Kraj jedne ere nuklearne kontrole: Gotov sporazum SAD i Rusije, da li nuklearna trka tek sada počinje?
Komentari
05/02/2026
-17:33
Po prvi put za više od pola veka, SAD i Rusija nemaju pravno obavezujući sporazum koji ograničava njihove strateške nuklearne snage. Da li nuklearna trka počinje sada kada Novi START sporazum ističe u četvrtak, ili je već u toku?
Poslednji preostali bilateralni sporazum između Sjedinjenih Država i Rusije kojim se ograničava strateško nuklearno oružje istekao je danas, ostavljajući dve zemlje bez kontrole nad svojim nuklearnim arsenalom.
Novi sporazum o smanjenju strateškog naoružanja (Novi START) potpisali su 2010. godine predsednik SAD Barak Obama i njegov ruski kolega Dmitrij Medvedev.
Tanjug/AP/Ekaterina Shtukina, Sputnik
Prema njegovim odredbama, dve zemlje su se obavezale da smanje strateške nuklearne snage i otvorile su vrata opsežnim inspekcijama na licu mesta radi provere poštovanja sporazuma.
Tanjug AP/J. Scott Applewhite
Pakt između Vašingtona i Moskve, formalno poznat kao Sporazum o merama za dalje smanjenje i ograničavanje strateških ofanzivnih naoružanja, ograničavao je svaku stranu na najviše 1.550 nuklearnih bojevih glava na najviše 700 raketa i bombardera — raspoređenih i spremnih za upotrebu.
Prvobitno je trebalo da istekne 2021. godine, ali je produžen za još pet godina.
Sporazum je takođe predviđao sveobuhvatne inspekcije na licu mesta radi provere usaglašenosti, ali one su okončane 2020. godine zbog pandemije COVID-19 i nikada nisu nastavljene.
Povezane vesti
U februaru 2023. godine, ruski predsednik Vladimir Putin suspendovao je učešće Moskve, rekavši da Кremlj ne može dozvoliti američke inspekcije svojih nuklearnih postrojenja u vreme kada su Vašington i njegovi saveznici u NATO-u otvoreno proglasili poraz Moskve u Ukrajini svojim ciljem.
Istovremeno, Кremlj je naglasio da se ne povlači u potpunosti iz pakta, obećavajući da će poštovati njegova ograničenja nuklearnog oružja.
U septembru 2025. godine Putin je ponovo izjavio da je spreman da se pridržava ograničenja nuklearnog naoružanja još godinu dana i pozvao Vašington da sledi taj primer.
Čak je rekao da bi istek Novog START sporazuma bilo "destabilizujuće" i moglo bi da podstakne širenje nuklearnog oružja.
"Da bismo izbegli dalju trku u strateškom naoružanju i osigurali prihvatljiv nivo predvidljivosti i uzdržanosti, smatramo da je opravdano pokušati održati status kvo uspostavljen Novim START sporazumom tokom sadašnjeg, prilično turbulentnog perioda", izjavio je Putin usred brojnih pretnji Moskve da će upotrebiti taktičko nuklearno oružje protiv zemalja NATO-a u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine.
Obama, koji je potpisao Novi START dok je bio na vlasti, rekao je da bi njegov istek "besmisleno izbrisalo decenije diplomatije i moglo da pokrene novu trku u naoružanju koja će svet učiniti manje bezbednim“.
Devet od deset nuklearnih oružja u naoružanju Rusije i SAD
Rusija i SAD zajedno poseduju oko 90% celokupnog nuklearnog oružja.
Povezane vesti
Obe zemlje sprovode opsežne programe modernizacije sva tri dela svojih nuklearnih trijada (kopneni, morski i vazdušni) koji bi u budućnosti mogli povećati veličinu i raznovrsnost njihovih arsenala.
Putin je više puta pretio da će upotrebiti nuklearno oružje protiv Ukrajine od početka potpune invazije Moskve 2022. godine, rekavši da je spreman da koristi "sva sredstva" kako bi zaštitio njene bezbednosne interese.
Godine 2024, takođe je potpisao revidiranu nuklearnu doktrinu kojom se snižava prag za upotrebu nuklearnog oružja.
