Kako je Liban došao do ivice haosa? Nestašica struje, hrane, lekova, novca, ali i strpljenja

Komentari

Autor: Tara Tomović

15/10/2021

13:59

Associated Press

veličina teksta

Aa Aa

U Bejrutu su juče izbili oružani sukobi tokom protesta u organizaciji Hezbolaha protiv glavnog sudije Tareka Bitara koji je istraživao prošlogodišnju eksploziju amonijum nitrata u gradskoj luci prošle godine.

U žestokim obračunima pripadnika Hezbolaha i njihovih saveznika, s jedne i vojske, s druge strane poginulo je šestoro ljudi. Sve to se događa samo pet dana nakon što je Liban u potpunosti ostao bez struje što je bio vrhunac ekonomskog kolapsa sa kojim se zemlja suočava.

Državna elektorprivredna kompanija je u saopštenju navela da je gašenje dve glavne elektrane u zemlji, zbog nedostatka goriva, "direktno uticalo na stabilnost elektroenergetske mreže i na potpuni prekid, bez mogućnosti da u međuvremenu nastavi sa radom".

Struja se vratila u nedelju kasno nakon što je Centralna banka odobrila Ministarstvu energije 100 miliona dolara kredita za kupovinu goriva i održavanje pogona. Zvaničnici su upozorili da će prekid verovatno trajati nekoliko dana.

Energetska kriza - svakodnevica za Libance

I dok su Evropa i Velika Britanija "u panici" zbog rastuće krize sa gorivom, za Liban je ovo višemesečni problem. To je samo još jedna na dugom spisku kriza koje su zemlju ostavile da se bori sa višestrukim dnevnim restrikcijama, bankarskom i ekonomskom krizom, nestašicom hrane, preopterećenim bolnicama i sve većom devaluacijom valute koja se oslanja na promenljive kurseve crnog tržišta.

"Cene samo idu gore, a libanska funta sve više gubi svoju vrednost", kaže u razgovoru za Euronews Srbija Josiane Haž Mousa iz Bejruta.

Ono o čemu se malo priča jeste da su u prethodnih nekoliko meseci, a posebno tokom leta kada su nestašice struje postale sve češće, bili rasprostranjeni slučajevi trovanja hranom, pa je tako i potrošnja mesa i mlečnih proizvoda drastično opala.

"Mnogi Libanci su izgubili poslove zbog restrikcija, vlasnici radnja su zatvorili svoje lokale, a pre neki dan je jedna devojčica preminula zbog sira koji je istrunuo usled nestanka struje. Ovo je velika pretnja za bolnice, ali i život pacijenata. Libanci proživljavaju najgore dane u svom životu. Nema nade sve i da su nam gorivo i gas sada dostupni. Niko ne bi mogao da ih plati", kaže Josiane.

Decenije korupcije odvele zemlju u propast

Dr Husein Taraf, finansijski ekspert iz Bejruta ranije je u razgovoru za Euronews Srbija objasnio zašto se u Libanu odvija “ekonomska kriza bez presedana“. Prema njegovom mišljenju, finansijski kolaps rezultat je “više od tri decenije korupcije i lošeg upravljanja vladajućih stranaka koje nisu uspele da vode državu dok su se istovremeno zaduživale kako bi finansirale svoju korupciju, tako gurajući zemlju u još veći budžetski deficit”.

“U martu 2020. godine, libanska vlada je prvi put u svojoj istoriji odustala od plaćanja spoljnog duga. Depoziti su ostali zarobljeni u bankama i ljudi su bili u obavezi da podižu novac po izuzetno amortizovanoj stopi umanjujući tržišnu vrednost za više od 85 odsto“, istakao je dr Taraf.

Liban je svakodnevno imao kontrolisane prekide u napajanju električnom energijom zbog lošeg upravljanja. Ali, libansko stanovništvo je na to i naviklo - oni koji su sebi mogli priuštiti generatore, koristili su ih za odražavanje struje, uključujući mnoga preduzeća u zemlji, a restrikcije struje su uglavnom bile predvidive i ne tako duge.

Međutim, početkom leta kada je počela nestašica goriva u čitavoj zemlji, čak ni rezervni generatori - koji rade na gorivo, nisu mogli da priteknu u pomoć.

Osim toga, Liban uvozi više od 80 odsto hrane i robe, uključujući i gorivo. Krijumčarenje goriva u Siriju od strane militanata i gomilanje od strane drugih grupa koje ga potom prodaju na crnom tržištu po višim cenama, pomogli su u prekidu snadbevanja države i skoku cena.

Libanska centralna banka je takođe počela da ograničava uvoz subvencionisanog goriva jer joj ponestaje dolara, koje je koristila za podršku ekonomiji. Ukinute su i subvencije za dizel. Zbog toga su osnovne namirnice postale nedostupne za mnoge stanovnike, od kojih 78 odsto živi u siromaštvu u poslednje dve godine, podaci su Svetske banke.

“Devizne rezerve Centralne banke presušuju i vlada ne može obezbediti strana sredstva za uvoz osnovnih namirnica. Libanci čekaju u kilometarskim redovima na benzinskim pumpama da bi natočili gorivo. Supermarketi ostaju bez hrane. Apoteke su zatvorene, bolnice su pod rizikom od zatvaranja zbog nedostatka električne energije i medicinskih sredstava. Osnovne potrepštine kao što su hrana za odrasle i za bebe, lekovi, sredstva za ličnu higijenu, voda i sanitararije nedostižne su milionima pojedinaca“, rekao nam je dr Taraf.

Devaluacija valute takođe ne prestaje. U septembru je jedan dolar iznosio između 13 i 18 hiljada libanskih funti, a trenutno on vredi 19.250, čime je nacionalna valuta izgubila 90 odsto svoje vrednosti za dve godine.

Zbog svega toga Liban je trenutno država koja ima jedan od najvećih odnosa duga prema BDP-u u svetu.

Vlade i institucije koje su obećale pomoć Libanu i dalje je uskraćuju zbog nedostatka poverenja u sposobnost vlade da sprovede reforme i suzbije korupciju, a zapadni zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti daljih nestabilnosti ili kolapsa države u kojoj obitavaju brojne naoružane političke i militantne grupe.