Pregovori SAD i Irana pod senkom nosača aviona: Poslednja šansa za mir pre novog rata?

Sa velikom američkom armadom okupljenom oko nosača aviona "Abraham Linkoln" koja je zauzela borbene položaje u Persijskom zalivu, jutros su Omanu počeli razgovori između visokih zvaničnika SAD i Irana. Reč je o teškom pokušaju diplomatskog rešavanja krize koja preti da preraste u novi vojni sukob neizvesnog obima i posledica.

Američku delegaciju u današnjim razgovorima činiće specijalni izaslanik Bele kuće Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet predsednika Trampa, dok će iransku predvoditi ministar spoljnih poslova Abas Aragči.

Vitkof i Aragči su učestvovali u pet krugova pregovora o iranskom nuklearnom programu u prvoj polovini 2025. godine u Omanu, ali je dvanaestodnevni rat koji je Izrael, uz pomoć SAD, pokrenuo protiv Islamske Republike prošlog juna, naglo prekinuo diplomatski proces.

Vojno jačanje američkog prisustva na Bliskom istoku došlo je kao odgovor na brutalno gušenje opštenarodnih antirežimskih demonstracija u Teheranu prošlog meseca, tokom kojih je, prema organizacijama za ljudska prava, poginulo na hiljade ljudi.

Nade za diplomatsko smirivanje krize bile su do juče vrlo sumnjive, jer se dve strane nisu složile čak ni oko dnevnog reda razgovora. U sredu je američki državni sekretar Marko Rubio ponovio da će SAD, pored nuklearnog programa, nastojati da razgovaraju o svojim zahtevima za ograničavanje iranskog arsenala balističkih projektila, prekidu iranske pomoći prijateljskim milicijama u drugim zemljama regiona, kao i o pitanjima ljudskih prava, u svetlu krvavog gušenja nedavnih demonstracija. Međutim, Aragči, kao i drugi iranski zvaničnici, jasno su stavili do znanja da Teheran namerava da razgovara samo o svom nuklearnom programu i da neće tolerisati mešanje u pitanja nacionalnog suvereniteta.

Očekuje se da bi, ukoliko razgovori budu uspešni, mogli da dovedu do formiranja okvira za pregovore.

"Intenzivan skepticizam"

Credit: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Zvaničnik Bele kuće, koji je za agenciju Rojters govorio pod uslovom anonimnosti, izjavio je da Trampova administracija gaji "intenzivan skepticizam" u pogledu šansi za uspeh razgovora. Dodao je, međutim, da su Amerikanci pristali da dođu u Muskat pre svega kako ne bi razočarali svoje važne saveznike u regionu, poput Saudijske Arabije, Katara i Emirata, koji strahuju od mogućih iranskih osvetničkih udara na njihove zemlje, koje su domaćini američkih baza.

Atmosferu razgovora nije poboljšao ni intervju Donalda Trampa za televizijsku mrežu NBC. Na pitanje da li bi vrhovni vođa Irana, ajatolah Hamenei, trebalo da bude zabrinut zbog mogućeg kraha pregovora, američki predsednik je odgovorio: "Rekao bih da bi trebalo da bude veoma zabrinut. Da, to bih rekao".

Sa druge strane, Tajip Erdogan je juče upozorio da bi novi vojni napad SAD-a na Iran mogao da dovede do regionalne "katastrofe". Govoreći novinarima koji su ga pratili na povratnom letu iz Egipta, turski predsednik je izjavio: "Činimo sve što možemo da smanjimo tenzije između SAD i Irana kako naš region ne bi bio predat novom sukobu i haosu". Prema Tajipu Erdoganu, zemlje regiona, uključujući Saudijsku Arabiju, dele zabrinutost Turske i pokušavaju da spreče rat. 

Gotovo paralelno sa turskim liderom, nemački kancelar Fridrih Merc obišao je region, boraveći u sredu u Saudijskoj Arabiji, a juče u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tokom konferencije za novinare u Dohi, izjavio je da njegova zemlja čini sve što je moguće za deeskalaciju tenzija i izrazio zabrinutost zbog mogućeg vojnog sukoba između SAD i Irana.

Iransko pitanje bilo je jedno od tema maratonskog telefonskog razgovora Donalda Trampa sa kineskim liderom Si Đinpingom, pri čemu nijedna strana nije objavila više informacija o stavovima koje su dvojica lidera razmenili. Ipak, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je juče ponovilo stav Pekinga, prema kojem Iran ima pravo da teži mirnom korišćenju atomske energije, dok bi sporovi oko njegovog nuklearnog programa trebalo da budu rešeni diplomatskim putem.

Iranski nuklearni program

Credit: Hossein Fatemi / Stringershub Inc. / Profimedia

Trenutna kriza ponovo je u prvi plan dovela pitanje iranskog nuklearnog programa, koji je u središtu dugotrajnog sukoba sa Zapadom.

Iran decenijama tvrdi da je program namenjen mirnodopskim svrhama, dok ga Sjedinjene Države i Izrael optužuju da je deo nastojanja za razvoj nuklearnog oružja.

Teheran insistira da ima pravo da obogaćuje uranijum na svojoj teritoriji i odbacio je pozive za prebacivanje zaliha visoko obogaćenog uranijuma – 400 kilograma, u treću zemlju.

Zvaničnici su nagovestili da su otvoreni za ustupke, koji bi mogli uključivati stvaranje regionalnog konzorcijuma za obogaćivanje uranijuma, kao što je bilo predloženo u razgovorima sa SAD koji su propali kada je Izrael prošle godine pokrenuo iznenadni rat.

Istovremeno, Iran smatra neprihvatljivim zahteve za ograničavanje svog balističkog raketnog programa i prekid podrške regionalnim saveznicima – savezu koji Teheran naziva "Osovina otpora", a uključuje Hamas u Gazi, milicije u Iraku, Hezbolah u Libanu i Hute u Jemenu, nazivajući ih kršenjem svog nacionalnog suvereniteta.

U utorak je iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio da je naložio Aragčiju da "teži pravednim i ravnopravnim pregovorima" sa SAD, "pod uslovom da se stvori odgovarajuće okruženje".

U svakom slučaju, očekuje se da će Iran zahtevati ukidanje sankcija koje su paralisale njegovu ekonomiju. Protivnici režima tvrde da bi bilo kakvo ublažavanje ponudilo spas verskim liderima.

Za Sjedinjene Države, sastanak bi, u zavisnosti od njegovog ishoda, mogao Trampu da pruži izlaz iz retorike vojnih pretnji.