Crno tržište venecuelanske nafte vredno 8 milijardi dolara se zatvara: Može li "flota u senci" da izdrži?

Venecuela već dugo koristi isti pristup kao Rusija i Iran da zaobiđe razorne američke sankcije za svoju naftnu industriju - oslanja se na "flotu u senci" starih brodova koji prevoze sirovu naftu do kupaca, piše "The Wall Street Journal".

Delimična naftna blokada koju je uveo predsednik Tramp preti da uništi ovo crno tržište, za koje američki zvaničnici kažu da puni džepove venecuelskog lidera Nikolasa Madura i održava krhku ekonomiju ove osiromašene zemlje.

Američki zvaničnici saopštili su da će vojska ciljati mrežu brodova koje je već sankcionisalo Ministarstvo finansija. Takvi tankeri čine oko 70 odsto venezuelskog izvoza nafte, uglavnom ka azijskim kupcima koji plaćaju kriptovalutama, rekao je venecuelski ekonomista Asdrubal Oliveros na državnom radiju u sredu.

Gubitak pristupa toj mreži brodova smanjio bi prihode Venecuele za oko osam milijardi dolara godišnje, procenio je Oliveros.

Neki sankcionisani tankeri već su okrenuli kurs da izbegnu američku flotu u Karipskom moru, koja je prošle nedelje zaplenila jedan brod. Od zaplene tankera Skipper, iz Venecuele je isplovio bar jedan tanker, ali je nosio lož ulje, a ne vredniju sirovu naftu.

Prema podacima TankerTrackers.com, oko 75 tankera trenutno boravi u venecuelskim vodama, a polovina ih je na crnoj listi Ministarstva finansija zbog kršenja sankcija. Obično se oko dvadeset koristi za izvoz sirove nafte.

Venecuela nije vojna sila poput Rusije ili Irana

"Blokadu", kako je nazvao Tramp, bolje je zvati karantinom, kažu američki zvaničnici, jer legalni tankeri i dalje imaju slobodan prolaz ka Venecueli, a prava blokada bi po međunarodnom pravu bila smatrana aktom rata. Ipak, ovo predstavlja najekstremniju upotrebu američke vojne moći za sprovođenje naftnih sankcija protiv Venecuele.

Teška istina za Venecuelu je da je ranjivija na naftni embargo jer nije vojna sila poput Rusije ili Irana, koji se takođe suočavaju sa strogim američkim sankcijama na naftu, ali se one labavo sprovode.

Maduro i njegovi saradnici osudili su američke akcije kao deo napora da sruše vladu i opljačkaju venecuelske naftne rezerve, jedne od najvećih na svetu. Karakas je Vašington optužio za krađu nakon prošlonedeljne zaplene tankera koji je prevozio 1,9 miliona barela venezuelske nafte ka Kubi.

Tanjug/AP/Ariana Cubillos

U govoru u sredu Maduro je odbio Trampove nedavne tvrdnje da je Venecuela ukrala zemlju i naftu od SAD.

"Trgovina našom naftom i svim prirodnim resursima nastaviće se, ide tamo i ovamo", rekao je Maduro i dodao:

"Vekovima i vekovima suvereni narod Venecuele biće apsolutni vlasnik svoje zemlje, tla i svih njenih bogatstava".

Državna naftna kompanija saopštila je da isporuke nastavljaju "sa punim osiguranjem, tehničkom podrškom i operativnim garancijama". Zapadne diplomate u Venecueli kažu da im je kompanija rekla da će venecuelska mornarica pratiti tankere do luke, ali diplomate smatraju da venecuelska vojska neće izazvati američke operacije.

Tramp je rekao da Maduro treba da ode sa vlasti i da su mu "dani odbrojani". Pojačao je vojnu aktivnost kod Venecuele, uključujući više od 20 napada na brodove osumnjičene za šverc droge, u kojima je poginulo na desetine ljudi. Međutim, Tramp nije eksplicitno povezao svoje akcije sa promenom režima u Venecueli. Rekao je da će uskoro uslediti američki vojni udari na samu Venecuelu.

