Fokus

Američki kongresmeni simulirali reakciju u slučaju rata oko Tajvana: "Posledice su katastrofalne i za SAD i za Kinu"

Komentari

Autor: Euronews Srbija, AP

25/04/2023

-

07:10

Američki kongresmeni simulirali reakciju u slučaju rata oko Tajvana: "Posledice su katastrofalne i za SAD i za Kinu"
AP Photo/Ellen Knickmeyer - Copyright AP Photo/Ellen Knickmeyer

veličina teksta

Aa Aa

Datum je 22. april, a godina 2027. Prošla su 72 sata od prvog napada kineske vojske na Tajvan i odgovora američkih snaga. Već sada, obe strane trpe neverovatno velike žrtve - u pitanju je samo igra na tabli slična "Riziku", ali njena svrha je veoma ozbiljna, a igrači su i više nego kompetentni - u pitanju su članovi odabranog komiteta Predstavničkog doma američkog Kongresa za Kinu. Sukob se odvijao na mapama uz pomoć figurica, pod velikim zlatnim lusterom u jednoj od prostorija Predstavničkog doma.

Ova igra je istraživala američke diplomatske, ekonomske i vojne opcije ako Sjedinjene Američke Države i Kina zaista dođu do ivice rata za Tajvan, ostrva koje Peking smatra svojom teritorijom. Vežba je izvedena prošle nedelje, u sklopu detaljnog pregleda komiteta o politici SAD prema Kini, jer se poslanici, posebno u Predstavničkom domu koji predvode republikanci, fokusiraju na tenzije sa vladom predsednika Si Đinpinga, prenosi AP.

U ratnoj igri, projektili i rakete Pekinga padaju na Tajvan i na američke snage sve do Japana i Gvama. Prve žrtve uključuju stotine, verovatno hiljade, američkih vojnika, a gubici Tajvana i Kine su još veći. U razvoju situacije koji nije dobar za Vašington, uznemireni i otuđeni saveznici u ratnoj igri ostavljaju Amerikance da se bore gotovo potpuno sami u podršci Tajvanu. Ako ste pomisli na poziv "crvenom linijom" iz Bele kuće za Sija, zaboravite na to - neće se dogoditi, makar ne ako je sudeći po ovom scenariju. 

"Cilj ove igre je da do rata ne dođe"

Američki zvaničnici koji su u ovome učestvovali, objasnili su da igra ne znači planiranje rata, već da je u pitanju traženje načina da se ojača američko odvraćanje, odnosno da se spreči da rat koji uključuje SAD, Kinu i Tajvan ikada i počne.

U idealnom slučaju, članovi Kongresa izašli bi nakon ove "ratne igre" uz dva ubeđenja, rekao je predsednik komiteta Majk Galager.

"Jedno ubeđenje je osećaj hitnosti. Drugo je osećaj da možemo značajne stvari da uradimo u okviru Kongresa kroz zakonodavne akcije, kako bismo poboljšali izglede za mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza", naveo je Galager.

U stvarnosti, poslanik Radža Krišnamurti, najviše rangirani demokrata u komitetu, rekao je poslanicima: "Ne možemo dospeti u situaciju gde bismo se sa ovim suočili. Jedini način za to jeste da se smiri agresija i spreči nastanak sukoba",

Vašington formalno priznaje vladu Tajvana, ali su im najvažniji dobavljač oružja i druge bezbednosne pomoći. Si je naredio svojoj vojsci da bude spremna da povrati Tajvan 2027. godine, čak i silom ako bude potrebno.

Tanjug/AP Photo/Chiang Ying-ying

 

Upitan o "ratnoj igri" američkih poslanika, Liju Pengju, portparol kineske ambasade, rekao je da Kina želi mirno ujedinjenje sa Tajvanom, ali "zadržava opciju da preduzme sve neophodne mere".

"Takozvana 'ratna igra' američke strane ima za cilj da podrži i ohrabri separatiste 'tajvanske nezavisnosti' i dodatno podstakne tenzije u Tajvanskom moreuzu, čemu se čvrsto protivimo", rekao je Liju.

