažbine na uvoz iz Kine - osnovna dažbina od 10 odsto, dažbina od 20 odsto vezana za trgovinu fentanilom i približno 25 odsto prethodno postojećih dažbina iz njegovog prvog mandata.
Pregovori u Londonu su, zapravo, bili nastavak Ženevskog sporazuma, za koji su se obe strane međusobno optuživale da ga krše, a koji je uključivao pauzu od 90 dana za veoma visoke carine koje su obe zemlje uvele na uvoz jedna drugoj (carina od 145 odsto na uvoz iz Kine i carina od 125 odsto na uvoz iz SAD), što je praktično predstavljalo trgovinski embargo. Nije jasno da li pauza, koja ističe u avgustu, ostaje na snazi i da li bi obe strane mogle iskoristiti to vreme za dodatno smanjenje uvoznih taksi. Nedavna runda razgovora takođe je malo doprinela rešavanju fundamentalnih pitanja, kao što je ogroman trgovinski suficit Kine prema SAD.
Američki trgovinski predstavnik Dćejmison Grir izjavio je u utorak da nisu zakazani dalji sastanci, iako je naglasio da strane često razgovaraju. Glavni trgovinski pregovarač Kine, Li Čengang, imao je sličan ton, govoreći novinarima u utorak da "treba imati nadu da će napredak koji je postignut biti koristan za građenje poverenja".
EU između redova želi produženje rokova
Ministar trgovine SAD, Hauard Lutnik, izjavio je u sredu da će Evropska unija verovatno biti među poslednjim partnerima sa kojima će SAD sklopiti sporazume, izražavajući frustraciju zbog vođenja pregovora sa blokom od 27 zemalja.
Bloomberg je objavio da EU smatra da trgovinski pregovori sa SAD mogu da se produže i nakon Trampovog roka 9. jula. EU smatra da je postizanje dogovora o principima sporazuma do 9. jula najbolji scenario, koji bi omogućio dalje razgovore o razradi detalja. Očekuje se da će SAD odgovoriti na poslednji krug pregovora u narednim danima i dati jasnije znake o narednim koracima.
Transatlantski saveznici žure da postignu dogovor pre roka u julu, kada će Vašington uvesti carinu od 50 odsto na gotovo ceo izvoz EU, što će verovatno izazvati odmazdu. EU procenjuje da carine, koje je Tramp uveo, trenutno pokrivaju 380 milijardi evra (434 milijarde dolara), ili oko 70 odsto njenog izvoza u SAD.
Povezane vesti
Tramp trenutno vodi pravnu bitku
Sudbina Trampove trgovinske politike je u rukama sudova, dok se odvija pravna bitka oko upotrebe vanrednih ovlašćenja kojima je on uvodio carine.
Sud za međunarodnu trgovinu SAD 28. maja je presudio da je većina Trampovih carina nezakonito izdata i naredio njihovo blokiranje. Samo dan kasnije, Savezni apelacioni sud je administraciji Trampa dodelio privremeno odlaganje te presude i odlučio da carine mogu ostati na snazi dok se slučaj ne razmotri, zakazujući ročište za 31. jul.
Povezane vesti
Trgovinski sud iz Njujorka zaključio je da se Tramp pogrešno pozvao na Zakon o vanrednim situacijama, da bi opravdao carine - što je retka opomena, jer sudovi obično u trgovinskim pitanjima daju prednost predsedniku. Ukoliko ta presuda bude potvrđena, to bi bio veliki udarac za jednu od ključnih ekonomskih politika Trampa.
Konačnu odluku mogao bi doneti Vrhovni sud. Na kocki je budućnost globalne trgovine vredne bilione dolara. Takođe, ova pravna borba deo je šireg talasa tužbi koje testiraju granice predsedničkih ovlašćenja. Ishod bi mogao da testira moć sudova da sprovode svoje odluke ukoliko izvršna vlast odluči da ignoriše sudske naloge.
Na koje carine se odnosi odluka trgovinskog suda
Nalog trgovinskog suda odnosi se na takozvane recipročne carine koje je Tramp objavio 2. aprila za uvoz iz skoro 60 zemalja, a koje su, potom, pauzirane do početka jula. Takođe obuhvata i posebne carine na robu iz Kine, Kanade i Meksika. Član 1 Ustava SAD daje Kongresu ovlašćenje da nameće poreze i carine i da "reguliše trgovinu sa stranim državama". Međutim, poslanici su decenijama delegirali deo svojih trgovinskih ovlašćenja kroz različite zakone, većina kojih omogućava predsednicima da uvode carine samo u ograničenim slučajevima.
Dok je Tramp u prvom mandatu testirao granice tih ovlašćenja, ovaj put se pozvao na ono što je nazvao praktično neograničenim ovlašćenjima prema Zakonu o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima za vanredne situacije, kako bi nametnuo carine putem izvršnih naredbi. Zakon iz 1977. nikada ranije nije korišćen za ovu svrhu i ne pominje carine. Tramp je naveo trgovinske deficite sa drugim zemljama i trgovinu drogom na granici SAD kao nacionalne vanredne situacije koje mu omogućavaju pozivanje na taj zakon da uvede carine.
Komentari (0)