Flotu u senci je prvi razvio Iran, a zatim Rusija

Prekid protoka sankcionisanih brodova bio bi udarac za Madurovo lično bogatstvo i novac kojim obogaćuje svoj uži krug. Takođe bi ovo uništilo nacionalnu ekonomiju.

Ekonomisti upozoravaju da bi strogo sprovođenje od strane SAD smanjilo priliv deviza, podstaklo nestašice hrane i goriva u zemlji koja uglavnom zavisi od uvoza i pogoršalo inflaciju, koju Međunarodni monetarni fond procenjuje na skoro 700 odsto sledeće godine.

Venecuela trenutno pumpa oko 900.000 barela dnevno, daleko od vrhunca od 3,5 miliona krajem 1990-ih. Sada jedina nesankcionisana nafta koja napušta zemlju ide preko kompanije Chevron, koja ima usko izuzeće od američkih finansijskih ograničenja.

Da bi sama izvozila naftu, Venecuela se oslanja na takozvanu flotu u senci od oko 900 brodova, koju je prvi razvio Iran pre više od decenije pod teškim sankcijama, a potom Rusija posle početka rata u Ukrajini. Mreža koristi stare tankere koji ponekad lažno ističu zastavu neke zemlje, vrše prenose nafte sa broda na brod da sakriju poreklo i gase transpondere koji otkrivaju lokaciju.

profimedia

Američke sankcije obično odvraćaju regularne trgovce naftom, ali je crno tržište cvetalo. Sada, kada SAD prete strogim sprovođenjem sankcija, deo flote u senci očigledno se predomišlja.

Tanker Bella 1, koji je plovio ka Venecueli iz Irana, naglo je okrenuo u ponedeljak. Taj brod, koji je pod američkim sankcijama zbog prethodnog prevoza iranske nafte, u sredu je ponovo promenio rutu ka Južnoj Americi, navodeći Kurasao kao odredište.

Drugi poremećaji u trgovini naftom dogodili su se 29. novembra kada je Tramp rekao da se venecuelski vazdušni prostor smatra zatvorenim, što je bila velika eskalacija.

Tog dana tanker Star Twinkle 6 pod panamskom zastavom počeo je da boravi u Karibima, natovaren sa 830.000 barela lake venecuelske nafte, prema podacima Kpler. Taj brod, koji obično isporučuje venecuelsku naftu Kini, sankcionisan je od strane SAD u maju zbog prethodnog prevoza iranske nafte.

"Ne očekuje se otpor flote u senci"

Sa 11 američkih ratnih brodova u Karibima, Trampova administracija već ima resurse da sprovede karantin, kažu stručnjaci. Razarači mornarice, visoko pokretljivi i sa moćnim oružjem, verovatno bi se koristili za presretanje naftnih tankera i eskortovanje do određene zone za okupljanje.

Kada se tankeri okupe u koncentrisanoj zoni, vojni helikopteri bi patrolirali oblašću da osiguraju poštovanje karantina, kažu stručnjaci.

"Mornarica ima ceo postupak kako da priđe brodu pored njega i presretne ga", rekao je Brajan Klark, pomorski stručnjak iz instituta Hudson. Prvo bi američki mornari koristili pasivne mere i kontaktirali tanker preko radija na međunarodnom kanalu. Ako tanker ne posluša, mogu se primeniti aktivnije mere, poput blokiranja puta ka odredištu.

profimedia

"Ne očekuje se otpor, jer su operateri tankera samo unajmljeni ljudi koji upravljaju brodom, i nemaju šta da dobiju ako se suprotstave inspekcijskom timu", rekao je Klark.

Ako tanker ipak pruži otpor zahtevima za karantinom, specijalne jedinice poput marinaca, Navy SEALs ili timova Obalske straže za sprovođenje zakona mogle bi biti poslate da zauzmu brod, kažu stručnjaci.

Ipak, potpuno sprovođenje karantina ili blokade je teško i može potrajati da bi imalo uticaja, produžavajući sukob.

"Maduro će popustiti samo ako pretnja vojnom akcijom bude uverljiva", napisao je Nikolas Votson, direktor konsultantske firme Teneo za rizike, u svojoj analizi.