"Pred nama je teška i ozbiljna decenija": Da li je pandemija bila zvono za uzbunu i šta dalje?

Komentari

Autor: Euronews

31/05/2021

20:38

"Pred nama je teška i ozbiljna decenija": Da li je pandemija bila zvono za uzbunu i šta dalje? - Copyright EPA/MARTIAL TREZZINI

veličina teksta

Aa Aa

Meri Robinson, predsednica grupe nezavisnih globalnih lidera u razgovoru za Euronews poručila je da je kovid 19 produbio nejednakost po raznim osnovima, bilo da se radi o rasnoj pripadnosti, polu ili hendikepu, kao i da su marginalizovani i migranti i izbeglice. Poručuje i da je situacija teška i zbog krize klimatskih promena.

Robinsonova je bivša predsednica Irske, nekadašnji visoki komesar za ljudska prava, a danas je na čelu grupe nezavisnih globalnih lidera koje je još 2007. godine okupio Nelson Mendela, da sarađuju u borbi za mir i ljudska prava.

"Situacija je teška, jer imamo i krizu zbog klimatskih promena. To znači da moramo da se oporavimo od kovida tako da sve to bude u skladu sa potrebom smanjenja emisija. Pred nama je jako teška i ozbiljna decenija. Nejednakosti su duboke i ljudi trpe i pate. Moram da napomenem da su žene posebno pogođene svim tim dešavanjima", navela je Meri Robinson.

Istraživanja su pokazala da su žene ponele lavovski deo tereta kada je reč o brizi za decu i starije. Ipak, 2021. je godina i žene u Evropi i dalje zarađuju u proseku 14 odsto manje od muškaraca, pritom su razlike između zemalja EU po tom pitanju ogromne.

"Izuzetno je važno baviti se onim što Ujedinjene Nacije danas nazivaju 'generacijom jednakosti'. Istina je da je ženski rad priznat i cenjen u oblastima zdravstva i nege, čak računajući i slabo plaćene poslove poput spremanja i čišćenja u bolnicama, koje danas više poštujemo, jer zahvaljujući tim ženama bolnice i domovi za stare danas funkcionišu u teškim okolnostima", navela je te dodala:

"Ipak, žene su danas nezaposlene nesrazmerno češće od muškaraca, bilo zato što ih ima puno u sektorima kao što su ugostiteljstvo i maloprodaja, koji su posebno pogođeni epidemijom, bilo zbog toga što su morale da napuste posao da bi čuvale decu koja pohađaju školu od kuće ili brinule se o starim licima. Situacija je, dakle, veoma ozbiljna", objasnila je za Euronews Meri Robinson.

Na pitanje da li je pandemija zvono za uzbunu za Evropu, Robinsonova navodi da bi trebalo razmišljati o dolasku kovida iz drugačijeg ugla, kao i da se ne treba vraćati na svet pre pandemije, jer je bio pun nejednakosti i nepravde.

"Jedna od naših članica je Gro Harlem Bruntland i ona predsedava odborom koji je upozoravao još u septembru 2019. Ona je se bavi predviđanjem budućih pandemija. Tako da je tačno da to treba sve da nas brine. Potrebno nam je da gradimo budućnost uz ravnopravnost, pravdu i održivost životne sredine. Moramo da ostavimo funkcionalan svet našoj deci i unucima".

Tema koja je dominirala evropskim kontinentom unazad pet godina i koja je bila uzrok brojnih podela je pitanje migracija. Predsednica grupe nezavisnih globalnih lidera navodi da je Evropi potreban pravičniji sistem, te da se pitanje migracija ne sme migracija ostaviti samo mediteranskim zemljama, posebno Italiji i Grčkoj.

"Migrantska kriza već predugo traje. Moramo da se uhvatimo u koštac sa njom na pravičniji način. Na kraju krajeva, ti migranti koji napuštaju svoje zemlje u opasnim okolnostima i dolaze kod nas su veoma preduzimljivi. Hrabri su i snalaze se gde god da se nađu. To moramo imati u vidu", rekla je Meri Robinson za Euronews.

Posebno se osvrnula na situaciju sa migrantskim kampovima u Bosni i Hercegovini i istakla da bi politički lideri trebalo da se potrude da situacija ne bude takva.

"U Irskoj menjamo zakone i propise u tom pravcu, jer znam da se jedno društvo i zemlja ocenjuju po tome kako tretiraju, na primer, osuđenike u zatvorima ili pak izbeglice koji beže iz svojih zemalja zbog rata i progona. Moramo se, po mom mišljenju, fokusirati na ta pitanja socijalne pravde i da iz krize sa Kovidom izađemo sa mnogo opsežnijim sistemom socijalne zaštite u Evropi, ali i šire".

Robinsonova veliku pažnju posvećuje klimatskim promenama. U Briselu se dosta govori o tome u krugovima poznatih klimatskih aktivista, jer je Džon Keri izjavio da želi da radi zajedno sa Evropskom Unijom na ostvarivanju ambicioznih klimatskih ciljeva. Sagovornica Euronewsa odogovorila je na pitanje šta političari i veliki industrijalci treba da urade kako bi Evropa ostvarila ugljeničnu neutralnost do 2050, osim, naravno, grandioznih izjava i ekološkog „šminkanja“ industrijskih i privrednih aktivnosti.

"Ove godine se održavaju dva velika događaja. Prvi je Konvencija o biološkom diverzitetu u Kini, a drugi je konvencija o klimi u Glazgovu u novembru. Oba skupa su pomerena od prošle godine. To je od izuzetnog značaja. Potrebno je da svaka zemlja i svaka korporacija i svaka investicija i svaka zajednica kaže da će biti bez emisija do 2050 ili čak i ranije i da krenu da rade na tome. Šta to znači, kakva obećanja dajemo za naše zemlje? Naravno, to još nije slučaj i sve dok tako ne bude, iako zemlje svašta obećavaju, naš svet neće biti bezbedan", izjavila je predsednica grupe nezavisnih globalnih lidera u razgovoru za Euronews.

Na kraju razgovora, Robinsonova se osvrnula i na slučaj princeze Latife, ćerke vladara Dubaija, koja je pokušala da pobegne od svoje porodice 2018. godine. Naime, Meri Robinson se 2018. i srela sa princezom Latifom, a u poslednje vreme, govoreći o tom slučaju, priznaje da je tada bila naivna.

Na pitanje da li je u poslednje dve godine možda propustila priliku da se snažnije založi za njen slučaj, Robinsonova je rekla da je važno da podržimo Kancelariju visokog komesara, koji je zatražio dokaz o tome da je kraljica živa, kao i oslobađanje nje i njene sestre i da bi se na to mora usredsrediti.