Dobrovoljna migracija ili prisilno raseljavanje? Stanovnici Gaze suočavaju se sa katastrofalnom realnošću
Komentari
05/08/2025
-07:05
Pre nekoliko meseci, izraelska vlada je, u potezu koji je izazvao veliku polemiku, objavila da je odobrila plan za formiranje posebnog odeljenja koje bi organizovalo ono što su nazvali "sigurnom, dobrovoljnom migracijom" stanovnika Gaze u druge zemlje. Odluka je donesena u kontekstu rata u Gazi koji traje više od 20 meseci, a počeo je nakon što je Hamas napao južni Izrael, usmrtivši oko 1.200 Izraelaca i zarobivši 251 talac. Kako Palestinci vide svoju budućnost u Gazi i kako gledaju na pozive za dobrovoljnu migraciju ili raseljavanje iz Pojasa? Euronews je razgovarao sa nekima od njih.
Predlog je podneo izraelski ministar odbrane Izrael Kac, a potom ga je odobrio izraelski kabinet. Prema saopštenju koje je izdato iz njegove kancelarije, novo odeljenje će biti zaduženo za koordinaciju transfera u saradnji sa međunarodnim organizacijama i relevantnim akterima. Njegovi zadaci biće nadgledanje organizacije odlazaka sa prelaza u Pojasu Gaze, sprovođenje neophodnih bezbednosnih provera i razvoj infrastrukture koja omogućava putovanja kopnom, morem i vazduhom do trećih zemalja.
Objava ovog plana poklopila se sa sve ozbiljnijom krizom unutrašnjeg raseljavanja u Gazi usled tekućeg rata.
Grupe za ljudska prava i humanitarne organizacije upozorile su na političke i društvene posledice ovih politika. One se smatraju uvertirom u plan prisilnog raseljavanja pod izgovorom da je reč o "dobrovoljnom" odlasku.
Obnovljena stara politika
Namera da se Pojas Gaze depopuliše nije nova niti vezana samo za aktuelni rat. Zapravo, ideja seže decenijama unazad.
U junu 1967, nakon zauzeća Gaze, tadašnji izraelski ministar bezbednosti Moše Dajan opisao je Pojas kao "složen problem", ukazujući na negativan stav Izraela prema tom regionu.
Tokom potpisivanja Sporazuma iz Osla devedesetih, pokojni premijer Jicak Rabin izrazio je želju da "ode na more ili se u njemu utopi", pokazujući nameru da potpuno odvoji Pojas Gaze od Izraela.
Povezane vesti
U nedavnom ratu, diplomatski izveštaji otkrili su da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, na sastanku sa bivšim američkim sekretarom za državu Entonijem Blinkenom 12. oktobra 2023, predložio uspostavljanje humanitarnog koridora za "premeštanje stanovnika Gaze u Egipat".
Tanjug/AP/Jehad Alshrafi
Ovaj predlog je na početku naišao na rezervisan stav SAD, a zatim je usledila oštrija izjava ministra za strateška pitanja Rona Dermera: "Neće biti humanitarne krize u Gazi ako nema civila".
Početno raseljavanje i sve češći govori o migraciji kako rat jača
Nakon izbijanja rata u Gazi posle napada Hamasa 7. oktobra, više od 120.000 Palestinaca — uglavnom sa dvojim državljanstvima — uspelo je da napusti Pojas preko kopnenog prelaza Rafa prema Egiptu i drugim zemljama.
Procenjuje se da je broj osoba sa dvojim državljanstvom u Gazi oko 300.000, što predstavlja značajnu grupu stanovništva koja teoretski ima mogućnost da ode.
Kako su izraelske vojne operacije jačale, obim razaranja se povećavao, a glad je dostigla katastrofalne razmere. Sve je više bilo govora među stanovnicima Gaze o migraciji kao načinu da se izbegne rat.
S druge strane, pojavili su se i glasovi koji kategorički odbacuju tu ideju i insistiraju na ostanku u Pojasu, uprkos velikom broju žrtava i pogoršanim humanitarnim uslovima. Ovo odražava duboke društvene podele oko budućnosti Gaze i njenih stanovnika u toku tekućeg rata.
Palestinci odbijaju da migriraju uprkos bombardovanju: "Lakše je umreti ovde nego otići"
U jednom skromnom šatoru u Deir al-Balahu, u centralnom delu Pojasa Gaze, Mohsen al-Gazi (34), raseljeni iz oblasti Juhr al-Dik, sedi i priča svoju priču. Slična je pričama hiljada Palestinaca čiji su životi uništeni pod izraelskim bombardovanjem.
Povezane vesti
Al-Gazi je izgubio svoj dom, njegov najstariji sin je ubijen, a roditelji su mu stradali pod ruševinama kuće, ali on istrajava u odluci da ostane u Gazi i kategorički odbija ideju emigracije.