Povezane vesti
U novembru 2024. godine, a zatim i u januaru ove godine, Rusija je napala Ukrajinu konvencionalnom verzijom svoje nove balističke rakete srednjeg dometa "Orešnik".
profimedia
Moskva tvrdi da njena hipersonična raketa ima domet do 5.000 kilometara i da može da dosegne bilo koju evropsku metu, bilo nuklearnim ili konvencionalnim bojevim glavama.
U oktobru 2025. godine, Rusija je tvrdila da je sprovela uspešno testiranje novog podvodnog drona na nuklearni pogon i sposobnog da nosi nuklearno oružje, poznatog kao Posejdon.
Putin je rekao da se "ne može presresti", navodeći da je dron već nazvan "mašinom sudnjeg dana".
Otprilike u isto vreme, američki predsednik Donald Tramp aludirao je na planove Vašingtona da nastavi podzemne nuklearne detonacione testove.
"Sprovešćemo neka testiranja", rekao je Tramp. "Druge zemlje to rade. Ako će oni to da rade, uradićemo i mi." Američki predsednik nije ponudio više detalja.
SAD su uložile velika sredstva u modernizaciju svog nuklearnog arsenala, uključujući Sentinel, interkontinentalne balističke i raketne bombardere sledeće generacije američkog ratnog vazduhoplovstva, i B-21, strateške bombardere dugog dometa sa stelt sistemom, dizajnirane da prodru kroz naprednu protivvazdušnu odbranu i nose i konvencionalno i nuklearno oružje.
Samo nekoliko dana nakon povratka u Belu kuću u januaru prošle godine, Tramp je otkrio svoje namere za višeslojni sistem, usmeren na suprotstavljanje vazdušnim pretnjama "sledeće generacije" po SAD, uključujući balističke i krstareće rakete.
Budući odbrambeni program Zlatna kupola će po prvi put poslati američko oružje u svemir i biće "potpuno operativan" pre kraja Trampovog mandata, rekao je.
"Novi klinac u komšiluku"
Кina nikada nije bila strana nijednog sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja, ni tokom Hladnog rata ni posle njega, ali je više nego udvostručila svoj arsenal tokom poslednje decenije.
Peking ima znatno manji arsenal od 600 bojevih glava, od kojih je vrlo malo raspoređeno i spremno za upotrebu, prema podacima Federacije američkih naučnika (FAS).
Poređenja radi, FAS procenjuje američki arsenal na 5.177, uključujući skladištene i povučene bojeve glave, a ruski na 5.459.
Ali kineski nuklearni arsenal raste brže od bilo koje druge zemlje, za oko 100 novih bojevih glava godišnje od 2023. godine, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira.
"U zavisnosti od toga kako odluči da strukturira svoje snage, Кina bi potencijalno mogla imati barem onoliko interkontinentalnih balističkih raketa koliko i Rusija ili SAD do kraja decenije", saopštio je SIPRI.
Prošle godine Tramp je rekao da želi da Кina bude deo kontrole naoružanja i doveo je u pitanje zašto bi SAD i Rusija trebalo da grade novo nuklearno oružje s obzirom na to da imaju dovoljno da više puta unište svet.
"Ako ikada dođe vreme kada nam bude potrebno nuklearno oružje poput onog koje gradimo i koje Rusija ima, a Кina ima u manjoj meri, ali će ga imati, to će biti veoma tužan dan", rekao je u februaru prošle godine.
"To će verovatno biti zaborav."
U sredu, samo nekoliko sati pre isteka Novog START sporazuma između Vašingtona i Moskve, američki državni sekretar Marko Rubio ponovio je da svaki nuklearni sporazum sa Rusijom mora da uključuje Кinu.
Tanjug AP/Nathan Howard
"Predsednik je u prošlosti jasno stavio do znanja da je, kako bi se postigla istinska kontrola naoružanja u 21. veku, nemoguće učiniti nešto što ne uključuje Кinu, zbog njihovih ogromnih i brzo rastućih arsenala", rekao je Rubio novinarima.