U "ratnoj igri" poslanici su kontrolisali "plavi tim", u ulozi članova Saveta za nacionalnu bezbednost. Njihova direktiva koju je izdao (imaginarni) predsednik bila je: "Odvratite kinesko preuzimanje Tajvana ako je moguće, porazite Kinu ako nije".

Stručnjaci Centra za novu američku bezbednost, čije istraživanje uključuje moguće sukobe koristeći realne scenarije uz ratne igre, kontrolisali su "crveni tim".

Kako su povlačeni potezi?

U ovoj igri, sve počinje tako što opozicioni poslanici na Tajvanu govore o nezavisnosti.

Dok govori direktorka programa odbrane istraživačkog centra Stejsi Petidžon, ljuti kineski zvaničnici reaguju postavljajući neprihvatljive zahteve Tajvanu. U međuvremenu, kineska vojska postavlja snage sposobne za invaziju na položaje. Potezi kao što je dovođenje zaliha krvi za lečenje trupa sugerišu da nije u pitanju obična vojna vežba.

Na kraju, Kina nameće de fakto blokadu Tajvanu, nepodnošljivu za ostrvo koje proizvodi više od 60 odsto svetskih poluprovodnika, kao i drugu opremu visoke tehnologije.

Dok se američka vojska sprema za moguću borbu, okupljaju se američki predsednički savetnici - odnosno, članovi odbora Predstavničkog doma koji proučavaju mape i rasporede figurica koje predstavljaju trupe.

Oni postavljaju pitanja penzionisanom generalu, Majku Holmsu, koji igra ulogu predsedavajućeg Združenog načelnika štabova, pre nego što odluče o pravcima delovanja.

AP Photo/Ellen Knickmeyer

 

Koje su ekonomske posledice ako potezi SAD budu maksimalistički u pogledu finansijskih kazni, pita se jedan poslanik. "Posledice su katastrofalne", glasi odgovor, i za SAD i za Kinu. 

"Ko će reći predsedniku da mora da naloži američkom narodu da se pozdrave sa ajfonima", pita se Ešli Hinson, takođe član ovog odbora.

Da li američki lideri imaju načina da komuniciraju sa svojim kineskim kolegama, pitaju se zakonodavci. Ne, jer kineski lideri već dugo izbegavaju pozive američkih zvaničnika, i to je problem, kažu oni koji vode igru. 

U "ratnoj igri", američki zvaničnici pokušavaju da prenesu poruke svojim kineskim kolegama preko američkih poslovnih lidera sa sedištem u Kini, čije poslovne operacije Kina preuzima kao jedan od svojih prvih poteza u napadu.

Gde su saveznici Vašingtona?

Da li su potencijalni vojni ciljevi u Kini "u blizini velikih gradskih područja koja će uključivati milione i milione ljudi", pita predstavnik Miki Šeril.

Da li je Tajvan učinio sve što je mogao da pokuša da smiri situaciju? Jeste, sve što može i hoće, odgovara se poslanicima.

"Nije mi baš jasno kako smo iscrpeli sve svoje diplomatske opcije", primećuje Galager.

Zatim, na papiru, američki i kineski sateliti, svemirsko oružje, bespilotne letelice, podmornice, kopnene snage, ratni brodovi, borbene eskadrile, sajber vojnici stručnjaci za komunikacije, bankari, zvaničnici Trezora i diplomate kreću u rat.

Na kraju, pre dela gde se sumiraju "lekcije", lideri ratne igre otkrivaju danak prvog talasa borbi. Zakonodavci proučavaju mapu, trzajući se kada čuju za posebno teške neuspehe SAD, pored uspeha kojih takođe ima.

Američke zalihe raketa veoma dugog dometa? Nestale.

Globalna finansijska tržišta? U potresu.

Saveznici SAD? Kako se ispostavilo, kineske diplomate su uspele u nameri da drže američke saveznike po strani. U svakom slučaju, čini se da su sveopšte ekonomske mere SAD protiv kineske ekonomije odbile saveznike, koji sada sve posmatraju sa strane.

Šta je zaključak?

U finalnom izveštaju, zakonodavci ukazuju na nekoliko ključnih vojnih slabosti koje su se videle tokom ove ratne igre.