"Neću napustiti ovu zemlju. Lakše je umreti ovde nego dati okupatoru priliku da ostvari svoje laži", kaže on.
Naglašava da njegova odluka nije vođena emocijama, već verskim, patriotskim i moralnim uverenjem. Čak odbacuje i ideju o masovnom egzodusu na koji neki aludiraju.
Povezane vesti
"Čak i ako okupator pošalje brodove da nas prevezu, ja neću otići", rekao je.
Al-Gazi izražava žaljenje zbog nekih mladih ljudi koji pod težinom patnje razmišljaju o emigraciji, ističući da "pojedinačno spasenje znači napuštanje naše odgovornosti da branimo ovu zemlju".
"Kako možemo ponoviti grešku Nakbe i dobrovoljno napustiti naše domove?", pita se on.
U kampu Nuseirat, Sami al-Dali (45) deli isti stav, uprkos tome što je polovina njegove kuće uništena granatiranjem.
"Raseljenje je neuspeli izraelski projekat, i ja neću biti kamen u njegovom zidu", rekao je on.
Tanjug/AP/Mariam Dagga
Veruje da patnja stanovnika ne opravdava napuštanje zemlje, ali ne osuđuje one koji odluče da odu, dodajući: "Svako ima svoj put, a oni koji odu mogu se vratiti ili služiti svojoj stvari iz inostranstva".
Al-Gazi i Al-Dali su saglasni da su projekti raseljavanja koje je izraelska vlada pokušala da nametne propali zbog duboke privrženosti Palestinaca svojoj zemlji.
"Recite svetu da smo narod koji bira da umre na svojoj zemlji, a ne da je proda", rekao je Al-Gazi, dok je Al-Dali istakao da "svaki kamen ovde svedoči da Palestina nije na prodaju".
Raseljeni u Gazi: "Više ne možemo da izdržimo"
U svetlu ratnih sukoba i pogoršanih humanitarnih uslova u Pojasu Gaze, Bilal Hasanin smatra da je opcija emigracije postala "hitna potreba", uprkos teškoćama.
Hasanin, koji je izgubio porodični dom i nekoliko puta bio raseljen, sada je na štakama nakon povrede blizu Nezarima. On kaže: "Izgubio sam sve. Ne mogu više da nastavim studije, nema hrane, nema vode, nema struje".
"Pojas Gaze je uništen, a šanse za izgradnju budućnosti ovde svakim danom sve više opadaju", kaže.
Hasanin dodaje da mu je san da pronađe sigurno okruženje van Gaze koje će mu omogućiti da povrati život i ostvari snove, u trenutku kada je život u Pojasu gotovo nemoguć.
Isti pogled deli i Zakaria Faradžalah, koji je tri puta ranjen, sa problemima u tetivama stopala, moždanim i probavnim poremećajima.
"Kroz moj medicinski dosije pokušavam da dobijem priliku za lečenje u inostranstvu, i iskoristiću ovaj izlazak da potražim azil, jer je Pojas Gaze postao strašno i neizdrživo mesto", rekao je.
Faradžalahova supruga Hanin Akl takođe ističe da je ostanak gotovo nemoguć, posebno što je trudna i brine o dvoje dece. Kaže: "Izgubili smo dom i selimo se sa jednog izbegličkog kampa u drugi, a povreda mog muža dodatno je otežala našu situaciju".
"Hitno moramo da putujemo kako bismo pronašli sigurno okruženje za nas i našu decu", navela je.
Tanjug/AP/Mariam Dagga
Hanin, koja ima diplomu iz laboratorijske medicine, nada se da će odlazak iz Gaze pružiti priliku za stabilniju budućnost svojoj porodici.
Zvanična i međunarodna upozorenja
Izraelski plan za "dobrovoljnu migraciju" stanovnika Gaze naišao je na široko odbacivanje među Palestincima i međunarodna upozorenja.
Hamas je opisao ono što se promoviše pod nazivom "dobrovoljna migracija" kao plan prisilnog raseljavanja, čiji je cilj "likvidacija palestinskog pitanja" i ispražnjivanje Gaze od njenih stanovnika.
U istom kontekstu, Ujedinjene nacije su potvrdile da "dobrovoljna migracija" nema legitimnost u uslovima rata i opsade, kao i da je prisilno raseljavanje krivično delo prema međunarodnom pravu.
Organizacije za ljudska prava, uključujući Human Rights Watch i UNRWA, takođe su upozorile da izraelski plan preti da ponovi Nakbu. Pozvale su na poštovanje prava Palestinaca da ostanu na svojoj zemlji, umesto da budu primorani na odlazak pod pritiskom i glađu.
Komentari (0)