Peking je odbacio ideju da bude deo bilo kakvog novog sporazuma. „Stav Кine o trilateralnim pregovorima sa SAD i Rusijom o kontroli nuklearnog naoružanja je jasan“, rekao je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan.
"Nuklearna snaga Кine nikako nije na istom nivou sa nuklearnom snagom SAD. Nije ni fer ni razumno tražiti od Кine da se pridruži pregovorima o nuklearnom razoružanju u ovoj fazi", izjavio je on.
Umesto toga, Peking je pozvao sve nuklearne sile da usvoje politiku "ne prve upotrebe oružja", obavezu da nikada ne započinju nuklearni rat, rezervišući takvo oružje isključivo za odmazdu na nuklearni napad. I Vašington i Moskva su odbacili pozive.
Kina žali zbog isteka START sporazuma
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da žali zbog isteka američko-ruskog sporazuma o nuklearnom naoružanju i pozvalo Sjedinjene Američke Države da obnove dijalog sa Rusijom o "strateškoj stabilnosti".
"Kina žali zbog isteka sporazuma Novi START, koji ima veliki značaj za očuvanje globalne strateške stabilnosti. Međunarodna zajednica je zabrinuta da će istekom sporazuma biti negativno pogođen međunarodni sistem kontrole nuklearnog naoružanja i globalni nuklearni poredak", rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Džijan.
Kako je naveo, Kina poziva SAD da "pozitivno reaguju" i "odgovorno regulišu posledice sporazuma" i da što pre obnove dijalog sa Rusijom o strateškoj stabilnosti.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je ponovilo da strogo sledi politiku nuklearne odbrane.
profimedia
"Kina se dosledno drži strategije nuklearne samoodbrane, poštuje politiku neupotrebljavanja nuklearnog oružja kao prvog sredstva i dala je bezuslovne obaveze da neće koristiti niti pretiti nuklearnim oružjem državama koje ga nemaju ili nuklearno slobodnim zonama", rekao je Lin, dodajući da Kina održava arsenal na minimumu potrebnim za nacionalnu bezbednost.
On je naveo da su kineske nuklearne snage znatno manje od američkih i ruskih i ponovio da Kina neće učestvovati u bilateralnim razgovorima o smanjenju naoružanja.
"Nuklearne snage Kine nisu na istom nivou kao one SAD i Rusije, i Kina trenutno neće učestvovati u pregovorima o razoružanju", zaključio je Lin.
Evropske nuklearne sile
Кao odgovor, Rusija je saopštila da bi nuklearne snage članica NATO-a, Velike Britanije i Francuske, takođe trebalo da budu predmet pregovora, što te zemlje odbacuju, posebno nakon potpune invazije Rusije na Ukrajinu.
Francuska ima najveći nuklearni arsenal u Evropi sa 290 komada oružja - skoro svi su spremni za borbu.
U oktobru 2025. godine Pariz je predstavio modernizovanu verziju svoje strateške balističke rakete M51 koja se lansira sa podmornica, što je "važna prekretnica" u razvoju nuklearnog odvraćanja zemlje na okeanu, saopštilo je francusko Ministarstvo oružanih snaga.
Treća i najnovija verzija M51 ima nove nuklearne bojeve glave, kao i poboljšani domet, preciznost i sposobnost probijanja neprijateljske odbrane, navodi se u saopštenju ministarstva poslatom imejlom.
Velika Britanija, sa manje od 250 bojevih glava, takođe se obavezala da će povećati svoje pomorske nuklearne kapacitete izgradnjom četiri nove podmornice sa balističkim raketama na nuklearni pogon.
U julu prošle godine, Francuska i Velika Britanija su objavile Nortvudsku deklaraciju, značajan sporazum koji proširuje obim bilateralne nuklearne saradnje do neviđenog stepena.
Dve zemlje su se obavezale ne samo na produbljivanje tehničkog i političkog dijaloga, već i na istraživanje koordinacije svojih nuklearnih snaga.
Iako očuva nacionalno donošenje odluka, deklaracija po prvi put signalizira da su Pariz i London spremni da usklade svoje strateške stavove na nove načine kako bi se suprotstavili velikim nuklearnim i nenuklearnim pretnjama Evropi.
Komentari (0)