"Loše je što su ponestali projektili dugog dometa", rekao je predstavnik Dasti Džonson.

Međutim, najočigledniji nedostaci su se pojavili u diplomatiji i planiranju koje se ne odnosi direktno na akcije vojske.

Beka Vaser, viši saradnik istraživačkog centra, koja je igrala kineskog zvaničnika, ukazala je na frustraciju zakonodavaca u igri zbog nedostatka direktne, neposredne krizne komunikacije između lidera, što Peking i Vašington u stvarnom svetu nikada nisu uspeli da zaista ostvare.

profimedia

 

"U mirnodopsko vreme trebalo bi da imamo te linije komunikacije", istakla je Vaser.

Vežba je, takođe, naglasila rizike zanemarivanja sastavljanja paketa dobro osmišljenih ekonomskih sankcija i neuspeha da se postigne konsenzus među saveznicima, rekli su poslanici.

"Kako se približavamo 2027. godini, oni će pokušavati da nas izoluju", rekao je predstavnik Rob Vitman.

Holms, u ulozi lidera Združenih snaga, pokušao je da unese optimizam među poslanike posle prva tri dana borbi.

"Preživeli smo", rekao je kratko.

Poruka američkog generala: "Izbori na Tajvanu biće razlog za Sija da napadne" 

O potencijalnom sukobu SAD sa Kinom oko Tajvana je u februaru ove godine govorio i američki general Majkl Minihen, u poruci koju je namenio trupama pod svojom komadnom a koja je izazvala veliku pažnju u Americi i Kini.

On je rekao da bi otvoreni sukob između te dve zemlje mogao da se dogodi čak i ranije nego što ova igra predviđa - za dve godine, što je zasigurno neobičan potez, ali su takve prognoze mogle i ranije da se čuju od visokih diplomata koje su predviđale sukob, i koje su kao najverovatniji povod pominjale Tajvan.

"Nadam se da grešim. Osećaj mi govori da ćemo se boriti 2025. godine. (Predsednik Kine Điinping) Si je osigurao svoj treći mandat i uspostavio ratno veće u oktobru 2022. godine. Predsednički izbori na Tajvanu biće 2024. i to će biti razlog za Sija. Predsednički izbori u SAD biće 2024. godine, što će odvući američku pažnju. Sijev tim, razlozi i prilike poklopiće se 2025. godine", napisao je Minihen svojim trupama u pismu. 

profimedia

 

Ovaj general vazduhoplovstva je napomenuo da bi vojnici trebalo da "srede svoje lične poslove", kao i da bi trebalo da budu agresivniji na treninzima. Datum na ovom dopisu bio je 1. februar, pa je tako dospeo u javnost čak i pre datuma kada je trebalo da bude prosleđen onim vojnicima kojima je namenjen.

Iz Bele kuće su pokušali da snize tenzije, i smatraju da je posao generala da pripremi ljude za rat, ali da Minihenov stav nije istovremeno i stav američke vlade, prema rečima jednog zvaničnika iz ministarstva odbrane SAD koji je govorio za "Vašington post".

Neki američki visoki zvaničnici vezuju hitnost da se suprostave kineskoj vojnoj pretnji za ambiciju kineskog predsednika, Sija Đinpinga. Si je ranije govorio da bi Kina "trebalo strpljivo da čeka i da krije svoju snagu", ali u poslednje vreme je njegova diplomatija nešto direktnija nego inače.

U vezi sa Tajvanom, Si je rekao da se "problem ne može prenositi sa generacije na generaciju", što su pojedini analitičari shvatili kao izraz njegove ambicije da bude taj koji će "dovršiti proces ujedinjenja".

Dok "mirno ponovno ujedinjenje" ostaje na vrhu liste ciljeva vladajuće kineske Komunističke partije, ona se nikada neće odreći prava na upotrebu sile ukoliko to bude neophodno, rekao je Si. Ta opcija, dodao je, ostaje otvorena jer Kina želi da "odvrati od delovanja sile koje se bore za nezavisnost Tajvana i da spreči strano mešanje".

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet