Koje su sve "nepodobne" vlade na američkim kontinentima i ko bi nakon Venecuele mogao da bude sledeći?
Komentari
06/01/2026
-21:31
Nakon hapšenja predsednika Nikolasa Madura u Venecueli, iz ugla SAD ostaje još nekoliko "nepodobnih" vlada u Južnoj i Centralnoj Americi i na Karibima. Iako se politička slika regiona pomerila udesno od povratka Donalda Trampa na vlast, sa promenama u zemljama poput Bolivije, Hondurasa i Argentine, Vašington i dalje vidi pretnje u levičarskim režimima koji se optužuju za autoritarizam, kršenje ljudskih prava i veze sa trgovinom narkoticima. Ove vlade, prema američkim zvaničnicima, predstavljaju rizik za regionalnu stabilnost i interese SAD.
Kako je Euronews Srbija pisao nakon hapšenja Madura, Tramp je i pre akcije u Karakasu najavio veliki zaokret u politici SAD i novu podelu interesnih sfera u svetu. Povratak na postulate Monroove doktrine znači apsolutnu prevlast SAD na američkim kontinentima bez uticaja spolja, a ujedno i nemešanje Vašingtona u poslove zemalja van tog područja.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Na početku mandata Tramp je govorio o povratku jurisdikcije nad Panamskim kanalom, strateški važnim trgovačkim prolazom između Panamskog zaliva i Karipskog mora. Osim toga, pravu uzbunu na međunarodnoj sceni je izazvao rekavši da je potrebno da Grenland iz sastava Kraljevine Danske pređe pod jurisdikciju Vašingtona, iz strateških razloga.
Od velikih zemalja koje imaju levičarske vlade izdvajaju se Meksiko, na čijem je čelu Klaudija Šejnbaum iz levičarske Morena partije, te Brazil, na čijem je čelu Luiz Inasio Lula da Silva, kao i Kolumbija sa Gustavom Petrom.
Kuba: "Propala nacija spremna za pad"
Kuba pod predsednikom Migelom Dijaz-Kanelom ostaje jedna od najstarijih "nepodobnih" vlada iz ugla SAD, sa dugogodišnjim sankcijama zbog komunističkog režima i optužbi za podršku Venecueli.
Nakon hapšenja Madura, Tramp je izjavio da je Kuba "propala nacija, veoma propala nacija" i da je "nešto o čemu ćemo razgovarati", nagoveštavajući moguće akcije.
U razgovoru sa novinarima tokom leta Air Force One Tramp je rekao da je "Kuba spremna za pad" i povezao to sa gubitkom venecuelanske naftne pomoći, predviđajući "konačni kolaps kubanske ekonomije".
Povezane vesti
Zaista, Kuba se umnogome oslanjala na venecuelansku energetsku pomoć, a zauzvrat pomagala kadrovski. Brojni obaveštajci, lekari i stručnjaci su sa ostrva radili u Karakasu, a posebno za vreme pokojnog Uga Čaveza, koji je Kubu i Venecuelu nazivao "la gran patria" (velika otadžbina).
Tanjug/AP/Ramon Espinosa
Kako se ispostavilo, mnogi Kubanci su bili u obezbeđenju Madura. Kubanski predsednik Migel Diaz Kanel i njegova vlada su saopštili da su 32 Kubanca poginuli u akciji hvatanja Madura. "Naši sunarodnici su ispunili dužnost dostojanstveno i herojski", navedeno je u saopštenju kubanske vlade.
Sada, bez pomoći Venecuele, Kuba je u velikoj opasnosti. Ona je i najveći simbol Hladnog rata, s obzirom na Kubansku raketnu krizu, koja je tada mogla da zapali fitilj u sukobu SAD i Sovjetskog Saveza.
Unutar Kube postoje disidentske snage poput pokreta "San Isidro" i grupa kao što su "Dame u belom", koje su istorijski primale podršku iz SAD i mogle bi da se aktiviraju u pokušaju smene režima koji je na vlasti 66 godina.
Zemlja ima istoriju unutrašnjih nemira, uključujući proteste 2021. godine protiv nestašice hrane i struje, što bi moglo da eskalira u haos bez venecuelanske podrške. Međutim, za sada kubanska vojska i obaveštajne službe ostaju lojalne režimu.
Prošlogodišnji nestanci struje i neredovna snabdevanja osnovnim životnim namirnicama mogu da budu okidač za eventualne unutrašnje nerede.
Kolumbija: "Operacija u Kolumbiji zvuči dobro"
Kolumbija, sa kojom SAD imaju istoriju turbulentnih odnosa, pod vlašću predsednika Gustava Petra postala je meta zbog veza sa Venecuelom i optužbi za neuspeh u borbi protiv trgovine narkoticima.
Povezane vesti
Tramp je čak upozorio Petra da je "bolje da pazi svoju zadnjicu", optužujući ga za "fabrike kokaina" i nagoveštavajući da "operacija u Kolumbiji zvuči dobro".
Tanjug/AP/Ivan Valencia
U ranijim izjavama iz decembra, Tramp je nazvao Petra "remetiocem" i optužio ga za "neprijateljstvo prema SAD", povezujući to sa migracijama i drogom.
S druge strane, Gustavo Petro je izjavio da je spreman oružjem da brani domovinu od američkih napada, izjavljujući da je spreman da u toj borbi položi i svoj život.
