Tramp zapretio Omanu zbog pregovora sa Iranom: "Ako je to karta Vašingtona, vrlo je slaba"

Američki predsednik Donald Tramp ponovo podiže tenzije na Bliskom istoku, ovog puta pretnjom upućenom Omanu, dugogodišnjem američkom partneru i jednom od ključnih posrednika između Vašingtona i Teherana.

Tramp je zapretio bombardovanjem Omana ukoliko se ta zemlja ispreči naporima Sjedinjenih Američkih Država u vezi sa Iranom i Ormuskim moreuzom. Oman već nekoliko nedelja pregovara sa Teheranom o režimu plovidbe kroz ovaj strateški važan prolaz.

O mogućim posledicama Trampove pretnje za Euronews Srbija govorio je istoričar Tvrtko Jakovina, koji smatra da do napada na Oman ipak neće doći.

„Mislim da do napada na Oman ipak neće doći, iako pretpostavljam da je mnogima krajnje neobično da zemlja koja je na samom početku ovoga sukoba bila glavni pregovarač, a i ovo pregovaranje koje sada traje, je uz posredovanje Katara, što su sve američki saveznici, ili sva mesta gde su Amerikanci imali, ili imaju, još uvek svoje baze“, rekao je Jakovina.

Euronews Srbija

On navodi da je posebno neobično to što se Omanu već drugi put preti bombardovanjem zbog aktivnosti koje je ta zemlja dugo obavljala.

„Pomalo začuđuje: već dva puta spominjano je bombardovanje Omana ukoliko nastavi sa poslom koji je zapravo radio, očito ovoga puta uz manji nadzor Sjedinjenih Američkih Država, ili uz mogućnost da se dogovori režim prolaska kroz Hormuz na takav način koji neće valorizovati ulogu koju predsednik Tramp misli da Sjedinjene Američke Države u tesnacu imaju“, rekao je istoričar.

Prema njegovoj oceni, ovakav način komunikacije Vašingtona „ne izgleda potpuno logično, normalno, niti korisno“.

„Kao što su u narednih nekoliko nedelja dva puta, i to različiti, ili bitno različiti, zalivski političari, najpre iz Saudijske Arabije, onda iz Irana, rekli: 'Tvitovima se ne menjaju ugovori', odnosno 'Tvitovima  se ne vodi spoljna politika', pa hajmo se nadati da je ovo upozorenje Omanu zapravo na tom tragu“, naveo je Jakovina.

„Ako je to poslednja karta Vašingtona, vrlo je slaba“

Na pitanje da li se Trampova izjava može tumačiti kao neka vrsta poslednje karte koju Vašington trenutno ima, Jakovina odgovara:

„Ako je to karta koju oni imaju, onda je to vrlo slaba karta koja neće moći bitno promeniti stanje.“

On smatra da je moguće da je reč o još jednom primeru Trampovog specifičnog načina komunikacije, a ne najavi konkretne vojne akcije.

„Voleo bih da verujem da je ovo zapravo uobičajeno, možda malo pomereno, komuniciranje američkog predsednika koji ima i drugih stvari koje su mu poslednjih dana dolazile na sto, pa da je zbog toga na ovaj način komunicirao“, rekao je.

Euronews Srbija

Kako dodaje, na terenu se, osim pojedinih novih ekonomskih mera, nije dogodilo ništa što bi ukazivalo na veliku promenu odnosa sa Iranom.

Jakovina je kao jednu od novijih stvari izdvojio odluku Ujedinjenih Arapskih Emirata da uvedu određenu vrstu sankcija prema Iranu, što bi, prema njegovoj oceni, moglo da ima ekonomske posledice po Teheran.

„Međutim, je li to mera koja će u narednih nekoliko dana ili nedelja promeniti stanje na Bliskom istoku? Ja bih rekao da ne“, rekao je.

„Ne možete očekivati promene preko noći“

Istoričar podseća da su američke sankcije prema Iranu na snazi još od 1979. godine.

„Ako imate sankcije koje su na snazi od 1979. godine, a rat koji je sada u svom šestom mesecu, pretpostavljam da ne možete očekivati promene koje će doći preko noći, pa čak niti sa bombardovanjem dojučerašnjih najbližih saveznika u pokušaju da se rat zaustavi“, ocenio je Jakovina.

Govoreći o pregovorima Omana i Irana, Jakovina ističe da je prirodno da dve zemlje koje izlaze na Ormuski moreuz razgovaraju o njegovoj budućnosti i režimu plovidbe.

„S jedne strane je potpuno logično da dve zemlje koje dele Hormuški tesnac žele da se dogovore o budućnosti“, rekao je.

Prema njegovim rečima, Iran na taj način pokušava da naglasi svoju ulogu u regionu, dok istovremeno postoji snažan ekonomski motiv da se pronađe rešenje za prolazak brodova kroz jedan od najvažnijih svetskih energetskih koridora.

„Možda se energetska kriza, ili stanje koje postaje nepodnošljivo za veliki deo evropskih i svetskih zemalja, zapravo želi na taj način rešiti. I s te strane je potpuno logično da pokušavaju pronaći neki oblik ili neki obrazac“, naveo je Jakovina.

AP/Alex Brandon, Антон Балаж / imageBROKER / Profimedia

Problem za Vašington, međutim, jeste to što se u tim pregovorima ne nalaze Sjedinjene Američke Države.

„Sjedinjene Američke Države u isto vreme tvrde da su one te koje blokiraju plovidbu tesnacem, a sada imate dve zemlje koje pokušavaju nešto učiniti. I čini mi se da je to razlog ovog besa u Vašingtonu, jer to ne može olakšati možda zamišljenu politiku pritiska od koje se očekuje da bi mogla dati rezultat“, ocenio je.