Igre 
Kakve stavove Globalni jug ima o ratu u Ukrajini: Naklonjeniji je Rusiji, a za to postoji nekoliko razloga
Komentari09/04/2023
-19:32
Dok se Zapad u velikoj meri okupio kako bi podržao Ukrajinu, obećavajući da će učiniti sve što je potrebno u njenoj odbrani od ruskih trupa, mnogi na Globalnom jugu imaju poprilično drugačiji stav i nisu svi protiv ruskog predsednik Vladimira Putina.
Naravno, Globalni jug je veliko područje. Stavovi prema razornom ratu - koji sada traje već 14 meseci - značajno se razlikuju širom Latinske Amerike, Afrike, Azije i Okeanije.
Međutim, istraživanja javnog mnenja u Kini, Indiji i Turskoj pokazuju da većina stanovništa želi da se rat sada završi - čak i ako to znači da Ukrajina mora da se odrekne teritorije.
"Ako uzmete u obzir globalnu sliku, onda podrška borbi Ukrajine i Zapada protiv Rusije nije sasvim solidna - na duge staze", rekao je za Euronews profesor međunarodne bezbednosti na Univerzitetu Bredford, Pol Rodžers.
"Antiamerikanizam"
Rodžers tvrdi da su, naročito na Bliskom istoku, prethodne vojne intervencije SAD i njihovih saveznika stvorile cinično raspoloženje prema akcijama Zapada u Ukrajini.
Ipak, umesto da se ovo prevede u podršku Rusiji što je "nekoliko zemalja i uradilo na nivou rukovodstva ili javno", Rodžers kaže da se na borbe više gleda kao na "kugu koja je zahvatila obe kuće".
"Na ovaj rat se ne gleda na način da se dobar narod Zapada bori protiv lošeg u Rusiji", dodaje Rodžers.
Povezane vesti
"Postoje pitanja da se ruska invazija ne razlikuje od onoga što su radile zapadne zemlje".
AP/Ebrahim Noroozi
Više od 929.000 ljudi ubijeno je u ratnim zonama posle 11. septembra širom Avganistana, Iraka, Sirije, ali i drugih mesta na kojima su zapadne vojske igrale značajnu ulogu u katastrofalnom nasilju.
Stručnjaci procenjuju da je mnogo više od ovog broja ljudi izgubilo život usled posledica rata.
Nasleđe kolonijalne prošlosti
Dublja, istorijska pitanja takođe utiču na to kako se rat u Ukrajini doživljava u različitim područjima.
"Širom Globalnog juga, posebno u podsaharskoj Africi, Rusija se ne smatra jednom od velikih kolonijalnih sila koje su ih kontrolisale vekovima", za razliku od drugih evropskih sila, objašnjava Rodžers.
Ipak, dodaje da "veliki deo sveta jednostavno nije svestan obima trgovine oružjem, moći i korupcije koja je prisutna u Rusiji".
Iako kolonijalno nasleđe ne stvara prorusko raspoloženje - s obzirom na to da je većina ljudi svesna koliko je rat bio "težak" za Ukrajince - Rodžers ističe da zbog ovoga postoji "manja naklonost prema zapadnjačkoj poziciji". Kolonijalno nasleđe je veoma kontroverzno.
Kritičari ukazuju na neispričana, neopisiva zlodela, rasizam, kao i eksploataciju koje su počinili Evropljani širom sveta, dok branioci tvrde da je sve ovo doprinelo ekonomskom i političkom razvoju.
Mnogi tvrde i da je ruska kontrola nad delovima centralne Azije i istočne Evrope, uključujući Ukrajinu, pod Sovjetskim Savezom, bila kolonijalizam.
Povezane vesti
"Rusija ima dobru geopolitičku osnovu"
Međutim, Globalni jug ne razmišlja samo srcem, već koristi i glavu.
Iako ne u tolikoj meri kao Kina, Moskva je ipak poslednjih decenija uspostavila snažne ekonomske veze i strateška partnerstva u većem delu sveta.
"Trgovinske veze su važne", rekao je za Euronews analitičar ruske spoljne politike Ivan Klišč.
"Zemlje poput Brazila i Indije ulažu u dobre odnose sa Rusijom jer veruju da će im to pomoći u njihovim međunarodnim agendama", kaže Klišč.
Povezane vesti
Globalno mišljenje je veoma podeljeno kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji. U proseku, 45 odsto podržava ideju da njihova zemlja uvede najstrože ekonomske sankcije Rusiji, dok se 25 odsto tome protivi, prema anketi IPSOS-a.
Mnoge države su se uzdržale od rezolucija Ujedinjenih nacija koje osuđuju Moskvu, pozivajući na pregovore.
U oktobru su Severna Koreja, Belorusija, Sirija i Nikaragva glasale protiv predloga kojim se Rusija poziva da odmah poništi svoju nezakonitu aneksiju četiri ukrajinska regiona, dok je 19 afričkih zemalja ostalo udržano (uključujući i Južnu Afriku), zajedno sa Kinom, Indijom, Pakistanom i Kubom.
"Globalni jug vođen je osećajem hitnosti da se ovo neprijateljstvo prekine... kako barem ne bi bilo borbi i kako bi trgovina mogla da se nastavi kao pre godinu dana", kaže Klišč i dodaje da je "to nesrećna realnost, ali rat je protiv interesa ovih zemalja".
"One brinu o sopstvenoj bezbednosti", ističe on.
Obični ljudi u Africi, ali i na Bliskom istoku, pogođeni su porastom cena hrane, koje su, zbog rata u Ukrajini i suša izazvanih klimatskim promenama, dostigle rekordne vrednosti 2022. godine.
AP/Amr Nabil, File
Posledice su mogle da se osete širom sveta, došlo je do globalne krize bezbednosti hrane, zbog koje u milionskom broju ljudi gurnuti na ivicu gladi.
Prema Klišču, ruski uticaj potpomognut je "veoma sofisticiranim komunikacionim aparatom koji pomaže u prenošenju ratne propagande", dok "mnoge zemlje jednostavno ne poznaju Ukrajinu u dovoljnoj meri".
U isto vreme, narativi koji podržavaju borbu Ukrajine protiv Rusije - bilo da se radi o "demokratiji protiv autokratije", "ljudskim pravima" ili "antiimperijalizmu" - nisu bili "u stanju da promene stavove javnog mnjenja" izvan Zapada.
"Veoma je teško promeniti mišljenje po pitanju sigurnosti hrane ili energije, jer od njih zavisi bezbednost vašeg društva", kaže Klišć.
Rodžers ističe da su da su stavovi Globalnog juga o Ukrajini u velikoj meri marginalizovani u "mejnstrim medijima", uprkos tome što predstavljaju najveći deo čovečanstva.
"Zapadnjaci su veoma koncentrisani na zapadni svet. Ne vidi se velika zabrinutost kada su u pitanju različiti pogledi", dodaje Klišč i zaključuje da su "ovde u pitanju širi problemi".
Komentari (0)