Povezane vesti
Petro, takođe, mora i da misli na druge probleme, konkretno na unutrašnje snage koje bi mogle da pređu na stranu SAD uključuju desničarske grupe, vojne elemente i paramilitarne formacije poput Clan del Golfo, koje su istorijski sarađivale sa SAD protiv levičarskih gerila. Kolumbija ima dugogodišnju istoriju građanskog rata (preko 50 godina sukoba sa FARC-om i ELN-om), gde ekstremne levičarske grupe i dalje ratuju sa vladom iz interesa oko droge i resursa, što bi moglo da dovede do haosa ako se Petrovo "totalno pomirenje" propadne.
Nikaragva: Ekonomske tarife kao upozorenje za "kršenje ljudskih prava"
Nikaragva pod Danielom Ortegom optužena je za autoritarizam, gušenje opozicije i veze sa Venecuelom. Trampova administracija je uvela tarife na nikaragvanske uvoze, počevši od 10 odsto 2027. godine, sa porastom na 15% – zbog "kršenja radničkih i ljudskih prava", prema zvaničnim saopštenjima iz decembra 2025.
Tramp nije direktno pretio vojnom intervencijom, ali je u aprilu 2025. najavio 18 odsto tarife, nazivajući Ortegov režim "narko-komunističkim" i optužujući ga za podršku Maduru.
AP/Alfredo Zuniga
Ono što bi za Ortegu moglo da predstavlja problem jesu unutrašnje snage koje bi mogle da pređu na stranu SAD uključuju opozicione grupe poput Alianza Civica i bivše revolucionare koji su se okrenuli protiv Ortege, sa istorijom protesta 2018. godine koji su doveli do stotina mrtvih.
Nikaragva ima nasleđe građanskog rata iz 1980-ih (Kontras protiv Sandinista), gde su SAD podržavale pobunjenike, što bi moglo da se ponovi u slučaju eskalacije. Trenutno, režim kontroliše situaciju, ali ekonomski pritisak tarifa mogao bi da izazove nemire.
Iako su druge zemlje poput Bolivije i Hondurasa pomerile politiku ka desno – Bolivija je prekinula veze sa Kinom i Venecuelom, a Honduras je izabrao Trampovog saveznika Nasrija Asfuru – Trampova retorika ukazuje na fokus na preostale levičarske režime.
Brazil: Represija aktuelne vlasti i politička cenzura kao "pretnja" po SAD
Kada je reč o Brazilu, Trampove pretnje počele su najpre sa uvođenjem visokih tarifa na uvoz iz Brazila. Tada je Trampova administracija tvrdila da Brazil predstavlja "pretnju" jer su brazilske vlasti na čelu sa Lulom da Silvom optužene za navodnu represiju i cenzuru protiv političkih protivnika i američkih firmi.
Ono što ne ide "na ruku" vlastima u Brazilu jeste i činjenica da je Tramp javno branio Bolsonara, bivšeg predsednika i saveznika desničarskih snaga. Čak je i kritikovao njegovo suđenje kao politički motivisano.
Tanjug/AP/Richard Drew
Sa druge strane, predsednik Amerike sa aktuelnim predsednikom Brazila nema neki odnos, što bi dodatno moglo da zakomplikuje odnose između dve države.
Ono na šta aktuelna vlast u Brazilu mora dodatno da obrati pažnju jeste i polarizacija društva do koje može doći pod spoljnim pritiscima.
Grenland: Predložena kupovina iz "strateških razloga"
Na kraju, Tramp je proširio retoriku izvan Latinske Amerike. Za Grenland, koji pripada Danskoj, Tramp je 2019. predložio kupovinu zbog "strateških razloga", ponavljajući to 2025. i 2026, tvrdeći da je neophodan za američku bezbednost.
Danski lideri su odbili Trampove predloge i žestoko odgovorili lideru SAD.
Premijerka Mete Frederiksen je 6. januara 2026. rekla da bi američki napad na Grenland "značio kraj NATO-a" i da "SAD nemaju pravo na aneksiju".
Ida Marie Odgaard / AFP / Profimedia
Grenlandski premijer Jens Frederik Nilsen je dodao: "Dosta je dosta", ističući da ostrvo nije na prodaju.
Ono što negde treba napomenuti, jeste da je izjava danskih lidera pokazatelj da oni neće prepustiti Grenland tako lako, a to može dovesti do većeg sukoba.
Činjenica koja se onda tu dovodi u pitanje, jeste opstanak NATO saveza. Ukoliko bi došlo do sukoba SAD i Danske, to bi značilo da udara članica NATO na drugu članicu NATO, što bi dovelo da raspada alijanse zbog kršenja njenog osnovnog postulata.
Kanada: Šala ili pretnja - priča o aneksiji kao 51. državi
Donald Tramp se više puta šalio na račun Kanade, tačnije na račun priče o aneksiji Kanade kao 51. države.
On je prošle godine istakao da Kanada "može da ga zove bilo kada".
Trampove reči kanadski lideri shvatili su veoma ozbiljno.
Premijer Džastin Trudo je u februaru 2025. rekao da je to "stvarna stvar" i da Kanada "nema šanse u paklu" da postane deo SAD.
Tanjug/AP/Adrian Wyld/The Canadian Press
Ministarka spoljnih poslova Melanija Džoli je dodala da "ovo nije šala" i da će Kanada "boriti se" protiv tarifa i pretnji.
Za razliku od Venecuele, Brazila ili Kolumbije SAD ne preti Kanadi silom, međutim, povratak Monroove doktrine znači manje prostora za nezavisnu politiku i više američkog uticaja u regionu.
Komentari (0)